Poslednji izveštaj Nezavisnog udruženja novinara Srbije pokazuje da je indeks bezbednosti dodatno opao u 2023. godini, a u 2024. već je zabeleženo 50 novih napada, piše Dojče Vele.
„Od početka godine smo zabeležili 17 pretnji i ako se ovim tempom nastavi, za dva meseca ćemo premašiti broj od 20-30 ozbiljnih pretnji koje obično beležimo na godišnjem nivou“, objašnjava NUNS-ov pravnik i istraživač Rade Đurić.
Osim statistike, menja se i model napada. Slučajevi novinarki Televizije N1 Vanje Đurić i Ksenije Pavkov, kao i poslednji napadi na novinare i predstavnike Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ane Lalić i Dinka Gruhonjića, pokazuju da su individualni napadi mnogo intenzivniji i organizovaniji.
Tako je, primera radi, montirani snimak govora Ane Lalić i Dinka Gruhonjića prvo pokrenuo komentare na društvenim mrežama, potom je emitovan na televiziji s nacionalnom frekvencijom, a u napade su se uključili i predstavnici vladajuće partije, da bi situacija kulminirala zahtevima studentskih predstavnika da Gruhonjić bude izbačen s fakulteta na kom je zaposlen i ispisivanjem grafita na ulazu u zgradu u kojoj živi.
Nekažnjivost ohrabruje napade
Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever smatra da su odgovorni za takvu situaciju politički autoriteti koji, umesto da smiruju situaciju, dodatno raspiruju vatru, pa onajln-hajke, umesto uobičajena dva do tri dana, sada traju mnogo duže i ne zna se gde im je kraj.
„Je li normalno živeti na način da ti neko napiše da će te silovati ili zaklati? Je li normalno živeti da ne znaš šta te čeka kad ujutro izlaziš iz svog stana? Nije jedan novinar ili novinarka u egzilu iz Srbije. Nekoliko ljudi je, ili u egzilu, ili ide u egzil, ili je nedavno bio u egzilu, zbog pretnji koji su prešle granicu i postale zaista ugrožavajuće za život tih ljudi i njihovih porodica“, kaže Sever za DW.
S druge strane, brojni mehanizmi koje je država uspostavila poslednjih godina ne daju opipljive rezultate, pokazuju NUNS-ove analize. Ključni razlozi za to su mali broj tužilaca i to što policija ne sarađuje.
„Znam da policajac zapravo neće uopšte da postupi po nalogu, iako mu tužilac kaže da postupa. Nego on zove svog pretpostavljenog koji mu kaže da postupi ili ne postupi po nalogu. I onda recimo Pavla Bihalija ne mogu šest meseci da nađu da uzmu izjavu“, kaže Đurić.
Sve manjkavosti sistema pokazale su se na slučaju Dinka Gruhonjića, veruje Maja Sever, kome policija nije obezbedila zaštitu, niti pokušala da spreči počinioce koji su dva puta ispisali grafit na ulazu u njegovu zgradu.
„Jasno je da nema prave odluke, političke volje koje će se spustiti na nivo izvršne vlasti da se ti ljudi zaštite. Taj slučaj koji pratimo ovih dana, upravo poručuje: Ne, niste sigurni, ne, institucije neće stati iza vas i zaštititi vas. I naravno da će i kod drugih koleginica i kolega izazvati dodatnu nesigurnost, što u konačnici može samo da šteti građanima, jer tako nesigurni novinari ne mogu slobodno da rade“, dodaje Sever.
Novinari odustaju
A novinari na pretnje već počinju da sležu ramenima. Rade Đurić kaže da i najuporniji novinari odustaju od prijavljivanja, zato što ne vide efekte.
„Jedna koleginica mi je rekla da ona više kroz taj proces viktimizacije ne želi da prolazi. Jer, ako se i postigne neka osuđujuća presudu, to su uglavnom sporazumi o priznanju krivice. Ali, i kad se prizna nešto, oštećeni ne dobija informaciju da je ovaj stvarno priznao. I niko novinara ne pita da li je kao oštećeni zadovoljan time što je počinilac priznao“, dodaje Đurić.
Prema podacima tužilaštva, 60 odsto slučajeva napada na novinara koji su se desili od 2016. do 2024. je procesuirano. Predsednik komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić kaže i da se broj presuda iz godine u godinu polako povećava.
„U prošloj godini, od 75 otvorenih slučajeva koje je evidentiralo tužilaštvo, devet je presuda, dakle osuda na određene kazne. Ali, postoji veliki broj prijava koje se tretiraju kao rešene i kada tužilaštvo odbaci prijavu. Međutim, imamo i drugi pozitivan trend, a to je da se smanjuje broj tih odbačaja“, kaže Matić za DW.
On objašnjava da je jedan od razloga za lošu statistiku i suženo tumačenje zakona prema kom se kao pretnje tretiraju samo one direktne, a počinioci su to naučili i koriste druge jezičke konstrukcije kako bi to izbegli.
„Zbog toga smo mi pokrenuli pre dve godine inicijativu za izmenu krivičnog zakonika, kako bi se proširile i indikacije za ugrožavanje bezbednosti novinara, uveli nove termini, nove definicije ugrožavanja bezbednosti, kako bi sudije dobile preciznije zakone po kojima mogu suditi nasilnicima“, dodaje Matić.
Pogledi opet uprti u EU
Država još jedino reaguje na pritiske spolja. Poslednje slučajeve napada na novinare osudile su brojne međunarodne organizacije. Evropska federacija novinara ponudila je i sastanak predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, predsednici Skupštine Ani Brnabić i predstavnicima resornog ministarstva.
„Ono što bih ja mogla u razgovoru s političkim funkcionerima u Srbiji, jeste da zaista ponudim nekakva konkretna evropska iskustva, mehanizme zaštite, očekivanja. Ali – ni pisma, ni razglednica, kako bismo mi rekli. Nikakvog odgovora“, kaže Sever.
Pritisak bi mogao da dođe i od Evropske unije koja je pre dva dana usvojila poseban Evropski zakon o slobodi medija koji ima za cilj da reguliše najosetljivije tačke na evropskoj medijskoj sceni.
„Srbija, iako nije članica, takođe to mora da prepozna i uvažiti kao znak. Nadam se da će Evropa imati dovoljno snage da i zemlju koja je na putu ka Evropskoj uniji prisili da taj svoj put prilagodi i usaglasi s regulativom koja je donesena na evropskom nivou“, kaže Sever.
„Ali ono što pogotovo vi u Srbiji vrlo dobro znate – sam taj regulatorni okvir nije rešenje problema, ukoliko ne postoji prava politička volja da se on i sprovodi i da se novinarstvo poštuje, uvažava i štiti kao javno dobro koje služi građanima, a ne političarima, njihovim političkim interesima i takmičenjima, što, nažalost, sve više viđamo i kod vas i kod nas, i u drugim evropskim zemljama“, zaključuje predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever.
