Dugotrajna suša sa ekstremno visokim temperaturama negativno se odrazila na rod grožđa u Šumadiji, pa će ovogodišnja berba biti jedna od najslabijih u 21. veku
Ove godine rod grožđa biće „znatno ispod proseka“ kaže vlasnik Vinarije „Aleksandrović“ iz Vinče kod Topole Boža Aleksandrović.
Rod je manji za 30 odsto i za to je kriva dugotrajna suša koja je izazvala dehidrataciju i gubitak vode u zrnu, što je umanjilo rod najmanje za trećinu, objasnio je Aleksandrović.
On je naveo da su suša i velika vrućina izazvali ubrzano zrenje i raniju berbu, pa su bele i crvene sorte stigle skoro istovremeno, što je vinogradarima donelo dodatni problem i malo vremena za berbu. Zbog nedostatka radne snage i kratkih rokova, organizacija berbe je bila veliki izazov da se u pravo vreme oberu sve sorte grožđa, naveo je Aleksandrović.
Sve manje vina
Prema podacima Repuličkog zavoda za statistiku u Srbiji se uzgaja 19.849 hektara vinograda.
U istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, proizvodnja vina u Srbiji se poslednjih godina neprekidno smanjuje.
Iako Srbija ima kapacitete za proizvodnju oko 70 miliona litara vina, ona je u istraživanom periodu (2018-2022) prema zvaničnim pokazateljima iznosila prosečnih 24,6 miliona litara godišnje i značajno je opadala po stopi od oko 7,5 odsto.
Zahvaljujući malim privatnim vinarijama, kvalitet vina se u poslednjih desetak godina značajno poboljšao, ali u Srbiji postoji samo nekoliko vinarija koje flaširaju do 500.000 boca vina godišnje, dok ostale flaširaju do 50.000 boca.
To znači da je malo proizvođača koji mogu da obezbede stalan izvoz većih količina vina, pa se plasman na strana tržišta svodi na manje količine bez kontinuiteta.
Manje proizvodi, ali i pije
Smanjena je i potrošnja vina. Globalna konzumacija prošle godine procenjuje se na 221 milion hektolitara, što ukazuje na smanjenje od 2,6 odsto u odnosu na već nizak nivo iz 2022. godine.
“Nagli rast troškova proizvodnje i distribucije, izazvan inflatornim pritiscima, doveli su do viših cena vina za potrošače, čija je kupovna moć već bila smanjena,” kažu vinari. Prosečna cena litra izvoznog vina je rekordno visoka i iznosila je 3,62 evra po litru.
Međunarodna trgovina vinom u 2023. takođe je bila značajno pogođena rastom cena. Iako je ukupan obim izvezenog vina pao na 99 miliona hektolitara, to je nadoknađeno visokom izvoznom vrednošću, koja dostigla 36 milijardi evra.
U Šumadiji je pod vinogradima 400 hektara, a toj vinskoj regiji godišnje se proizvede između milion i po i dva miliona litara vina.
Za proteklih dvadesetak godina osnovano je oko 40 vinarija, a samo u selu Lipovac kod Topole ima ih 10. Među njima je i Vinarija Đoković, čiji je direktor Goran Đoković, stric najtrofejnijeg tenisera sveta Novaka Đokovća.
Vinarija Đoković osnovana je 2018. godine, ima vinograd od šest hektara i godišnje prozvodi 20.000 boca visokokvalitetnog sortnog vina. U Topoli se privodi kraju rekonstrukcija Kraljeve vinarije koju sa skoro dva miliona evra finansira Evropska unija. Vinariju, koja je u to vreme bila je jedna od najsavremenijih vinarija na Balkanu, podigao je kralj Aleksandar I Karađorđević 1931. godine.
Posle Drugog svetskog rata vinarija je zapuštena, vinogradi uništeni, a podrum opljačkan i devastiran, Od 2007 godine Kraljeva vinarija ponovo proizvodi vino sa kraljevskim znakom od grožđa iz sopstenih vinograda.
Aleksandrović ističe da su nove vinarije dobrodošle i da ih u Topoli niko ne doživljava kao konkurenciju. Nove vinarije nikako ne mogu biti konkurencija. One će samo upotpuniti i proširiti ponudu kvalitetnih šumadijskih vina, a vinarije za koje se vezuju za imena globalnih zvezda poput Đokovića samo će povećati interesovanje za naša vina kod kušaca u inostranstvu.
Situacija za profesore i studente na Kosovu je katastrofalna i tragična, a ako se kosovski Zakon o strancima dosledno primeni postoji bojazan da će se Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ugasiti, rečeno je na tribini studenata u blokadi ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece
Generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da je haker „istočno od nas“ ucenjivao tu kompaniju za tri bitkoina i da „u principu teško može da dođe do zloupotrebe“ ukradenih podataka
U novom kriminalnom obračunu u Beogradu upucan je muškarac od ranije poznat policiji. Da li Beograd postaje Bogota i zašto sve podseća na devedesete
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
