U toku je sezona slinavih noseva, gripa i drugih bolesti. Ali, u Srbiju se vratio i veliki kašalj, bolest koja je do sada mogla biti iskorenjena. Ta zarazna bolest koju izaziva bakterija poznata je i kao “magareći kašalj”.
Od početka godine završno sa prvom nedeljom decembra u Srbiji je registrovano 458 slučajeva velikog kašlja.
Kako za “Vreme” upozorava epidemiolog Zoran Radovanović, to je broj utvrđenih slučajeva, a stvarni je veći. Jer ili se ljudi ne jave lekaru ili im nije postavjlena tačna dijagnoza ili im pak nije popunjena prijava o obolevanju.
Velikim kašljem mogu se zaraziti i odrasli. Međutim, Radovanović naglašava da, ukoliko roditelji ne vakcinišu svoje dete, kod malih pacijenata je moguć i smrtni ishod što se i dešavalo u Srbiji u prethodnim godinama.
“Zaražavanje odraslih je neminovnost, ali je važno da se zaštite odojčad i mala deca, jer među njima infekcija može da se završi fatalno”, upozorava Radovanović.
Pojava velikog kašlja u Srbiji
U prvoj deceniji ovog veka prijavljivanje velikog kašlja u Srbiji svodilo se na niske dvocifrene brojeve, kaže Radovanović i dodaje da je to posledica dobrog obuhvata vakcinom, ali u većoj meri i odsustva aktivnog traganja za obolelima.
Dalje objašnjava da, kada je u Vojvodini uveden aktivni nadzor nad ovom bolešću, u javnosti se predstava o učestalosti velikog kašlja izmenila. Te je tako 2018. godine prijavljen 351 bolesnik u celoj zemlji, od kojih je 300 poticalo sa područja Pokrajine.
Ove godine učestalost obolevanja od velikog kašlja je dostigla rekord, a prema rečima našeg sagovornika takav skok odlikuje i druge infekcije disajnih organa.
“Razlog su izolacija, fizičko razdvajanje, nošenje maski i slične mere sprovođene zbog pandemije kovida. Od početka 2020. godine povećana je i populacija osetljivih grupa, tako da je porast obolevanja bio neminovan”, naglašava on.
Međutim, iz ovog razloga brojnije su i druge respiratorne infekcije. Pa tako Radovanović kaže da tekući, deveti talas kovida traje još od avgusta, te da se narednih sedmica očekuje i dodatni porast broja zaraženih.
“Na pomolu je i epidemijski talas sezonskog gripa.”
Prevencija – vakcinom
Najznačajniji način prevencije jeste imunizacija. Kako se navodi na sajtu Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, vakcine kod velikog kašlja se obično daju u kombinaciji sa vakcinama protiv difterije i tetanusa.
“Za infekcije sprečive vakcinacijama važno je da stanovništvo bude vakcinisano”, kaže Zoran Radovanović i dodaje da su tom merom iskorenjene mnoge zarazne bolesti poput velikih boginja, malih boginja i drugih, ali i eliminisane su difterija, tetanus, kao i svedene na minimum neke bolesti poput velikog kašalja.
Objašnjava i da se vakcinacija odojčadi sprovodi sa navršenih šest ili osam sedmica života, a da se u tom kritičnom periodu od dolaska iz porodilišta do davanja prve doze vakcine odojče u mnogim razvijenim zemljama štiti tako što se vakcinišu svi odrasli ukućani.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com