Sezonski poslovi: Od zore do mraka, bez radničkih prava

Bliži se proleće, a sa njime i početak radova na njivi. Već sada na oglasima mogu se pronaći ponude za sezonske poslove poput branja jagoda, rada u plasteniku ili na farmi, a cena rada je, piše, po dogovoru.

U Srbiji je na sezonskom radu najviše radnika – oko 80.000 – angažovano u poljoprivredi koja se zbog sezonske prirode poslova u velikoj meri oslanja na povremeno angažovanje radne snage, piše na sajtu „Sezonski radnici” kojim je regulisana poreska prijava radnika.

Međutim, kakva prava ne ostvaruju ovi radnici?

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A 11 postavila je, ove jeseni, pitanje: „Kako je ljudima koji rade tokom sezone u plastenicima?“ U sklopu toga objavili su nekoliko snimaka gde radnice koje obavljaju sezonske poslove svedoče uslovima rada.

Jedna od njih je rekla da moraju da rade, ali da nema ni vazduha i da je u metlicama jako vruće. Navela je da moraju da rade i druge sezonske poslove na otvorenom, a tamo „toliko sunce peče da se onesvestiš, pola sata nisam mogla doći sebi“.

Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11 za „Vreme“ kaže da to jesu najteži poslovi koje uglavnom ljudi i ne žele da rade jer su najmanje plaćeni i obavljaju se jako teškim uslovima.

Najvažnije je, kaže, što se radnici angažaju na osnovu Zakona o sezonskom radu i sklapaju usmeni ugovor o radu.

„To je veoma problematično. Kada imate usmeni ugovor, jako je teško zaštititi prava i znati šta ste se tačno dogovorili i koji su tačni uslovi rada”, objašnjava sagovornica „Vremena”.

Dodaje da najčešće u honorar ne ulaze obroci ni prevoz do mesta koje može biti veoma udaljeno.

„Nekada ljudi putuju i po dva sata u jednom smeru. Radovi na polju počinju vrlo rano, oko pet ili šest ujutru, pa onda ustaju u tri”, ukazuje Marinković.

Neophodne izmene

Od 2018. godine postoji Zakon o sezonskom radu. Inicijativa A 11 zalaže se za izmene ovog zakona kako bi se za sezonske radnice osiguralo pravo na dostojanstven rad.

Sezonski poslovi su uglavnom poslovi u poljoprivredi, vodoprivredi i šumarstvu. Oni koji se smatraju sezonskim, a ne spadaju pod zakon su poslovi na građevini, najčešće.

„Stiče se utisak da je primarna karakteristika ovog zakona bila da ‘poslodavci’ prosto plaćaju porez na najam tih radnika. Tada je oformljen portal ‘Sezonski radnici’, gde je ovim zakonom regulisana poreska prijava radnika. Iz ugla države je to dobro”, kaže naša sagovornica.

Prava radnika nepostojeća

Međutim, dodaje, kada govorimo o pravima radnika, ovaj zakon veoma loše uređuje uopšte prava radnika.

„Sva ona prava koje radnici inače imaju po zakonu o radu, prema ovom zakonu ta prava gotovo i da ne postoje ili su veoma umanjena. Primera radi plaćeni prekovremeni rad nije uređen, bilo kakvo odsustvo, porodiljsko, bolovanje, odsustvo radi negde deteta i slično. Isto tako, stvari koje se tiču bezbednosti na radu, nisu baš na najbolji način uređene. Mogućnosti sindikalnog organizovanja takođe ne postoji samim tim, ni prava na štrajk, ni neka druga prava”, objašnjava Marinković.

Zaključuje da je bilo ranijih pokušaja, 2021. godine da se izmeni ovaj zakon, ali taj pokušaj izmena uopšte nije išao u smeru veće zaštite prava radnika, već bi se proširio obim delatnosti ko još se smatra sezonskim radom.

„Međutim, mi i još nekoliko organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava smo se pobunili, digli glas protiv ovakvog zakonskog rešenja. Taj predlog zakona još uvek nije povučen, on stoji, ali stoji evo već nekoliko godina u proceduri, pa možemo možda očekivati ili se nadati da će kao takav biti povučen i da će se ići možda ka većoj zaštiti prava radnika, ne samo ka većem obuhvatu delatnosti.”