Drina se ponovo pretvorila u veliku deponiju otpada iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Države ne čine mnogo da reše ovaj decenijski problem koji mogao da postane još veći
Umesto smaragdno-zelene reke opasane planinama, svako ko ovih dana prolazi pored Drine kod Višegrada nailazi na prizor koji više liči na plutajuću deponiju, nego na jednu od najlepših balkanskih reka. Voda se na pojedinim mestima gotovo i ne vidi – prekrivaju je flaše, kese, komadi plastike, gume, nameštaj medicinski otpad, kućni aparati.
Krajem svake zime slika je slična. Umesto lepote prirode, pred očima prolaznika je zgražavajući prizor otpada koji, kako tvrde lokalni aktivisti, dolazi iz tri države.
Pre nekoliko godina prizor nagomilanog smeća bio je vidljiv čak i na satelitskim snimcima. Danas se, sudeći prema svedočenjima sa terena, malo toga promenilo.
Dok se kiše, otopljeni sneg i nabujale pritoke slivaju u glavni tok Drine, reka pred kraj svake zime postaje „plutajuća deponija”. Otpad se zaustavlja iza lančane barijere postavljene da spreči njegovo dalje kretanje nizvodno. Odatle ga danonoćno uklanjaju radnici uz pomoć teške mehanizacije.
Lančanica, postavljena 2013. godine, sprečava da hiljade kubnih metara plutajućeg otpada dospe do višegradske hidroelektrane i ugrozi njen rad. Upravo radnici tog postrojenja već godinama uklanjaju nagomilano smeće. Da bi Drina ponovo dobila čist izgled i svoju karakterističnu zelenu boju, potrebni su meseci.
Otpad do Višegrada stiže pritokama Drine iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, tvrde aktivisti.
Dejan Furtula iz udruženja „Eko centar” iz Višegrada rekao je za RTS da smeće dolazi iz gornjeg toka Drine, iz Lima i Prače, čije se vode ulivaju u ovu reku.
„Nažalost, u BiH je ovo jedina tačka na kojoj se vadi otpad. Radnici hidroelektrane već sigurno dve decenije jedini su koji čiste taj otpad. To je velika sramota i katastrofa. Ovaj otpad pluta i po 50 kilometara dok ne dođe do ove tačke”, rekao je Furtula.
Ekološke organizacije, kaže, godinama traže sistemsko rešenje u sve tri zemlje, ali odgovor država izostaje.
Predstavnici ministarstava zaštite životne sredine sastajali su se 2019. godine, a zatim i tokom zime 2021, kako bi razgovarali o rešavanju problema. Međutim, prizor na reci pokazuje da u međudržavnoj koordinaciji očigledno nije postignut značajan napredak. I ovog februara Drinom plutaju tone otpada.
Sve tri države regiona teže članstvu u Evropskoj uniji, a unapređenje ekoloških standarda jedan je od ključnih uslova na tom putu. Plutajuće deponije na međunarodnim rekama teško se uklapaju u tu sliku.
U Srbiji je dodatnu zabrinutost izazvala odluka da se od 1. januara 2026. obustave podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada. Nakon toga su pojedine reciklažne kompanije prestale da preuzimaju stare gume, električni i elektronski otpad i dotrajale akumulatore.
Ekolozi upozoravaju da bi upravo takav kabasti otpad mogao završavati na divljim deponijama i u rečnim tokovima, jer bez državne podrške prerada postaje finansijski neisplativa.
Osim Drine, tako bi i mnoge druge već zagađene reke, mogle da postanu još prljavije.
Bojleri i gume će teći srpskim rekama: Država ukinula podsticaje za reciklažni otpad
Kompanija DM je povukla reklamu sa influenserkom Dunjom Jovanić nakon burnih reakcija javnosti da se propagira ideja da devojčicama u životu ne treba matematika. Međutim, devojčice bi trebalo učiti da izračunaju koliko košta to što su žene
Zid se obrušio na automobile koji su bili parkirani uz njega
Zašto ljudi koji su prebacili 50. godinu života nisu više poželjni na tržištu rada? Umesto da budu karike u jeku poslovne moći, poslodavci ih masovno diskriminišu zbog starosti
Krajem avgusta poskupela su drva, a pelet se i dalje prodaje po veoma različitim cenama. Beogradske elektrane podnele zahtev za promenu cena toplotne energije od 1. oktobra
Pojavili su se lažni i klonirani portali koji automatski preuzimaju sadržaje profesionalnih redakcija i objavljuju ih na domenima koji mogu da dovedu publiku u zabludu. Poslednja meta napada je portal N1. Pre toga je nastala stranica Vesti Vreme koja kopira naziv i vizuleni identitet nedeljnika Vreme
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
