Zbog previsokih računa za struju moguće je zatvaranje zgrade Prirodno-matematičkih fakulteta na Studentskom trgu. Konačna odluka biće doneta sredinom maja, kaže za „Vreme“ dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić
Da Hemijski fakultet nema dovoljno sredstava za plaćanje osnovnih troškova, među kojima su najveći struja i grejanje, Vlada Srbije, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo energetike i rudarstva, kao i Rektorat upoznati su još od 2021.godine kada im je poslat dopis o ovom problemu, kaže za „Vreme“ dekan ovog fakulteta prof. dr Goran Roglić.
„Ove godine fakultet treba da obezbedi 30 miliona dinara iz sopstvenih sredstava za plaćanje ovih računa. Samo za januar, računi za struju i grejanje iznosili su 5 miliona dinara, od kojih je država pokrila 1,6 miliona“, kaže Roglić i naglašava da se cifre o kojima govori odnose samo na Hemijski fakultet, koji koristi 60 odsto zgrade Prirodno-matematičkih fakulteta, te toliko i plaća.
Cimeri
U zgradi na Studentskom trgu smešteni su u celosti Hemijski i Fakultet za fizičku hemiju, a deo prostora koriste Matematički, Fizički, Biološki, Geografski i Rudarsko-geološki fakultet. Roglić objašnjava da na nivou cele zgrade postoji samo jedno brojilo.
„Sa ostalim fakultetima u zgradi imamo džentlmenski dogovor, svako plaća srazmerno površini koju koristi. U problemu su i Fizički i Fakultet za fizičku hemiju, ali najveći izdaci su za Hemijski koji ima najveću površinu“, rekao je dekan i dodao da su to i fakulteti sa najmanje samofinansirajućih studenata.
Za pomenuta tri fakulteta se godinama unazad prijavljuje manje studenata nego što ima mesta, tako da je većina upisanih na budžetu. Prošle godine Hemijski fakultet upisalo je 122 studenta, od toga samo 13 samofinansirajućih.
Od školarina Hemijski fakutet godišnje prihoduje oko 21 milion dinara, objašnjava Roglić i dodaje da osim računa za stuju i grejanje od tog novca treba platiti sredstva za higijenu, kao i opremu za studenske vežbe, za koje od države fakultet ne dobija ni dinar.
Sudbonosna sednica
„Najveći problem je struja koja je od 2022. godine poskupela za 100 odsto, a sredstva koja od Ministarstva prosvete dobijamo za energentske usluge su ostala na nivou iz 2019”, kaže dekan uz napomenu da fakultet plaća 120 evra po MWh, odnosno da je reč o takozvanoj industrijskoj ceni struje koja je znatno viša od one za domaćinstva.
Fakultet ima sredstva da plati troškove samo do maja ove godine, te će sredinom tog meseca na sednici Senata Univerziteta u Beogradu biti doneta konačna odluka o sudbini zgrade PMF-a.
„Jedino rešenje je da Ministarstvo prosvete preuzme plaćanje računa. Fakultet može da uđe u dug, ali naša procena je da to nije u interesu fakulteta, mi smo ozbiljna institucija i nećemo to dozvoliti”, naglasio je dekan Hemijskog fakulteta.
Ministarstvo prosvete i Ministarstvo finasija su više puta probijali rokove koje su obećali za pronalaženje rešenja, kaže Roglić, a problem postoji na nivou čitavog Beogradskog univerziteta, jer većina fakulteta sva sredstva troši na račune, umesto na podizanje kvaliteta nastave.
Energetsko rasipanje
Kao dodatan probem dekan Hemijskog fakulteta navodi staru stolariju, zbog čega se uz centralno grejanje, prostorije moraju dogrevati uz pomoć struje. Zbog toga je potrebno ulaganje i u zamenu prozora.
“To je dugoročno rešenje, zagovaramo ga već drugo. Još 2021. godine tražili smo sastanak sa tadašnjom ministarkom Zoranom Mihajlović, a projekat za zgradu postoji od 2015. godine”, kaže Roglić.
Sa Ministarstvom rudarstva i energetike nedavno su započeti dugo iščekivani pregovori na ovu temu. Procena je da bi se velika ulaganja koja su potrebna zarad energetske efikasnosti, mogla vratiti za sedam godina kroz smanjenje računa za struju i grejanje. Ipak, pre svega ostaje da druga nadležna ministarstva donesu rešenje za tekuću godinu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Da li možete da zamislite da više nikada na daljinskom upravljaču ne menjate baterije? Međunarodni tim naučnika predvođen Univerzitetskim koledžom u Londonu tvrdi da je za to našao rešenje
Neke liste čekanja u srpskim bolnicama jesu nestale. Ali se na veštački kuk ili koleno čeka i po četiri godine, a na srčani bajpas u Kliničkom centru Srbije po devet meseci. Zašto je to tako
Princ Filip odbio je da položi venac svom čukun dedi kralju Petru I Karađorđeviću na Oplencu nakon ministarke Milice Đurđević Stamenkovski i ostalih. U saopštenju je podržao promene
Izjave ministra zdravlja Zlatibora Lončara u kojoj više medija optužuje da šire lažne vesti, izazivaju uznemirenost i paniku „mogu da budu i povod za nasilje prema medijima“
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
