Među najvećim problemima tržišta rada u Srbiji su neformalni rad i slaba inspekcijska kontrola, saopštila je Inicijativa A 11. Oni godinama zagovaraju izmene regulativa koje se odnose na celokupna radna prava
Neformalni rad i slaba inspekcijska kontrola su među najvećim problemima tržišta rada u Srbiji, saopštila je Inicijativa za ekonomska i socijalna pitanja A 11.
„Uprkos jasnim činjenicama koje ukazuju na ugroženost velikih grupa radnika i radnica u Srbiji, pogotovo onih koji rade poslove sezonskog karaktera, poput građevinarstva, državni organi ne pokazuju volju da adekvatno urede oblast rada, zaštite na radu i bezbednosti i zdravlja na radu“, ocenila je A 11 u saopštenju.
„Vreme“ je u julu prošle godine pisalo o radu na visokim temperaturama i tom prilikom navelo da u Srbiji ima i povećan broj bolovanja zbog nehumanih uslova na radu.
Stradaju i radnici
Prema navodima A 11, činjenica da je 1. aprila na gradilištu pruge u Subotici, koje je delimično zatvoreno, u odsustvu bilo kakvog nadzora i odgovornog stručnog lica, poginuo neprijavljeni 65-godišnji radnik, dokazuje da su potrebne sistemske promene u oblasti rada koje bi ne samo uvele red u pogledu radnih prava, već i ojačale inspekcijske organe.
„Na štetu mnogih nezaštićenih radnika i radnica, u Srbiji još uvek postoji veliki broj radnika koji su neprijavljeni i neformalno angažovani, a zaposleni na ovim radnim mestima neretko rade u opasnim uslovima i bez adekvatnog nadzora“, upozorila je Inicijativa A 11.
O lošim uslovima, na suncu rade i drugi sezonski radnici i radnice na primer na poljoprivredi. Te taj rad često opisuju tako da: „Toliko sunce peče da se onesvestiš“. O tome smo ranije pisali.
Preminulo 14 radnica i radnika
Prema poslednjim podacima Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, u Srbiji je 2023. godine na različitim poslovima preminulo 14 radnica i radnika. Teške povrede na radu zadobilo je više od 1.300 radnika, dok je lakše povređeno njih 11.400, navela je A 11.
Problem sa zvaničnom statistikom je činjenica da često ne može da obuhvati sve okolnosti koje nastanu na radnim mestima, posebno na prekarnim poslovima, odnosno gde se radi „na crno”, ukazala je Inicijativa A 11.
Uz neformalni rad i slabu inspekcijsku kontrolu, Inicijativa A 11 naglasila je i na zabrinjavajući narativ o lakoj zamenjivosti radnika u situacijama kada su loši i nebezbedni uslovi rada.
Oni godinama zagovaraju izmene regulativa koje se odnose na celokupna radna prava, u cilju boljeg obuhvata i većeg ostvarenja radnih prava svih radnika i radnica.
„Potrebna nam je politička volja da se celokupna oblast radnih prava uredi na način da se zaposlenost, bezbednost i zdravlje na radu, kao i inkluzivnost na tržištu rada zapravo stimulišu i vrednuju, umesto što se dozvoljavaju, pa čak i podstiču prakse koje najviše štete onima čije su mogućnosti da zaštite svoja prava najmanje”, poručeno je u saopštenju.
Traume nikada ne prolaze same od sebe, uvek zahtevaju ogroman trud. Ako ih zapostavimo, one dremaju, tinjaju, žuljaju, gnjave – možda nikad neće eksplodirati, ali u svakom trenutku mogu da eksplodiraju. Kad nisu samo individualne već pogađaju velike grupe, ti rizici su neuporedivo veći
Milan i njegova porodica odlučili su da doniraju organe oca nakon što mu je konstatovana moždana smrt. Tragom neverovatnih životnih okolnosti, Milan je kasnije završio na radnom mestu, na kojem je i slikovito i tragično mogao da se uveri šta za ljude koji čekaju organ znači njegova odluka
Ako se prihvati mišljenje da je istorijska svest srpskog naroda dosegla nebo, trajno sakralizovana, ostala do danas dominantno sveštena, postavlja se pitanje njenog proučavanja, posebno kad je proučavalac insajder, pripadnik srpskog naroda, kao što je to Bojović. Može li to proučavanje biti nešto drugo do teološko, odnosno istoriosofsko? Ili, ipak, može biti i naučno, sekularno, istoriografsko?
Deportacije, procesi, zauzimanje teritorije, napastvovanje žena… Srpska zajednica na Kosovu je na udaru Prištine. Na to međunarodna zajednica ćuti, a Beograd piše jalova saopštenja. A kosovski Srbi – ne veruju više nikome
To u praksi znači da naredna školska godina 2025/2026. godine za akademce na osnovnim studijama počinje 1. novembra i traje do 30. septembra 2026. godine
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
