Zajednički istraživački centar Evropske komisije (ZIC EK) objavio je podatak da "rudarska industrija predstavlja glavni izvor zagađenja zemljišta u zemljama Zapadnog Balkana". U Srbiji ima 709 kontaminiranih lokacija koje pokrivaju površinu od 3.203,7 kvadratnih kilometara, a republički rudarski inspektori mogu se nabrojati na prste jedne ruke
Protekle četiri godine Srbija kuburi sa brojem rudarskih inspektora. Trenutno ih je zaposleno svega tri.
Do ovih podataka došlo je udruženje Prvi Prvi na skali kroz zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
U Ministarstvu rudarstva i energetike (MRE) bila su angažovana dva republička rudarska inspektora u 2020. i 2021. godini, samo jedan 2022. godine, a tri ih je bilo i prošle godine.
Neobaveštenost građana
Dejan Milošević iz ovog udruženja kaže za “Vreme” da opasnost leži u neinformisanosti građana ili manjku informacija o stanju životne sredine koju najdirektnije ugrožava rudarenje, svuda u svetu, pa i u našoj zemlji.
“Ako građani nemaju informacije, onda nemaju ni sistem (samo)odbrane, ne znaju čega da se čuvaju, na šta oko sebe da obrate pažnju. U ovom slučaju izvor informacije mora da bude inspekcija”, kaže Milošević.
Napominje i da je MRE odbilo da dostavi odgovore na pitanja nad kojim subjektima su izvršeni redovni i vanredni inspekcijski nadzori i preventivna delovanja u protekle četiri godine; koliko je postupanja bilo po predstavkama fizičkih, a koliko po predstavkama pravnih lica u okviru inspekcijskog nadzora u istim godinama i na koje subjekte su se odnosile predstavke; koliko je kaznenih postupaka bilo u protekle četiri godine i nad kojim subjektima?
Nedostatak ozbiljnog monitoringa
Sagovornik “Vremena” kaže da je problem naše zemlje nedostatak raznih registara, sistema ozbiljnog monitoringa – javno dostupnog, od lokalnih zagađivača do predmeta svih republičkih inspekcija.
Milošević kaže da su građanima neophodna upozorenja kada se nešto dešava na teritoriji koju su zaposele “rudarske operacije“.
“Znamo li kako na nas utiču efekti rada rudarskih firmi: prisustvo suspendovanih čestica PM10, PM2,5 u vazduhu, uticaj svuda prisutne prašine, transport njihovih produkata, a naročito opasnih materija koje koriste, opasan otpad koji odlažu, jalovišta i deponije koje formiraju, prodiranje supstanci u hranu, vodu, zemlju, kao i potresi koje svakodnevno izazivaju”, kaže Milošević.
Građani nisu bili blagovremeno i potpuno obavešteni, na primer, 2021. godine o rezultatima 119 redovnih nadzora, 110 vanrednih nadzora i 22 službene savetodavne posete koje izvršila dva rudarska i dva geološka inspektora, o tome da li je ugrožavana životna sredina.
“Pominjem ovu godinu jer je tada Osnovni sud zabranio radove preduzeća Euro litijum Balkan na teritoriji Valjeva, kada su žrtve istraživanja ostale bez vode, a bilo je i trovanja ljudi”, objašnjava on.
Zajednički istraživački centar Evropske komisije (ZIC EK) objavio je podatak da „rudarska industrija predstavlja glavni izvor zagađenja zemljišta u zemljama Zapadnog Balkana“.
Za Srbiju su utvrdili da ima 709 kontaminiranih lokacija koje pokrivaju površinu od 3.203,7 kilometara kvadratnih. Tu piše i da Srbija ne sprovodi nikakav redovan monitoring zemljišta, a postojanje izveštaja o zagađenim žarištima je posledica pilot projekata u kojima su angažovani strani donatori.
Deficit inspektora i bezbednost
Milošević ukazuje da ovako mali broj angažovanih inspektora ne može da iskontroliše zbivanja na 216 visokorizičnih lokaliteta i da nadzire 328 lokaliteta, kao i da pomno prati rad više stotina firmi.
Istovremeno, kaže, EPA – Agencija za zaštitu životne sredine u Sjedinjenim Amerilkim Državama ima preko 2.500 svojih inspektora.
“Potrebne su nam prakse kao što postoji Sistem brzog upozorenja na hranu i stočnu hranu na teritoriji EU. Nešto nalik tome trebalo je da bude primenjeno u radu Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i rudarstva ali su podaci ‘bajati’”, kaže Milošević.
Dodaje da smo kao građani, zahvaljujući EU sistemu bili informisani o mnogim slučajevima povlačenja nekih proizvoda – voća, povrća, mleka, mesa meda itd.
Međutim, EU ima i lošu praksu, najmanje 20 miliona tona toksičnog rudarskog otpada bilo je uskladišteno na teritoriji država članica 2020.
“Novinari su otkrili da su godinama ignorisani zdravstveni i ekološki rizici, iako skoro dva miliona građana živi na tom zemljištu zagađenom rudarenjem metala. Treba nam sistem koji će nam ukazati na opasnosti u oblasti rudarstva kako bi javnost i građani mogli u skladu sa njim da tim da se ponašaju”, kaže Milošević.
Inače, prema podacima Mreže inspektora Srbije (MINS), u republičkim inspekcijama trenutno radi oko 2200 inspektora, a još oko 1600 angažovano je u jedinicama lokalne samouprave, dok je analiza Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu iz 2019. godine pokazala da je samo na republičkom nivou potrebno najmanje 3.600 inspektora.
Predsednik MINS-a Dragoman Paunović kaže za “Vreme” da nikada nije bilo manje inspektora, kao i da ulazimo u fazu da neće imati ko da kontroliše sprovođenje propisa od ogromnog značaja za siguran i bezbedan život i rad.
U nekim ministarstvima popunjenost ovih radnih mesta je tek 30 odsto, dok je prosečna starost inspektora 59 godina.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
