Naslov ovog teksta je već jednom upotrebljen za naslov trideset godina starog sjajnog španskog filma reditelja Manuela Gomeza Pereire.
Kako sam se setila te priče o iskrenosti i neiskrenosti, o istinskom i suštinskom poštenju porno-zvezde i prevarantskoj neodgovornosti onih koji je bez pardona iskorišćavaju, a istovremeno je preziru? Tako što smo na ime našeg malog-malecnog i samo povremeno radećeg preduzeća za audio-vizualne umetnonsti, od Privredne komore Srbije dobili neiskren dopis sa naslovom “Obaveštenje o neplaćenoj zakonskoj članarini”. Ovo “ljubavno pismo” ispisano je na obrascu privrednokomornog memoranduma gde u gornjem desnom uglu stoji jasno i čitljivo “Pouzdan”, a nejasno i jedva čitljivo “partner”. Pozdravljam grafičkog dizajnera: šta je mogao, on je pomogao.
Deo iz narednog pasusa prepisujem i izvinjavam se što je malo dosadan i nepismen i bože-me-sačuvaj-i-sakloni, ali nemojte odustati od čitanja.
Poštovani/a
Tu se, naime, na velika zvona izjavljuje ljubav Privredne omore prema svekolikim privrednicima oličena u reči “članarina”, dočim posle njega sledi seks oličen u cifri koja se traži na ime duga. Dug je dvotrećinski nastao od neplaćenih članarina od 2017. do danas, a trećinski od zateznih kamata:
“Poštovani/a,
Kako smo Vas već obavestili Obaveštenjem o benefitima pri Privrednoj komori Srbije, radi mogućnosti pružanja svih benefita članstva, počev od 01. 01. 2017. godine, saglasno članu 33. Zakona o privrednim komorama, Statutu i drugim aktima Komore, uvedena je jedinstvena članarina kod Privredne komore Srbije. Jedinstvena članarina Privrednoj komori Srbije osbezbeđuje najveći deo neophodnih sredstava za njen rad i istovremeno se osigurava dugoročna održivost poslovanja, dok se članovima daje pravo na uživanje svih pogodnosti koje donosi članstvo. Zakonska jedinstvena članarina se naplaćuje u značajnoj meri, te ističemo da je veliki broj članova Privredne komore Srbije prepoznao svrhu uvođenja ove članske obaveze i uredno je izmiruje. Nažalost, kod dela članstva to još uvek nije slučaj.”
Članstvo na silu
Šta nije u redu? Nije u redu Obaveštenje o benefitima i to ne samo zato što su benefiti pomodna reč za korist, ne zato što nikakve koristi od tog članstva članovi nemaju, ne zato što je narečeno Obaveštenje stiglo u istom kovertu sa obaveštenjem o dugovanju, a ne kao što bi bilo red, recimo, pre 7 godina kad smo se, tvrdi nam se, svi učlanili u Privrednu komoru.
Ono što najviše nije u redu jeste činjenica da “članarina” podrazumeva da se član negde učlanio svestan svoje koristi od članstva, te prihvatio i svoje obaveze u vidu članarine. Jer, u ovo članstvo sva preduzeća učlanjena su, izgleda, 2017. po sili zakona o Jedinstvenoj članarini.
Dakle, niko to nije uradio dobrovoljno, iako je Ustavom zagarantovano tzv. negativno pravo udruživanja: da niko ne mora biti član ničega, ako to ne želi.
Naša Jedinstvena članarina jedinstvena je već i po tome što se jedino u našoj zemlji takva prinuda primenjuje: čim imate firmu, odmah ste i članovi, pa gospođe i gospodo članovi, izvolite instrukcije za plaćanje, “a u cilju izbegavanja bilo kakvih daljih postupaka naplate članarine na koje bi Privredna komora Srbije bila zakonski obavezna” – neće ona sama nego je, kukavicu sinju, zakon tera da nas plaši utuženjem!
Lični bankrot
Dakako, kao i u svim sumnjivim naplatama kojima smo kao građani ove zemlje svakodnevno izloženi, i ovde nam šatro milostiva, a zapravo nametnuta nadređena institucija, odmah nudi da ako platimo dug, evo, kamate nam oprašta. Cifra u našem malom-malecnom slučaju ispada takva da nam je, zar ne vidimo to i sami, bolje da je platimo, nego da se akamo s mobama, žalbama, tužbama i sl.
I tako ovde, a i na svakom ćošku, dinar po dinar – lični bankrot čoveka i građanina rođenjem učlanjenog u ovaj članski mentalitet!
Pošto mi je palo na pamet da je ovo sve van pameti, pitala sam ljude oko sebe koji su u sličnim situacijama kako oni na to gledaju. Čula da su jedni platili po sistemu da je bolje ne talasati, a da drugi nisu po sistemu da ih tuđa kriminogenost oslobađa sopstvene krivice.
Jutututu
Malo sam i guglovala i tako otkrila da u kraljevstvu Jutututu – što bi rekao čika Jova Zmaj -imamo Juhahaha (Ustav), pa je Ustavni sud kom su se i mali, a naročito veliki privrednici već žalili, glatko odbio predlog za utrvrđivanje neustavnosti, a i neusaglašenosti ovog prinudnog članstva sa međunarodnim ugovorom o privrednim komorama.
Takođe, naučila sam da ovde ide prefiks para- (od grčkog pored, pokraj) koji se javlja u mnogim složenicama i označava promašaj, zabludu, prekoračenje: kao parapsihologija, kao paravojna formacija, evo nama sada i parafiskalnog nameta! Privredna komoro, zašto kažeš članarina, a misliš na porez (juhuhuhu)? Platismo ga mi, o sramoto naša i komformistički kukavičlulče! Nema veze što imamo Juhahaha i iz njega proizašao zakon o slobodi udruživanja i neudruživanja, nema veze što period u vezi s kojim su nas oglobili zahvata vreme kovidske krize kad su mnogi jedva živi ostali i bukvalno i ekonomski, nema veze ni što takva potraživanja koja dospevaju godišnje zastarevaju u roku od 3 godine dospelosti svakog pojedinačnog godišnjeg davanja.
Beggers can’t be choosers, što bi rekli Englezi ili u slobodnom prevodu na ovdašnji jezik “Koga je moliti nije ga srditi”. Dok moliocima ne pukne film, kao što uvek pukne kad se preteruje, kao što pukne glavnoj junakinji Pereirinog filma iz naslova.
