Unija Roma kaže da neće dozvoliti investitoru da poruši njihovu svetinju Tetkicu Bibiju, upozoravaju Rome da ne potpisuju lažnu peticiju o tome, i društvo mole da zaštiti ovaj spomenik kulture
Ova kapelica i ovaj spomenik jedinstveni su u Beogradu.
Taj prostor je Vlada Srbije proglasila prostorno-kulturno-istorijskom celinom, i dat je na korišćenje romskim udruženjima.
Katanac
Od pre mesec dana oni ne mogu da ga koriste zato što je investitor iz Novog Sada stavio katanac.
Od Miloša Mihajlovića, predsednika Unije Roma saznajemo da se investitor zove Ranko Grbović.
Miloš Mihajlović kaže za „Vreme“ da su „Romi odmah posle Prvog svetskog rata kupili ovu parcelu i na njoj podigli svetilište. Nažalost, 1976. godine taj prostor je nacionalizovan, predat je Gradu u svojinu, a nama je ostavljeno pravo korišćenja. I, tako je bilo do 2019. godine. Tad smo saznali da nam je to pravo ukinuto i da je Grad, ne zna se na koji način, prodao tu parcelu“.
Naglašava da investitoru „Romi nikad neće dozvoliti da poruši našu svetinju“.
„Tražićemo pomoć od svih institucija, a prvo od Zavoda za zaštitu spomenika kulture zato što su oni zaštitili kapelicu i proglasili je kulturnim spomenikom“.
Lažna peticija
Naglašava da se investitor već služi nedozvoljenim sredstvima da ostvari svoju nameru.
„Pojavila se lažna peticija koja se zalaže da se svetinja premesti u Marinkovu baru. Unija Roma je o tome obavestila preko naših mreža. Neke krimogene ličnosti prikupljaju potpise od građana, to su mahom Romi iz beogradskih naselja, kako im je rečeno, radi upisa dece u predškolske ustanove i dobijanja školskog pribora i pomoći za školsku decu. Ljudi ne znaju da će njihovi potpisi i očitane lične karte biti zloupotrebljeni“, kaže Miloš Mihajlović.
Foto: Zavod za zaštitu spomenika kultureSpomenik romskim žrtvama
„Ideja o premeštanju naše kapelice u Marinkovu baru, u naselje u kome pretežno žive Romi, je getoizacija“, ocenjuje Miloš Mihajlović.
Legenda o Bibiji
O svetici Tetkici Bibiji, zaštitnici dece, j postoje mnoge legende. Po najpoznatijoj, Bibija je išla selom od vrata do vrata u vreme kolere sa dva jareta. Niko nije hteo da je pusti u kuću, sve dok nisu stigli do jedne siromašne porodice sa šestoro dece. Podelili su sa njom parče hleba, a Bibija je njihovu bolesnu decu te noći izlečila.
Tetkica Bibija je slava pravoslavih Roma. Od 2019, uvrštena je u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Foto: arhiva VremenaBibija
U dvorištu kapelice se nalazi pomenuto spomen-obeležje, i na njemu četiri mermerne ploče sa 54 uklesana imena palih boraca, kao i imena dobrotvora i članova udruženja koji su podigli spomenik 1921. godine uz pomoć dobrovoljnih priloga srpskog, ciganskog i jevrejskog stanovništva.
Jedino obeležje u Srbiji
Ovaj spomenik je jedino obeležje na teritoriji Srbije posvećeno stradalim Romima tokom tih ratova. Pored spomenika, u dvorištu je postavljena i spomen-ploča posvećena žrtvama nacista tokom Beogradske racije iz 1941. godine.
Ovaj sadašnji, nije prvi napad na kapelicu. Septembra 1919, „bez ikakve najave i upozorenja, bageri su krenuli da ruše. Policija je reagovala, uništavanje je odloženo, i sve je prijavljeno Drugom osnovnom sudu.“ I, od tada – ništa.
Pomogli su im jedino Društvo konzervatora Srbije, Evropa Nostra Srbija i ICOMOS Srbija, koji su uputili javni apel svim nadležnim institucijama Republike Srbije i Grada Beograda. „Gubitak ovih značajnih spomenika značio bi brisanje jednog izuzetno važnog istorijskog sloja u kulturi grada Beograda i Republike Srbije“, napisali su u apelu ova tri udruženja.
„Nažalost, sad nam opet treba podrška. Kako god da bude, mi nikom nećemo dozvoliti da ruši naše spomenike“, odlučan je Miloš Mihajović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U centru Beograda, u ulici Gavrila Principa, ubijen je sa nekoliko hitaca muškarac u „lendroveru“., U akciji "Vihor 3" privedena su dva muškarca osumnjičena muškarca
Trudničko, porodiljsko, roditeljski dodatak, sahrana, uništena imovina - tokom brojnih planiranih i neplaniranih događaja u životu građana Srbije, oni imaju zakonsko pravo da u pomoć pozovu i državu
Vozači ne osećaju da im pametni semafori pomažu u vožnji, pa se pitaju da li su uopšte i postavljeni. U Evropi koriste naše pametne semafore, ukazuju u organizaciji Beograd u pokretu
„Da li ste podigli pare od države?“ – pitanje koje su nam postavljali svi, od komšija do rodbine. A naš odgovor, svaki put isti: „Nismo. I ne znamo kada ćemo.“ Umesto da se radujemo prinovi bez briga, zaglavili smo se u birokratskoj klopci, jer je jedan papir koji se ne izdaje zbog štrajka stopirao čitav proces. U zemlji koja se hvali merama za podsticanje nataliteta, roditelji su ostavljeni da se snalaze sami – i čekaju
U privatnim agencijama za obezbeđenje u Srbiji uposleno je između 40 i 50 hiljada ljudi, otprilike isto koliko broji celokupno Ministarstvo unutrašnjih poslova. Njima se isplaćuje na desetine miliona evra budžetskih para
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
