Zoološki vrtovi rutinski ubijaju „prekobrojne“ životinje – antilope, zebre, čak i majmune. I bacaju ih lavovima i tigrovima. Da li to rade i u Beogradu
Krajem jula, uz interesovanje medija i proteste aktivista za zaštitu životinja, zoološki vrt u Nirnbergu streljao je deset gvinejskih pavijana. Smeštani su u kutije, pucano im je u glavu. Kažu, bezbolna smrt. Još dva su uginula pod anestezijom tokom poslednjeg pregleda.
Trebalo je da bude još mrtvih, ali bili su premladi. „Vezanost za majku bila je prevelika“, rekao je za Zidojče cajtung direktor vrta Dag Enke. Kaže, osetili su olakšanje kad su prestali da ubijaju.
Zašto bi, dođavola, jedan zoološki vrt pogubio životinje koje inače drži u vrtu?
U konkretnom slučaju, jer je prostor za pavijane predviđen za boravak 25 odraslih jedinki. I sada, posle masakra, ostao je jedan previše, njih 26.
Ispostavilo se da svega desetak vrtova u evropskom udruženju EAZA uopšte drži gvinejske pavijane i nijedan nije mogao da ih uzme. Ideje da se smeste u ograđene parkove prirode propale su.
U istraživanju Zidojče cajtunga međutim postaje jasno – ubijanje životinja uopšte nije retko, naprotiv. Navodno u 300 vrtova koji spadaju u EAZA godišnje se potamani između 3.000 i 5.000 jedinki. Od 23 vrta u Nemačkoj, koji su odgovorili na upit lista, čak 20 ubija „prekobrojne“ životinje – i daje ih predatorima kao hranu.
Da li to rade u Beogradu?
„Mi to ne praktikujemo. Javnost bi nas razapela“, kaže za „Vreme“ jedan izvor iz beogradskog zoo-vrta. Koji je, uzgred, toliko tesan za sve životinje koje ima da godinama ne može da uđe u evropsku asocijaciju.
U Srbiji je, kaže dalje, jedino moguća eutanazija koju izvodi veterinar kad životinji više nema spasa i kad se strašno muči.
Foto: Daniel Loeb/dpa via APProtesti pred vrtom u Nirnbergu
Javnost je htela da razapne i rukovodstvo vrta u Nirnbergu zbog pavijana. Aktivisti su postavili šatore ispred kapija. Podneto je 350 krivičnih prijava protiv vrta. Ima i pretnji.
Pa opet, direktor Enke kaže: „Ako ubuduće ne budemo imali mesta ili grupa bude prevelika, i tada ćemo morati poneku životinju da uklonimo.“ A takođe kaže da to nikad ne bi uradio sa gorilama: „Emotivno to ne bismo podneli iako je nedosledno i neprofesionalno.“
Pavijani su pak prvo obezglavljeni – glave su na naučnom ispitivanju – dati lavovima. Posetioci vrta su narednih dana lepo mogli da vide kako ih velike mačke razdiru i jedu.
Kengura baci lavovima
A opet, jasno je da ljudi nemaju isti odnos prema svim životinjama. I u Beogradskom vrtu se vide, recimo kod zmija ili ptica-grabljivica, mrtvi miševi i pilići.
Često znamo da reagujemo po „cuteness indexu“ – po tome koliko su nam životinje simpatične. Na dnu su insekti i štetočine, onda ribe, pa krave i svinje, antilope i zebre, pa žirafe i slonovi. Na vrhu – čovekoliki majmuni.
Iako zakonodavstvo nije isto svuda, u EU je načelno dozvoljen uzgoj i ubijanje životinja zbog hrane. To važi i za zoo-vrtove.
Često uzgajaju „previše“ životinja da bi ih dali predatorima. Koze, antilope, ali i pokoji kengur koji polomi nogu – završe kod lavova i tigrova. Da ne pominjemo kuniće ili morsku prasad.
Super za lavove – hranjenje celim životinjama, gde žvaću kroz kost i krzno, odlično je za zube. A i prekrati im vreme.
Foto: Daniel Loeb/dpa via APProtesti pred vrtom u Nirnbergu
Čemu sve to?
Zoološki vrtovi su naime, piše Zidojče, zaduženi i za produženje vrsta koje čuvaju. Ali, pošto prirodne selekcije nema, onda se desi da životinja bude previše. Ili ih namerno uzgajaju previše. A kome treba antilopa? Njih ima dovoljno.
„U zoološkim vrtovima se životinjama uzima skoro sve što čini prirodni život“, kaže Laura Zodrov iz organizacije Pro Wildlife, koja protestuje u Nirnbergu. „Ne mogu da se kreću slobodno, da migriraju, love“, dodaje. Pa je onda, smatra, licemerno kad neko ima obavezu da ih razmnožava.
A opet, direktor nirnberškog vrta Enke kaže da je svesno išao u medije. Mesecima su svi pratili šta će biti sa pavijanima. Kaže, hteo je da pokrene načelnu debatu o ovoj stvari.
Jer, premda zoo vrtovi rutinski ubijaju životinje, javnost o tome malo zna.
Enke i vrt će sada morati da istrpe postupak. Da su rekli da su pavijani ubijeni radi hranjenja predatora, ništa im ne bi bilo. Ali pošto su iskreno rekli da je razlog kontrola populacije – to bi moglo biti kršenje zakona o zaštiti životinja.
Zaprećeno je do tri godine robije, ali je verovatnija novčana kazna. Tako je prošao vrt u Magdeburgu kada je 2008. jedan slučaj odande potresao Nemačku.
Naime, u Magdeburgu drže sibirske tigrove. Na svet su došla tri tigrića – nažalost po njih, sa genima sumatranskog tigra. Poslednje što su osetili bio je ubod smrtonosne injekcije.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U parku Manjež zvanično počinje Nedelja ponosa, a za subotu je najavljena protestna Prajd šetnja koja će se odvijati bez muzike, uz poruku solidarnosti sa studentima i građanima.
Građani Novog Sada okupljaju se na Železničkoj stanici i u kampusu Univerziteta kako bi obeležili deset meseci od pada nadstrešnice u kojem je stradalo 16 ljudi. Skupove organizuju Zborovi Novog Sada, srednjoškolci i studenti.
Sekretarijat za saobraćaj saopštio je da će ulice u centru Beograda biti otvorene za vozila danas od 15 časova, iako je prvobitno bilo najavljeno da će to biti tek u ponoć
Učenici osnove škole u Beogradu „Isidora Sekulić“ treba da se presele u novu zgradu na Beogradu na vodi, a učenici „Svetog Save“ u dve druge škole zbog rekonstrukcije njihove. Škola u Beogradu na vodi je završena za tri meseca i pitanje je da li ima građevinsku dozvolu, a tender za „Svetog Savu“ još nije ni raspisan
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
