Cilj Zakona o obnovi prirode je da se obnovi najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja do 2030. i narušenih ekosistema do 2050. godine - šume, močvare, reke
Stupio je na snagu evropski Zakon o obnovi prirode, čiji je cilj da se staništa vrate u njihovo prirodno stanje.
Cilj Zakona je da se obnovi najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja Evropske unije do 2030. i narušenih ekosistema do 2050. obnavljanjem šuma, ponovnim natapanjem močvara i vraćanjem reka u njihovo prirodno stanje slobodnog toka.
Zakon se smatra kontroverznim posebno zbog straha od teških ograničenja za poljoprivrednike, navodi Hina.
Evropska komisija je saopštila da će države članice same odlučiti koje će se konkretne mere sprovoditi na njihovoj teritoriji.
Prema podacima EU, oko 80 odsto staništa je u lošem stanju, za 10 odsto vrsta pčela i leptira preti izumiranje, 70 odsto tla je u lošem stanju.
Zakon je bio predmet duge i burne rasprave, a na kraju je većina glasala za ublaženu verziju zakonskog teksta, podseća Hina.
Nekoliko desetina studenata i profesora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM) okupilo se na skupu u Severnoj Mitrovici zbog neizvesne sudbine ove obrazovne ustanove. Ostali građani pili su za to vreme kafu na mitrovačkom šetalištu
Direktor kompanije Expo 2027 Danilo Jerinić kaže da je bezbednost građana na prvom mestu i da objekti mogu da se koriste kada dobiju pozitivno mišljenje Komisije za tehnički pregled
Nakon oštrih kritika na usvajanje takozvanih „Mrdićevih zakona“ delegacija Venecijanske komisije biće 16. i 17. marta u radnoj poseti Srbiji
Dok se pred sudom protestovalo i dok su se sakupljali potpisi za puštanje Zlatka Kokanovića iz pritvora, u sudnici se doznalo da nije jasno ko je potpisao optužnicu, pa je suđenje odloženo
Srbija bi do 2032. trebalo da ima dovoljno kapaciteta za izbor tehnologije i izgradnju, tako da oko 2040. može da ima nuklearnu elektranu na mreži. Srbija želi da bude deo nuklearne renesanse, kaže ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
