Ekstremne temperature koje vladaju ovog leta, ne samo u Srbiji, već na čitavom Balkanu dovele su do velikih suša, a samim tim i nestanka hrane za stoku.
Stočari i poljoprivrednici širom države primorani su da rasprodaju goveda zbog nedosatka hrane, ali i pada otkupnih cena.
Slobodan Brkić, poljoprivrednik iz sela Glušci koje se nalazi u opštini Bogatić, koji ima preko 40 krava i 90 koveda, za „Vreme“ ističe da nisu vrućine jedine koje su dovele do trenutne situacije za stočare i poljoprivrednike Srbije.
„Nije suša jedini razlog uvećane prodaje, veliku ulogu igra i pad otkupnih cena, što je posebno primetno u mlekarstvu. Plus na sve to nema ni teladi u nabavci, hrana je poskupela i polako nestaje“, ističe Brkić za „Vreme“.
Brkić ističe da cena otkupa pada iz godine u godinu.
„Pre samo godinu dana cena mleka bila je 70 dinara, a sada je ona 55. Daleko od toga da je prošla godina bila sjajna, ali u poređenju sa tim kakva će biti ova, dobro je i prošlo“, kaže Slobodan.
Prodaja nije uvek rešenje
Međutim, i kada dođe do odluke o prodaji problemi poljoprivrednika i stočara nisu nestali, već se samo pojavljuju novi.
„Kada se odlučiš za prodaju nije ni tada sve rešeno, pitanje je da li ćes moći da prodaš. Ja, recimo, druga primanja nemam, živim samo od poljoprivrede, pa je zbog svega toga kod nas poljoprivrednika uvek napeto“, obajšnjava Brkić.
Najveći problem velike većine poljoprivrednika Srbije, prema rečima Slobodana, je u tome što je zarada jako mala, dok je nekada pitanje da li će je uopšte i biti.
„Prošlih godina je bilo hrane pa se nekako i preživelo, ali je problem što nema zarade, već samo da se preživi. Ove godine neće biti šanse da se priča o zaradi, teško će biti i samo preživeti zbog ovakvih otkupnih cena i čitave situacije“, istiće Brkić.
Večina stočara su i ratari, pa imaju više problema
Stočari su trenutno najugroženiji jer su većina njih i ratari, pa pored slabih cena na leđima imaju i suše koje uništavaju hranu.
„Veliki problem kod stočara je to što su oni i ratari, pa imaju još jedan trošak. Sve što sam mislio da mogu da proizvedem sada moram, 60,70 posto toga, da kupim, a cena raste svakog meseca“, kaže sagovornik za „Vreme“.
Slobodan Brkić je na kraju rekao da je zahvalan što je zemlja Mačve dobra, ali da se i ona nekada ne može odupreti surovim uslovima.
„Kod nas u Mačvi je zemlja dobrog kvaliteta pa je dobro za poljoprivredu, naravno i ona zna nekad da podbaci, ali postoje mesta u kojima se ljudi mnogo više muče, a mnogo manje dobijaju“, zaključuje Brkić.
Opština Knić sa istim problemima
Nikola Nikolić iz sela Brnjica u opštini Knić naveo je da ih manja gazdinstva, sa šest-sedam krava, već prodaju jer ne mogu da obezbede hranu.
„Oni „čiste” stočni fond, ja ću u najboljem slučaju zadržati postojeći broj, ali možda ću morati da prodam određen broj krava od njih 30 i jedan broj junica od sadašnjih 17″, rekao je Nikolić.
Takođe je naveo da je zasejao 32 hektara kukuruza, što ga je koštalo četiri miliona dinara i zbog suše na nekim parcelama neće biti ni „zrna”.
Vlasnik farme krava iz sela Guberevac u opštinini Knić, Milija Palamarević rekao je da će se truditi da zadrži mlečne krave, ali da je stočna hrana znatno poskupela i da bi mlekare morale da povećaju otkupne cene mleka.
„Kukuruz je uništila suša, a ta stabla su samo za silažu koja je po kavlitetu „nula”, a i nje će biti tri puta manje nego u normalnim okolnostima“, rekao je Palamarević.
Poljoprivrednik Darko Pantelić iz sela Brestovac u opštini Knić koji poseduje 60 goveda od čega 28 krava i 17 junica, rekao je da će, verovatno, prodati određen broj goveda, a bikove neće toviti, jer nema, ne samo kukuruza, nego ni trave za seno.
„Travu smo pokosili samo jednom, detelinu lucerku dva puta, a prošle godine pet puta. Kiša nije pala od aprila do pre neki dan kada je palo dva-tri litra po kvadratu, što je ništa“, rekao je Pantelić.
Prema njegovim rečima, može da ih spasi jedino ako Mnistarstvo poljoprivrede bude dalo obećanih 100.000 dinara po junici.
Desetak udruženja poljoprivrednika, pretežno iz Vojvodine, nedavno je zatražilo od resornog Ministarstva pomoć od 300 evra po hektaru.
Oni su najavili proteste ako ne dobiju tu pomoć.
