Foto: Unsplash
Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić kaže da se razlozi mogu naći i u administrativnim preprekama, i u mentalitetu, kao i u emocionalnim barijerama
U Srbiji trenutno 306 dece čeka na usvajanje, a onih koji žele da usvoje dete ima duplo više, ali uprkos tome prošle godine je usvojeno najmanje dece u proteklih 10 godina.
Kako prenosi RTS, za poslednjih 10 godina, najviše dece iz sistema socijalne zaštite koja su dobila nove roditelje bilo je 2014. godine – skoro 200, ali je zato u 2023. usvojeno najmanje dece u poslednjoj deceniji – 62.
Statistika od 2018. do 2022. godine pokazuje da je najviše dece u prihvatilištima bilo 2019, a da je taj broj opadao sve do 2022. Među decom koja nemaju roditeljsku brigu svake godine je najviše onih školskog uzrasta – između pet i 12 godina.
Trenutno je u sistemu 306 dece za koje su nadležni utvrdili da su podobna za usvajanje, a podobnih usvojitelja, odnosno onih koji bi usvojili dete, ima 726.
I administracija i mentalitet
Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić rekla je za RTS da zabrinjava broj dece podobne za usvojenje, istakavši da je usvojenje najpotpuniji, najcelovitiji oblik zaštite za određeni broj dece, za koju je procenjeno da je to u njihovom najboljem interesu.
Komentarišući to što je u protekloj godini broj usvojene dece bio rekordno mali, Perić je navela da se razlozi mogu naći i u administrativnim preprekama, i u mentalitetu, kao i u emocionalnim barijerama.
„Od svega po malo… Ne bih rekla da su procedure komplikovane. Zaista imamo iskustva da često potencijalni usvojitelji čekaju i do godinu dana od podnošenja zahteva“, kazala je Perić i istakla da je u procesu usvajanja fokus uvek na detetu.
„Traže se podobni usvojitelji za konkretno dete, ne dete za određenog usvojitelja“, kaže Perić.
Napominje da je usvojenje ozbiljan i zahtevan institut, koji proizvodi krucijalne posledice za život deteta, te da je zato važno da se, pri određivanju usvojitelja, obrati pažnja na sve aspekte njihovog života, kao i da se pri proceni podobnosti gleda i motivacija para da se odluči na taj korak, koji je izuzetno izazovan.
Obuka
Pre nego što dođe do usvajanja, neophodno je da budući roditelji prođu obuku, na kojoj uče kako da izađu na kraj sa različitim izazovima sa kojima će se suočiti.
Govoreći o razlozima zbog kojih se ljudi u Srbiji retko odlučuju za usvajanje, Perić kaže da su predrasude jedan od razloga, ali ističe i da nisu svi podobni za to.
„Neko ko nema jasne motive, ko nije raščistio sa sobom granice do kojih može da ide… i šta može zaista da pruži tom detetu, način na koji može da prevaziđe određene barijere, jer to ipak nisu njihova biološka deca. Možda je zaista bolje da još malo razmisli pre nego što se odluči na taj korak“, kaže Perić.
One koji razmišljaju o tome da usvoje dete, ohrabruje da se obrate stručnjacima sa kojima bi mogli da popričaju o tome i saznaju nešto više.
Nema zvaničnih podataka koliko je u Srbiji punoletnih osoba koje nemaju decu. Podaci Zavoda statistiku pokazuju da, među osobama starijih od 15 godina, decu nema nešto više od 30 odsto.
Oko 18 odsto građana Srbije ima jedno dete. Broj onih koji se bore sa takozvanim sekundarnim sterilitetom, odnosno ne mogu da dobiju drugo dete nije poznat.
Savetovalište
Krajem prošle godine u Beogradu je počelo sa radom Savetovalište za usvajanje, namenjeno svima koji žele kroz usvajanje da prošire svoju porodicu i postanu roditelji, saoštilo je udruženje Šansa za roditeljstvo.
Savetovalište se nalazi u prostorijama Udruženja Šansa za roditeljstvo na adresi Kneza Miloša 6 u Beogradu i dodeljen mu je nacionalni broj 0800 300 038 koji svi iz Srbije mogu potpuno besplatno da pozovu.
„Veoma je bitno pružiti podršku ljudima koji u sebi imaju ideju i motivaciju da budu roditelji usvojenog deteta i da pruže porodičnu toplinu nekome koje je ona zaista potrebna. Podrška u svim fazama postupka usvajanja je potrebna i upravo to Savetovalište pruža“, izjavila je predstavnica Udruženja Dragana
Krstić. Kako je dodala, važno je da zainteresovani za usvajanje dobiju stručnu podršku, počev od odluke da se uđu u tu proceduru, preko prikupljanja dokumentacije i same procene podobnosti, pa sve do dolaska deteta u porodicu.
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Požar, koji je izbio u noći između petka i subote, zahvatio je više objekata u industrijskoj zoni u Novom Pazaru
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
