Foto: Wikipedia
Populacija beloglavog supa u Srbiji se polako oporavila, a sada ornitolozi imaju plan da vrate i druge vrste lešinara koje su odavde istrebljene otrovima – crnog strvinara i orla bradana
Populacija beloglavog supa u Srbiji se polako oporavila, a sada ornitolozi imaju plan da vrate i druge vrste lešinara koje su odavde istrebljene otrovima – crnog strvinara i orla bradan
Od četiri vrste lešinara, koji su pre više od šezdesest godina živeli na teritoriji Srbije, sada je ostao samo beloglavi sup, čija se populacija polako oporavlja, rekao kaže predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Uroš Stojiljković.
Podseća da su u Srbiji nekada boravili crni strvinar, beloglavi sup, bela kanja i orao bradan, ali da su tri od četiri vrste lešinara izumrle zbog kampanja trovanja vukova, koje su bile aktuelne pedesetih i šezdesetih godine prošlog veka.
Ljudi i dalje truju životinje
Iako su te ptice na vrhu lanca ishrane i nemaju prirodne neprijatelje, do njihovog regionalnog nestanka je došlo tako što su se hranile uginulim životinjama, koje su u sebi imale taj otrov, objasnio je Stojiljković.
„Posledice kampanja trovanja živimo i dalje, s obzirom na to da je preostao jedino beloglavi sup, čija se populacija na jugu i zapadu Srbije od devedesetih godina polako oporavlja, zahvaljujući posebnom programu“, naveo je on za FoNet.
Kako je precizirao, na početku devedesetih je ostalo petnaestak parova, a sada ih ima oko 130.
Kampanja trovanja više nema, ali ljudi i dalje veoma neodgovorno koriste otrove, ukazao je Stojiljković. Kaže, ljudi truju šakale i lisice, ali otrov pogađa i druge životinje.
Na uništavanje staništa lešinara u planinskim predelima utiče i izgradnja ski parkova, putne infrastrukture, žičara i vidikovaca. „Takvo ugrožavanje staništa odmah šalje i životinjama poruku da nisu dobrodošle na određenom području i onda one odatle nestaju“, upozorava Stojiljković.
Kako da se oporavi populacija?
Govoreći o planu za oporavak populacije lešinara, on je pomenuo plan povratka crnog strvinara i beloglavog supa na teritoriju istočne Srbije.
„Naši terenski ornitolozi su zabeležili iznad Stare planine čak 11 beloglavih supova i jednog crnog strvinara koji su tu često u preletu, zato što se njihova populacija u Bugarskoj takođe oporavila“, rekao je Stojiljković.
Ornitolozi iz Bugarske vratili su u prirodu crnog strvinara, a sada kreće i veliki evropski projekat gde će u prirodu vratiti i orla bradana. „Treba da obezbedimo što više manjih hranilišta da bi ptice tu ostale i da bi se vratile na ono što je njihovo izvorno stanište“, napominje Stojiljković.
Trenutno se ispituje teritorija istočne Srbije, rekao je on i ocenio da je veoma važno da se u akciju uključe i poljoprivrednici i stočari. Oni imaju animalni otpad, koji ne znaju gde da odlože.
„Sistem kafilerija ili zakopavanja uginulih životinja nije dovoljno dobro organizovan i zato bi organizovanje hranilišta ujedno rešilo i problem stočarima, a bilo bi značajno i za oporavak lešinara“, zaključuje Stojiljković.
N.R/FoNet
Nakon pobune univerzitetskih profesora protiv zakonskih izmena koje bi omogućile da ministar obrazovanja po sopstvenom nahođenju stranim fakultima dodeljuje dozvolu za rad, Vlada je povukla svoj predlog. Vučić je zbog toga bio baš ljut. Šta je sve bilo sporno u Predlogu zakona
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
