Foto: Chris Carlson/AP Photo
Srbija beleži rekordan broj dijagnoza velikog kašlja poslednjih godina, bolesti koja po decu može biti fatalna. “Za infekcije sprečive vakcinacijama važno je da stanovništvo bude vakcinisano”, kaže za "Vreme" epidemiolog Zoran Radovanović
U toku je sezona slinavih noseva, gripa i drugih bolesti. Ali, u Srbiju se vratio i veliki kašalj, bolest koja je do sada mogla biti iskorenjena. Ta zarazna bolest koju izaziva bakterija poznata je i kao “magareći kašalj”.
Od početka godine završno sa prvom nedeljom decembra u Srbiji je registrovano 458 slučajeva velikog kašlja.
Kako za “Vreme” upozorava epidemiolog Zoran Radovanović, to je broj utvrđenih slučajeva, a stvarni je veći. Jer ili se ljudi ne jave lekaru ili im nije postavjlena tačna dijagnoza ili im pak nije popunjena prijava o obolevanju.
Velikim kašljem mogu se zaraziti i odrasli. Međutim, Radovanović naglašava da, ukoliko roditelji ne vakcinišu svoje dete, kod malih pacijenata je moguć i smrtni ishod što se i dešavalo u Srbiji u prethodnim godinama.
“Zaražavanje odraslih je neminovnost, ali je važno da se zaštite odojčad i mala deca, jer među njima infekcija može da se završi fatalno”, upozorava Radovanović.
Pojava velikog kašlja u Srbiji
U prvoj deceniji ovog veka prijavljivanje velikog kašlja u Srbiji svodilo se na niske dvocifrene brojeve, kaže Radovanović i dodaje da je to posledica dobrog obuhvata vakcinom, ali u većoj meri i odsustva aktivnog traganja za obolelima.
Dalje objašnjava da, kada je u Vojvodini uveden aktivni nadzor nad ovom bolešću, u javnosti se predstava o učestalosti velikog kašlja izmenila. Te je tako 2018. godine prijavljen 351 bolesnik u celoj zemlji, od kojih je 300 poticalo sa područja Pokrajine.
Ove godine učestalost obolevanja od velikog kašlja je dostigla rekord, a prema rečima našeg sagovornika takav skok odlikuje i druge infekcije disajnih organa.
“Razlog su izolacija, fizičko razdvajanje, nošenje maski i slične mere sprovođene zbog pandemije kovida. Od početka 2020. godine povećana je i populacija osetljivih grupa, tako da je porast obolevanja bio neminovan”, naglašava on.
Međutim, iz ovog razloga brojnije su i druge respiratorne infekcije. Pa tako Radovanović kaže da tekući, deveti talas kovida traje još od avgusta, te da se narednih sedmica očekuje i dodatni porast broja zaraženih.
“Na pomolu je i epidemijski talas sezonskog gripa.”
Prevencija – vakcinom
Najznačajniji način prevencije jeste imunizacija. Kako se navodi na sajtu Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, vakcine kod velikog kašlja se obično daju u kombinaciji sa vakcinama protiv difterije i tetanusa.
“Za infekcije sprečive vakcinacijama važno je da stanovništvo bude vakcinisano”, kaže Zoran Radovanović i dodaje da su tom merom iskorenjene mnoge zarazne bolesti poput velikih boginja, malih boginja i drugih, ali i eliminisane su difterija, tetanus, kao i svedene na minimum neke bolesti poput velikog kašalja.
Objašnjava i da se vakcinacija odojčadi sprovodi sa navršenih šest ili osam sedmica života, a da se u tom kritičnom periodu od dolaska iz porodilišta do davanja prve doze vakcine odojče u mnogim razvijenim zemljama štiti tako što se vakcinišu svi odrasli ukućani.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zbog izbora nekih tužilaca u Visoki savet tužilaštva opoziciona javnost smatra da je režim preuzeo potpunu kontrolu nad tim telom. Da li je zaista tako objašnjava predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić
Provala nasilja u Beogradu tokom poslednjih meseci, uključujući eksplozivne naprave i paljevine, sve više podseća na kriminalni talas devedesetih
U Evropskoj uniji jedan pedijatar dolazi na 600 do 1000 dece, dok je u Srbiji taj odnos 1700 dece na jednog pedijatra. Problem i što su doktori za decu neravnomerno raspređeni, kaže za „Vreme“ prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije
Na skupštini u Kragujevcu izabran je novi Upravni i Nadzorni odbor Asocijacije onlajn medija (AOM), a za njegovog predsednika novinar „Vremena“ Nedim Sejdinović. Najavljena je jača podrška nezavisnim medijima i digitalnoj bezbednosti
Zbog provale nasilja i kriminala u Čačku mnogi prave porođenja sa devedestim godinama. Policija i tužilaštvo se uglavnom ne izjašnjavaju, a građani strepe za svoju bezbednost
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
