Zbog previsokih računa za struju moguće je zatvaranje zgrade Prirodno-matematičkih fakulteta na Studentskom trgu. Konačna odluka biće doneta sredinom maja, kaže za „Vreme“ dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić
Da Hemijski fakultet nema dovoljno sredstava za plaćanje osnovnih troškova, među kojima su najveći struja i grejanje, Vlada Srbije, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo energetike i rudarstva, kao i Rektorat upoznati su još od 2021.godine kada im je poslat dopis o ovom problemu, kaže za „Vreme“ dekan ovog fakulteta prof. dr Goran Roglić.
„Ove godine fakultet treba da obezbedi 30 miliona dinara iz sopstvenih sredstava za plaćanje ovih računa. Samo za januar, računi za struju i grejanje iznosili su 5 miliona dinara, od kojih je država pokrila 1,6 miliona“, kaže Roglić i naglašava da se cifre o kojima govori odnose samo na Hemijski fakultet, koji koristi 60 odsto zgrade Prirodno-matematičkih fakulteta, te toliko i plaća.
Cimeri
U zgradi na Studentskom trgu smešteni su u celosti Hemijski i Fakultet za fizičku hemiju, a deo prostora koriste Matematički, Fizički, Biološki, Geografski i Rudarsko-geološki fakultet. Roglić objašnjava da na nivou cele zgrade postoji samo jedno brojilo.
„Sa ostalim fakultetima u zgradi imamo džentlmenski dogovor, svako plaća srazmerno površini koju koristi. U problemu su i Fizički i Fakultet za fizičku hemiju, ali najveći izdaci su za Hemijski koji ima najveću površinu“, rekao je dekan i dodao da su to i fakulteti sa najmanje samofinansirajućih studenata.
Za pomenuta tri fakulteta se godinama unazad prijavljuje manje studenata nego što ima mesta, tako da je većina upisanih na budžetu. Prošle godine Hemijski fakultet upisalo je 122 studenta, od toga samo 13 samofinansirajućih.
Od školarina Hemijski fakutet godišnje prihoduje oko 21 milion dinara, objašnjava Roglić i dodaje da osim računa za stuju i grejanje od tog novca treba platiti sredstva za higijenu, kao i opremu za studenske vežbe, za koje od države fakultet ne dobija ni dinar.
Sudbonosna sednica
„Najveći problem je struja koja je od 2022. godine poskupela za 100 odsto, a sredstva koja od Ministarstva prosvete dobijamo za energentske usluge su ostala na nivou iz 2019”, kaže dekan uz napomenu da fakultet plaća 120 evra po MWh, odnosno da je reč o takozvanoj industrijskoj ceni struje koja je znatno viša od one za domaćinstva.
Fakultet ima sredstva da plati troškove samo do maja ove godine, te će sredinom tog meseca na sednici Senata Univerziteta u Beogradu biti doneta konačna odluka o sudbini zgrade PMF-a.
„Jedino rešenje je da Ministarstvo prosvete preuzme plaćanje računa. Fakultet može da uđe u dug, ali naša procena je da to nije u interesu fakulteta, mi smo ozbiljna institucija i nećemo to dozvoliti”, naglasio je dekan Hemijskog fakulteta.
Ministarstvo prosvete i Ministarstvo finasija su više puta probijali rokove koje su obećali za pronalaženje rešenja, kaže Roglić, a problem postoji na nivou čitavog Beogradskog univerziteta, jer većina fakulteta sva sredstva troši na račune, umesto na podizanje kvaliteta nastave.
Energetsko rasipanje
Kao dodatan probem dekan Hemijskog fakulteta navodi staru stolariju, zbog čega se uz centralno grejanje, prostorije moraju dogrevati uz pomoć struje. Zbog toga je potrebno ulaganje i u zamenu prozora.
“To je dugoročno rešenje, zagovaramo ga već drugo. Još 2021. godine tražili smo sastanak sa tadašnjom ministarkom Zoranom Mihajlović, a projekat za zgradu postoji od 2015. godine”, kaže Roglić.
Sa Ministarstvom rudarstva i energetike nedavno su započeti dugo iščekivani pregovori na ovu temu. Procena je da bi se velika ulaganja koja su potrebna zarad energetske efikasnosti, mogla vratiti za sedam godina kroz smanjenje računa za struju i grejanje. Ipak, pre svega ostaje da druga nadležna ministarstva donesu rešenje za tekuću godinu.
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
