Planeta

Zakon o obnovi prirode: U lošem stanju 80 odsto prirodnih staništa

18. avgust 2024, 17:31 S.Ć.

Cilj Zakona o obnovi prirode je da se obnovi najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja do 2030. i narušenih ekosistema do 2050. godine - šume, močvare, reke

Stupio je na snagu evropski Zakon o obnovi prirode, čiji je cilj da se staništa vrate u njihovo prirodno stanje.

Cilj Zakona je da se obnovi najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja Evropske unije do 2030. i narušenih ekosistema do 2050. obnavljanjem šuma, ponovnim natapanjem močvara i vraćanjem reka u njihovo prirodno stanje slobodnog toka.

Zakon se smatra kontroverznim posebno zbog straha od teških ograničenja za poljoprivrednike, navodi Hina.

Foto: Tanjug

Jutro na Zlataru

Evropska komisija je saopštila da će države članice same odlučiti koje će se konkretne mere sprovoditi na njihovoj teritoriji.

Prema podacima EU, oko 80 odsto staništa je u lošem stanju, za 10 odsto vrsta pčela i leptira preti izumiranje, 70 odsto tla je u lošem stanju.

Zakon je bio predmet duge i burne rasprave, a na kraju je većina glasala za ublaženu verziju zakonskog teksta, podseća Hina.

Tagovi:

obnova prirode Zakon

Više iz rubrike Društvo

Visoko obrazovanje

08.decembar 2025. Katarina Stevanovic

DUNP kao pokazna vežba: Kako se vlast sveti univerzitetima

Zašto odlaze profesori s Državnog univerziteta u Novom Pazaru i da li je reč o pokaznoj vežbi za druge pobunjene univerzitete?

Saobraćaj

08.decembar 2025. Ivan Mitkovski

Saobraćajni kolaps u Beogradu: Zašto se gotovo svi voze sami?

Beograd se guši u saobraćaju. U većina automobila su samo vozači koji svakodnevno gube sate u kolonama. Koje je rešenje za smanjenje ogromnih saobraćajnih gužvi?

Premijer Đuro Macut kaže da je Srbija veoma blizu članstvu u EU. Evropska komisija, međutim, ne misli tako.

Posledice američkih sankcija

07.decembar 2025. I.M.

Macut: Energetska situacija u Srbiji stabilna, nestašica neće biti

Premijer Đuro Macut istakao je da je energetska situacija stabilna i da građani ne treba da brinu o snabdevenosti, dok se rešava pitanje sankcija Naftnoj industriji Srbije

Propale investicije

06.decembar 2025. S. Ć.

Sećate li se Sinofarmove fabrike vakcina u Zemunu

Država je izdvajala novac za izgradnju Sinofarmove fabrike vakcine u Zemunu i nakon proglašenja kraja pandemije korone, a poslednji put prošle godine. Ukupno – 48 miliona evra

Javna preduzeća

06.decembar 2025. K. S.

Službeni glasnik više nije javno preduzeće

Nizu javnih preduzeća koja su tokom 2025. godine promenila pravnu formu u društva sa ograničenom odgovornošću dodat je i Službeni glasnik

Komentar

Nikola Selaković i Vladimir Đukanović pred Tužilaštvom za organizovani klriminal uz prisustvi režimskih TV ekipa

Komentar

Performans i prenemaganje

Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti

Ivan Milenković

Pregled nedelje

Selaković protiv Vučića

Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast

Filip Švarm

Komentar

Lokalni izbori: Pohod varvara iz Ćacilenda

Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama

Filip Švarm

Vidi sve

Poslednje izdanje

Odlazak najboljeg evropskog trenera

Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića

Mionica, Negotin, Sečanj

Dan kad se Ćacilend izlio na Srbiju

Pravosuđe

Državni udar na tužilaštvo

Alen Muhić, “Zaboravljena deca rata”

Nisam čovek koji mrzi

Jubilej: Pola veka od albuma Peti Smit – Horses (Arista)

Pesme slobode i istine

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve

Vreme 1822 03.12 2025.