Foto: Unsplash
Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić kaže da se razlozi mogu naći i u administrativnim preprekama, i u mentalitetu, kao i u emocionalnim barijerama
U Srbiji trenutno 306 dece čeka na usvajanje, a onih koji žele da usvoje dete ima duplo više, ali uprkos tome prošle godine je usvojeno najmanje dece u proteklih 10 godina.
Kako prenosi RTS, za poslednjih 10 godina, najviše dece iz sistema socijalne zaštite koja su dobila nove roditelje bilo je 2014. godine – skoro 200, ali je zato u 2023. usvojeno najmanje dece u poslednjoj deceniji – 62.
Statistika od 2018. do 2022. godine pokazuje da je najviše dece u prihvatilištima bilo 2019, a da je taj broj opadao sve do 2022. Među decom koja nemaju roditeljsku brigu svake godine je najviše onih školskog uzrasta – između pet i 12 godina.
Trenutno je u sistemu 306 dece za koje su nadležni utvrdili da su podobna za usvajanje, a podobnih usvojitelja, odnosno onih koji bi usvojili dete, ima 726.
I administracija i mentalitet
Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić rekla je za RTS da zabrinjava broj dece podobne za usvojenje, istakavši da je usvojenje najpotpuniji, najcelovitiji oblik zaštite za određeni broj dece, za koju je procenjeno da je to u njihovom najboljem interesu.
Komentarišući to što je u protekloj godini broj usvojene dece bio rekordno mali, Perić je navela da se razlozi mogu naći i u administrativnim preprekama, i u mentalitetu, kao i u emocionalnim barijerama.
„Od svega po malo… Ne bih rekla da su procedure komplikovane. Zaista imamo iskustva da često potencijalni usvojitelji čekaju i do godinu dana od podnošenja zahteva“, kazala je Perić i istakla da je u procesu usvajanja fokus uvek na detetu.
„Traže se podobni usvojitelji za konkretno dete, ne dete za određenog usvojitelja“, kaže Perić.
Napominje da je usvojenje ozbiljan i zahtevan institut, koji proizvodi krucijalne posledice za život deteta, te da je zato važno da se, pri određivanju usvojitelja, obrati pažnja na sve aspekte njihovog života, kao i da se pri proceni podobnosti gleda i motivacija para da se odluči na taj korak, koji je izuzetno izazovan.
Obuka
Pre nego što dođe do usvajanja, neophodno je da budući roditelji prođu obuku, na kojoj uče kako da izađu na kraj sa različitim izazovima sa kojima će se suočiti.
Govoreći o razlozima zbog kojih se ljudi u Srbiji retko odlučuju za usvajanje, Perić kaže da su predrasude jedan od razloga, ali ističe i da nisu svi podobni za to.
„Neko ko nema jasne motive, ko nije raščistio sa sobom granice do kojih može da ide… i šta može zaista da pruži tom detetu, način na koji može da prevaziđe određene barijere, jer to ipak nisu njihova biološka deca. Možda je zaista bolje da još malo razmisli pre nego što se odluči na taj korak“, kaže Perić.
One koji razmišljaju o tome da usvoje dete, ohrabruje da se obrate stručnjacima sa kojima bi mogli da popričaju o tome i saznaju nešto više.
Nema zvaničnih podataka koliko je u Srbiji punoletnih osoba koje nemaju decu. Podaci Zavoda statistiku pokazuju da, među osobama starijih od 15 godina, decu nema nešto više od 30 odsto.
Oko 18 odsto građana Srbije ima jedno dete. Broj onih koji se bore sa takozvanim sekundarnim sterilitetom, odnosno ne mogu da dobiju drugo dete nije poznat.
Savetovalište
Krajem prošle godine u Beogradu je počelo sa radom Savetovalište za usvajanje, namenjeno svima koji žele kroz usvajanje da prošire svoju porodicu i postanu roditelji, saoštilo je udruženje Šansa za roditeljstvo.
Savetovalište se nalazi u prostorijama Udruženja Šansa za roditeljstvo na adresi Kneza Miloša 6 u Beogradu i dodeljen mu je nacionalni broj 0800 300 038 koji svi iz Srbije mogu potpuno besplatno da pozovu.
„Veoma je bitno pružiti podršku ljudima koji u sebi imaju ideju i motivaciju da budu roditelji usvojenog deteta i da pruže porodičnu toplinu nekome koje je ona zaista potrebna. Podrška u svim fazama postupka usvajanja je potrebna i upravo to Savetovalište pruža“, izjavila je predstavnica Udruženja Dragana
Krstić. Kako je dodala, važno je da zainteresovani za usvajanje dobiju stručnu podršku, počev od odluke da se uđu u tu proceduru, preko prikupljanja dokumentacije i same procene podobnosti, pa sve do dolaska deteta u porodicu.
Odluka Visokog saveta tužilaštva da ne uputi četvoro tužilaca u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal mogla bi da dovede do zastoja u nekim od najvažnijih istraga u zemlji, poručuju iz JTOK-a
Izjava ministarke Aleksandre Sofronijević o tome kako će izgledati pasoška kontrola u vozu na relaciji Beograd-Budimpešta kod nekih je izazvala zebnju
Nakon završene trodnevne tehničke provere vidikovca na Kablaru čačanska vlast tvrdi da je obejkat bezbedan za upotrebu. Neki stručnjaci i opozicija su sumnjičavi
Srbija je u 2025. dobila najmanje beba ikada. Mada se država hvali pozamašnim iznosima za pomoć porodicama, mnogi od njih su pre puko političkog nego svrsishodnog karaktera
Glavni gradski urbanista Marko Stojčić izjavio je da je kvar na satu na Trg republike nastao zbog vode pod visokim pritiskom tokom pranja, a da je štetu napravila ekipa JKP Gradska čistoća
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
