Zoološki vrtovi rutinski ubijaju „prekobrojne“ životinje – antilope, zebre, čak i majmune. I bacaju ih lavovima i tigrovima. Da li to rade i u Beogradu
Krajem jula, uz interesovanje medija i proteste aktivista za zaštitu životinja, zoološki vrt u Nirnbergu streljao je deset gvinejskih pavijana. Smeštani su u kutije, pucano im je u glavu. Kažu, bezbolna smrt. Još dva su uginula pod anestezijom tokom poslednjeg pregleda.
Trebalo je da bude još mrtvih, ali bili su premladi. „Vezanost za majku bila je prevelika“, rekao je za Zidojče cajtung direktor vrta Dag Enke. Kaže, osetili su olakšanje kad su prestali da ubijaju.
Zašto bi, dođavola, jedan zoološki vrt pogubio životinje koje inače drži u vrtu?
U konkretnom slučaju, jer je prostor za pavijane predviđen za boravak 25 odraslih jedinki. I sada, posle masakra, ostao je jedan previše, njih 26.
Ispostavilo se da svega desetak vrtova u evropskom udruženju EAZA uopšte drži gvinejske pavijane i nijedan nije mogao da ih uzme. Ideje da se smeste u ograđene parkove prirode propale su.
U istraživanju Zidojče cajtunga međutim postaje jasno – ubijanje životinja uopšte nije retko, naprotiv. Navodno u 300 vrtova koji spadaju u EAZA godišnje se potamani između 3.000 i 5.000 jedinki. Od 23 vrta u Nemačkoj, koji su odgovorili na upit lista, čak 20 ubija „prekobrojne“ životinje – i daje ih predatorima kao hranu.
Da li to rade u Beogradu?
„Mi to ne praktikujemo. Javnost bi nas razapela“, kaže za „Vreme“ jedan izvor iz beogradskog zoo-vrta. Koji je, uzgred, toliko tesan za sve životinje koje ima da godinama ne može da uđe u evropsku asocijaciju.
U Srbiji je, kaže dalje, jedino moguća eutanazija koju izvodi veterinar kad životinji više nema spasa i kad se strašno muči.
Javnost je htela da razapne i rukovodstvo vrta u Nirnbergu zbog pavijana. Aktivisti su postavili šatore ispred kapija. Podneto je 350 krivičnih prijava protiv vrta. Ima i pretnji.
Pa opet, direktor Enke kaže: „Ako ubuduće ne budemo imali mesta ili grupa bude prevelika, i tada ćemo morati poneku životinju da uklonimo.“ A takođe kaže da to nikad ne bi uradio sa gorilama: „Emotivno to ne bismo podneli iako je nedosledno i neprofesionalno.“
Pavijani su pak prvo obezglavljeni – glave su na naučnom ispitivanju – dati lavovima. Posetioci vrta su narednih dana lepo mogli da vide kako ih velike mačke razdiru i jedu.
Kengura baci lavovima
A opet, jasno je da ljudi nemaju isti odnos prema svim životinjama. I u Beogradskom vrtu se vide, recimo kod zmija ili ptica-grabljivica, mrtvi miševi i pilići.
Često znamo da reagujemo po „cuteness indexu“ – po tome koliko su nam životinje simpatične. Na dnu su insekti i štetočine, onda ribe, pa krave i svinje, antilope i zebre, pa žirafe i slonovi. Na vrhu – čovekoliki majmuni.
Iako zakonodavstvo nije isto svuda, u EU je načelno dozvoljen uzgoj i ubijanje životinja zbog hrane. To važi i za zoo-vrtove.
Često uzgajaju „previše“ životinja da bi ih dali predatorima. Koze, antilope, ali i pokoji kengur koji polomi nogu – završe kod lavova i tigrova. Da ne pominjemo kuniće ili morsku prasad.
Super za lavove – hranjenje celim životinjama, gde žvaću kroz kost i krzno, odlično je za zube. A i prekrati im vreme.
Čemu sve to?
Zoološki vrtovi su naime, piše Zidojče, zaduženi i za produženje vrsta koje čuvaju. Ali, pošto prirodne selekcije nema, onda se desi da životinja bude previše. Ili ih namerno uzgajaju previše. A kome treba antilopa? Njih ima dovoljno.
„U zoološkim vrtovima se životinjama uzima skoro sve što čini prirodni život“, kaže Laura Zodrov iz organizacije Pro Wildlife, koja protestuje u Nirnbergu. „Ne mogu da se kreću slobodno, da migriraju, love“, dodaje. Pa je onda, smatra, licemerno kad neko ima obavezu da ih razmnožava.
A opet, direktor nirnberškog vrta Enke kaže da je svesno išao u medije. Mesecima su svi pratili šta će biti sa pavijanima. Kaže, hteo je da pokrene načelnu debatu o ovoj stvari.
Jer, premda zoo vrtovi rutinski ubijaju životinje, javnost o tome malo zna.
Enke i vrt će sada morati da istrpe postupak. Da su rekli da su pavijani ubijeni radi hranjenja predatora, ništa im ne bi bilo. Ali pošto su iskreno rekli da je razlog kontrola populacije – to bi moglo biti kršenje zakona o zaštiti životinja.
Zaprećeno je do tri godine robije, ali je verovatnija novčana kazna. Tako je prošao vrt u Magdeburgu kada je 2008. jedan slučaj odande potresao Nemačku.
Naime, u Magdeburgu drže sibirske tigrove. Na svet su došla tri tigrića – nažalost po njih, sa genima sumatranskog tigra. Poslednje što su osetili bio je ubod smrtonosne injekcije.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Beogradski zborovi će u okviru akcije „Šetnja ljubavi“ obići fakultete i studentima uručiti simbolične poklone kao znak zahvalnosti za njihovu dosadašnju podršku. U isto vreme, novosadski zborovi najavljuju šetnju do zatvora na Klisi u znak solidarnosti sa političkim zatvorenicima u Srbiji
Saobraćajne gužve u Beogradu nastavljaju se i nakon vojne parade, jer pojedine ulice još uvek nisu prohodne. Zbog triatlona na Adi gradski prevoz će se i u nedelju (21. septembar) odvijati po izmenjenom režimu
U Beogradu su, prvi put, počeli da se održavaju časovi hrvatskog jezika s elementima nacionalne kulture. Hrvatski jezik se kao izborni predmet izučava u 15 škola u Vojvodini
Skupština opštine Stari grad pokrenula je inicijativu da se zaštiti čuveni „krug dvojke“ i da tramvajska linija postane kulturno dobro i turistička atrakcija prestonice
Poziv je usledio zbog dokumenta studenata u kom je navedeno šta je plan studentskog protesta tokom vojne parade
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
