Nestašica antidepresiva koji sadrže venlafaksin, poput venlaksa, adventa i drugih, pogodila je apoteke širom Srbije. Zamenski lek na domaće tržište navodno stiže tek naredne nedelje
Ukoliko patite od depresije, možda ste poslednjih meseci u posebnom problemu, jer ne možete da nađete lek koji vam je prepisan kao terapija.
Da lekova nema, i za „Vreme” su potvrdili u jednoj beogradskoj apoteci. „Trebujemo svakodnevno, ali nema”, kaže kratko farmaceutkinja.
U Republičkom fondu za zdrastveno osiguranje za N1 su saopštili da su upoznati su sa problemom nestašice lekova venlaks, advent, venlafaksin i drugih sa aktivnom supstancom venlafaksina.
„Na Listi lekova se nalaze tri leka različitih proizvođača, ali je kod proizvođača koji je dominantno snabdevao tržište ovim lekom došlo do globalnog problema u proizvodnji u celom svetu usled čega je privremeno prestala isporuka tog leka, a druga dva proizvođača svojim količinama nisu mogla da nadomeste ukupnu potražnju za lekom venlafaksin”, naveli su iz RFZO-a u odgovoru koji prenosi N1.
Dodaju i da je RFZO blagovremeno preduzeo sve aktivnosti u obezbeđivanju dodatnih količina leka venlafaksin i sproveo postupak (hitne) javne nabavke ovog leka.
Zamenski lek trebalo bi da se nađe na tržištu sledeće nedelje, navode iz RFZO-a.
Neregistrovan zamenski lek
„Dostupnost ovog (neregistrovanog) leka se očekuje tokom naredne nedelje, te će tržište biti snabdeveno zamenskim (neregsitrovanim) lekom dok se ne obezbede dovoljne količine registrovanih lekova“, stoji u odgovoru RFZO-a za N1.
Tom portalu obratila se čitateljka iz Kragujevca koja tvrdi da se više od šest meseci tržište Srbije suočava sa nestašicom lekova koji se koriste za lečenje depresije kod odraslih.
Koliko ljudi u Srbiji pati od depresije?
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. u Srbiji od depresije pati više od 400 hiljada ljudi.
U istraživanju o zdravlju stanovništva Srbije u 2019. godini, utvrđeno da 2,1 odsto stanovništva pokazuje simptome depresije, što je niže u odnosu na 2013. godinu (4,1 odsto), podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.
Krajem prošle godine, domaći mediji objavili su dosta blaže, ali nezvanične podatke, prema kojima od depresije u Srbiji pati oko 250.000 ljudi.
Šta je depresija?
Depresivni poremećaj, poznat kao depresija, čest je mentalni poremećaj. Uključuje depresivno raspoloženje ili gubitak zadovoljstva ili interesovanja za aktivnosti tokom dužeg vremenskog perioda.
Depresija se razlikuje od redovnih promena raspoloženja i osećanja u vezi sa svakodnevnim životom. Može uticati na sve aspekte života, te odnose sa porodicom, prijateljima i zajednicom. Može biti rezultat ili dovesti do problema u školi i na poslu.
Procenjuje se da 3,8 odsto svetske populacije doživljava depresiju – pet odsto odraslih i 5,7 odsto starijih od 60 godina, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Približno 280 miliona ljudi u svetu ima depresiju. Depresija je oko 50 odsto češća među ženama nego među muškarcima, podaci su SZO.
Izvor: Vreme/N1
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Upravni odbor RTS-a navodno je izabrao Manju Grčić za direktorku javnog servisa, objavio je Tanjug. Međutim, neimenovani izvor dnevnika Danas kaže da Upravni odbor RTS-a još nije počeo sednicu
Dok se vetroenergija u Srbiji i Severnoj Makedoniji promoviše kao stub zelene tranzicije, razvoj vetroparkova u Južnom Banatu i regionu Demir Kapije otvorio je pitanja transparentnosti, vlasništva i uloge države
Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku podneo je ostavku nakon smrti četvorogodišnje devojčice, saopštilo je Ministarstvo zdravlja
AI sistemi koji „razumeju emocije“ zapravo manipulišu korisnikovim osećanjima. Ana Katarina de Alenkar objašnjava kako ovakvi alati redefinišu intimnost, privatnost i emocionalnu autonomiju, stvarajući digitalnu zavisnost i „ekonomiju usamljenosti“
Tokom sinoćnje akcije UKP-a i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zaplenjeno je osam kilograma kokaina, dva kilograma eksploziva i veća količina oružja
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
