U poslednje dve godine se prepolovio broj usvojene dece u Srbiji. Tako je lane usvojeno svega 50 mališana, iako na listi podobnih usvojitelja čeka više od 752 parova.
Na pitanje „Vremena“, zašto je ovaj broj toliko opao, iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju odgovorili su da se „precizan odgovor ne može se dati bez istraživanja koje bi što je moguće objektivnije istražilo ovu pojavu“.
Ipak, specijalni pedagog u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji Stevan Popović, odmah zatim odgovara:
„Prvi razlog koji se nameće kao moguće objašnjenje jeste razlika u očekivanjima potencijalnih usvojitelja u pogledu karakteristika dece – zdravstveni i intelektualni status, starost, pol, etnička i religijska pripadnost dece – i realnih karakteristika dece koja čekaju na usvojenje. Broj potencijalnih usvojitelja je na prvi pogled dvostruko veći od broja potencijalnih usvojenika, ali on ne održava na primer, njihovu starost, koja bi takođe mogla biti jedan od faktora koji utiče na broj zasnovanih usvojenja.“
Problem usvajanja romske dece nije nov, jer su iz nadležnog ministartstva godinama unazad apelovali da je izrazito mali broj usvajanja dece romske nacionalnosti. Tako se ispostavi da u registru dece pobobne za usvajanje većinski ima Roma i starije dece od sedam godina, kao i onih sa ozbiljnim zdravstvenim i razvojnim problemima.
Iz Ministarstva još ukazuju da su potencijalni usvojitelji stariji jer se dugo prethodno leče od steriliteta.
„Na starost potencijalnih usvojitelja utiče i prethodna dužina lečenja od steriliteta i primena usluga asistirane bio medicinske pomoći, na koju se oni (obično) odlučuju pre odluke da se obrate centru za socijalni rad u cilju utvrđivanja opšte podobnosti za usvojenje“, dodaju.
Šta znači deklarativna ljubav?
Na pitanje, šta potencijalni usvojitelji mogu da urade kako bi se što bolje pripremili za mukotrpan proces usvajanja, odgovorili su da treba „sami da ispitaju svoju motivaciju za usvojenje“.
Dodali su i da im u tome mogu pomoći i odgovori na pitanja „da li imamo dovoljno posvećenosti: znanja, sposobnosti i volje – ne samo ‘deklarativne ljubavi’ – da pomognemo detetu koje je imalo rana negativna emocionalna iskustva, da uspostavi nove, funkcionalnije emocionalne veze sa nama kao roditeljima?“
Činjenica je da u registru postoji veliki broj i usvojenika i usvojitelja čije godine „ne daju uverenje“ da će usvojenje biti uspešno, dodali su još iz Ministarstva i rekli da je poznato da starost usvojenika utiče na uspešnost usvojenja „jer se starija deca teže prilagođavaju usvojiteljima i češće dolazi do prekida usvojenja“.
Savetovalište za usvajanje – prevazilazimo mi običnu ljubav
Dragana Krstić iz Savetovališta za usvajanje kaže da situacija na terenu – nije baš takva. Savetovalište je neprofitna organizacija, koja je i nastala zbog velike želje ljudi koji ne mogu da postanu roditelji, a imaju problem i da se izbore sa celokupnom procedurom.
„Naravno da odgovor na pitanje zašto je manje dece usvojeno nije jednostavan. To ne može biti samo jedna stvar“, kaže Krstić za „Vreme“. „Ipak, sramota je da govore da mi nemamo dovoljno ljubavi ili da ta ljubav nije prava, da je deklarativna ili kako već. Pa, ljudi najčešće emocije usmeravaju na biološko potomstvo, a potencijalni usvojitelji prevazilaze to.“
Krstić dodaje uopšte nije problem u ogromnoj i velelepnoj listi želja ljudi koji ulaze u proces usvajanja, već u tome da ih, na samom početku – niko obučen ne sačeka da ih usmeri.
„Prva adresa je Centar za socijalni rad pri opštini, a svi znamo u koliko su lošem stanju ove ustanove. Imaju manjak zaposlenih, ljudi odlaze na bolovanje, a ne dobijaju zamenu, telefoni im ne rade, zaposleni masovno odlaze zbog niskih plata“, kaže ona.
„Umesto da ljudima na prvom razgovoru stručnjaci objasne kakve su realne prilike za usvajanje u Srbiji – da je pre realno da će moći da usvoje malo starije dete, a ne bebu, da će pre moći da usvoje dete koje nije isključivo bele puti – mislite da bi se svi ljudi okrenuli i rekli – nećemo? Naravno da ne, nego ljudi ne dobijaju te informacije kada je potrebno i onda uđu u začarani krug čekanja i menjanja uslova, gde ih na kraju optužuju da su previše izbirljivi.“
Veća ljubav za mlađe dete?
Procedura je, dodaje Krstić, sigurno negde zakazala, jer u Savetovalište kod njih dolaze parovi koji su već ušli u proces sa državom, a ne znaju uopšte šta se zbiva u registru, odnosno šta od usvajanja mogu da očekuju.
„Oni stave da žele bebu, a kada im kažemo da su veće šanse da dobiju dete od četiri, pet ili šest godina, većina razmisli i kaže – pa želimo i to dete, nije problem, samo da znamo, da se pripremimo“, navodi savetnica. „Roditelji koji imaju ljubav prema detetu od dve godine, imaće i prema stariojem detetu.“
Zato se mnogi obeshrabre kada ih tek naknadno ukore – da su izbirljivi.
Sam proces procene para trebalo bi po zakonu da traje šest meseci , ali obično je to do godinu dana, objašnjava Krstić, koja vodi Savetovalište, ali je i sama u procesu usvajanja deteta. Ipak, njena procena je trajala – govoto dve godine, zbog kadrovskih problema u Centru za socijalni rad.
Nakon toga se bira porodica za svako dete za koje se proceni da je podobno da uđe u proces usvajanja.
Krstić i njen suprug, koji već imaju jedno dete, i leče se od steriliteta više od 20 godina, i dalje čekaju odgovor. Proces su započeli 2022. godine.
