Foto: Pexels / Mart production
Prema monitoringu Mreže za izveštavanje o različitosti, više od četvrtine govora mržnje u Srbiji odnosi se na žene. Ništa manje napadani u medijima i na društvnim mrežama nisu ni pripadnici LGBT zajednice niti nacionalne manjine
Žene su prve na meti govora mržnje u medijima i na društvenim mrežama u Srbiji, pokazuju rezultati novog monitoringa nevladine Mreže za izveštavanje o različitosti, prenosi Radio Slobodna Evropa. Govor mržnje dominantan je i prema pripadnicima LGBTI zajednice i prema nacionalnim manjinama.
Više od 60 odsto poruka mržnje pretrpele su upravo ove tri grupe građana, pokazuje monitoring Mreže za izveštavanje o različitosti objavljen početkom aprila a koji se odnosi na period između maja 2022. i decembra 2023. godine.
„Problemi godinama ostaju isti i to je vrlo problematično“, kaže za Radio Slobodna Evropa autorka istraživanja Anja Anđušić.
U periodu tokom kojeg je rađen monitoring, od maja 2022. do decembra 2023, skoro četvrtina nalaza predstavlja govor mržnje koji se odnosi na žene i na rod.
Senzacionalističko izveštavanje
Neki od najdominantnijih zabeleženih slučajeva uključuje uvredljivo, senzacionalističko izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju i narative koji jačaju rodne stereotipe.
Kako stoji u izveštaju, antifeministički stavovi, koji osporavaju dugotrajnu borbu za prava žena, često su u medijima upotpunjeni dezinformacijama, koje neretko dolaze od neadekvatnih sagovornika.
Prema podacima nevladine organizacije Femplatz, u 2024. godini zabeleženo je sedam slučajeva ubistava žena u kontekstu partnerskog odnosa ili u porodici. Ovaj podatak baziran je na medijskim izveštajima.
Samo tokom 2023. godine ubijeno je 28 žena, najčešće od strane partnera ili bliske osobe.
Albanci najčešće targetirana grupa
Kada je reč o govoru mržnje na osnovu etničke pripadnosti, u izveštaju RDN-a se navodi da su na meti neretko bili Hrvati, Bošnjaci i Romi. Međutim, Albanci ostaju najčešće targetirana grupa.
„To je uglavnom zbog izveštavanja o dešavanjima na Kosovu. Najprisutniji je narativ da su Albanci pretnja i stvaranje tog nekog straha od potencijalnog sukoba“, objašnjava autorka izveštaja.
Napad u Banjskoj na Kosovu jedan je od događaja koji je pokrenuo talas štetnih narativa.
Kako se navodi u izveštaju RDN-a, mediji u Srbiji su najpre senzacionalistički objavili vrlo šture informacije, uključujući i neke dezinformacije, koje su kasnije razotkrivene.
Na naslovnim stranicama štampanih medija napadači su nazivani „kosovskim herojima“ i „žrtvama Kurtijevog terora“.
„Ovo je objavljeno nakon što je predsednik Aleksandar Vučić upotrebio iste izraze u intervjuu za televiziju Hepi“, piše u izveštaju.
Narativ mržnje utiče na realnost
Govor mržnje prema LGBT zajednici pogoršao se i za oko četiri odsto je više prisutan u odnosu na prethodni izveštaj, kaže Anđušić.
Naglašava da je razlog tome održavanje manifestacije Evroprajd, posvećene LGBTI pravima, čiji je glavni grad Srbije septembra 2022. godine bio domaćin.
„Protiv Evroprajda je u Srbiji vođena jedna kampanja. To su radili javni funkcioneri i mediji. Stvarno je postojala velika količina, ne samo govora mržnje, nego i štetnih narativa protiv Prajda, uz, naravno, dezinformacije koje često prate ove štetne narative“, objašnjava Anđušić.
Nevladina organizacija „Da se zna“, koja u Srbiji pruža pravnu i psihološku podršku LGBTI osobama, evidentirala je 94 napada na LGBTI populaciju u Srbiji tokom 2022. godine. Najveći broj napada dogodio se upravo tokom avgusta i septembra, kada se manifestacija i održavala.
„Evroprajd je ilustrativan primer koliko u stvari narativi mržnje u medijima mogu da utiču na realnu situaciju, jer smo mi imali zaista veliki porast straha kod građana i građanki“, podvlači Anđušić.
Sledeće, 2023. godine, dokumentovano je više od 80 slučajeva nasilja i diskriminacije prema pripadnicima te zajednice.
Targetiranje političkih protivnika
RDN je zabeležio skok sa šest na 12 odsto govora mržnje usmerenog protiv političkih i ideoloških protivnika.
„U prethodne dve godine imali smo nekoliko kampanja, ili čak deluje kao neprestana kampanja targetiranja političkih protivnika. To su nekad opozicioni političari, ali su vrlo često i novinari i novinarke, aktivisti i aktivistkinje, nekad čak i obični ljudi koji su samo išli na proteste“, objašnjava autorka izveštaja Anja Anđušić.
Ona kaže da je jedan od „uspona“ u govoru mržnje bio period posle masovnih ubistava u maju prošle godine.
Uređivačku politiku Radio-televizije Slovenije (RTV SLO) kreiraju glavni urednici, a generalni direktor ima upravljčku ulogu, ali ne odlučuje o sadržaju. Slovenački javni servis Demostat je ocenio kao dobar primer medijskog javnog servisa
Organizacija Beograd ostaje sa 15 gradskih zborova, Kreni-Promeni i Zeleno-levi front prikupili su više od 8000 primedbi na novi plan Beograda na vodi, i sutra će ih predati Agenciji za prostorno planiranje
Više od 30 osoba našlo se pod istragom zbog sumnje da su godinama izvlačili novac iz privrednih društava preko fantomskih firmi. Među firmama koje su koristile njihove usluge nalaze se i „Tončev grup" i „Tončev gradnja", protiv čijih odgovornih lica su podnete krivične prijave.
Kako tabloidi u Srbiji dočekuju Dan borbe protiv govora mržnje
Ne mali broj stručnjaka u Nacionalnom paviljonu za Ekspo prepoznaje viseću lampu „Metropolis“ engleskog dizajnera Krisa Džeksona. Jedan od njih je arhitekta Slobodan Maldini
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
