Uvođenje ocena iz vladanja omogućava školama da obaraju učenike samo na osnovu njihovog ponašanja. Učenici srednjih i visokih škola čije je vladanje ocenjeno sa pet i manje od maksimalnih deset pašće godinu i moraće da je ponavljaju čak iako iz ostalih predmeta imaju dobre ocene, prenosi RTS.
Oni koji zabeleže šest iz vladanja moraće da polažu test iz građanskog obrazovanja.
Ocene iz vladanja će takođe značajno uticati na mogućnost da se polaže ključni „maturita“ ispit, koji je obavezan za dobijanje završne diplome.
Zakon iz doba Musolinija
Nova mera izazvala je burne reakcije u Italiji, a mnogi kažu da je veoma slična onoj koju su fašističke vlasti Benita Musolinija usvojile 1924. godine.
Ministar obrazovanja Đuzepe Valditara kaže da će reforma „ocena iz vladanja“ povratiti važnost odgovornosti pojedinca, poštovanja prema drugima i javnoj svojini i popraviti autoritet nastavnika.
Premijerka Đorđa Meloni ocenila je da će promena „vratiti poštovanje u škole“.
Zakonom su takođe uvedene i novčane kazne za agresivno ponašanje prema prosvetnom osoblju, i to u visini od 500 do 10.000 evra.
Italijansko udruženje prosvetara ANP podržalo je usvajanje zakona. Od početka ove godine došlo je do drastičnog povećanja broja incidenata u odnosu na prošlu – čak 110 odsto.
Često je nastavnicima morala da bude ukazivana medicinska pomoć, a u mnogim slučajevima glavni akteri incidenata bili su roditelji učesnika.
Predsednik ANP-a Antonelo Đaneli istakao je da je zakon korak napred.
„Učenici treba da budu pozvani na odgovornost i da snose posledice svojih akcija“, dodao je Đaneli.
„Jačanje kaznene kulture”
Ipak, koordinator Nacionalnog udruženja učenika Tomaso Marteli ocenio je da će mera samo „ojačati autoritativnu i kaznenu kulturu“.
Prvobitni zakon o ocenama iz vladanja iz 1924. godine ostao je na snazi sve do 70-ih godina, pre nego što je povučen iz osnovnih i srednjih škola nakon demonstracija. Nakon toga je prošao kroz nekoliko modifikacija, ali je 2000. godine potpuno ukinut.
U Srbiji vladanje ulazi u prosek
Kako bi se smanjilo agresivno ponašanje đaka u Srbiji je vladanje kao brojčana ocena uvedeno od drugog razreda i ulazi u prosek.
Ova mera doneta je u okviru novog Pravilnika radi usaglašavanja sa izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović objasnila je tada da je cilj ove mere je da bude preventivna.
Ministarka je dodala da je objavljen i Pravilnik o obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, koji takođe ima preventivnu ulogu.
„Svrha društveno-korisnog rada u školama je razvijanje empatije, solidarnosti i saradnje i aktivizma. Kroz ove aktivnosti učenici bi trebalo da unaprede veštine potrebne za odgovorno učešće u društvu, kao i da budu osnaženi da poštuju i promovišu ljudska prava.
Društveno-korisne aktivnosti u školama nisu više samo alat pojačanog vaspitnog rada, kao što je to bio slučaj do sada, nego su sastavni deo preventivnog plana zaštite od nasilja koji se planira godišnjim planom rada škole i ostvaruje se radi uključivanja svih učenika“, rekla je Đukić Dejanović.
Reakcije nastavnika na nove Pravilnike bile su podeljene, neki su mstarali da su nedorečeni, a pojedini i da devastiraju srpsko obrazovanje.
Društvo prvo kažnjava umesto da sprečava
Iz udružena GRiG koje radi na unapređenju kvaliteta života dece i mladih koji su u sukobu sa zakonom rekli su ranije za „Vreme“ da trenutno postoji ekspanzija „iskakanja” u ponašanju kod maloletnika, činjenja krivičnih dela, što za posledicu može imati potrebu da ih čvršće „držimo pod kontrolom”.
„Svakako je bila potrebna reakcija na ovakve sadržaje, ali isto tako, važno je kako se dalje sa maloletnicima postupa”, rekal je Maja Milačić, koordinatorka u zajednici.
Ona je podsetila da se u našem društvu oduvek dominantno radilo na kažnjavanju više nego na prevenciji.
„Već godinama unazad pokušavamo, u saradnji i sa drugim kolegama, da skrenemo pažnju na temu prevencije i savetodavnog rada sa maloletnicima kao na jedan vid umanjivanja rizika od ponovnog činjenja krivičnog dela”, kaže Milačić.
Ona je ukazala i da upravo tome služe i vaspitni nalozi prilikom čijeg izricanja se i uzima u obzir ne samo vrsta dela, već i da li je maloletnik prvi put počinio delo, koliko je svestan svojih postupaka i odgovornosti.
Prosvetni radnici u Srbiji umesto zaštite, dospeli na spisak
Prosvetni radnici u Srbiji započeli su 16. septembra sa štrajkovima upozorenja zbog loših uslova rada.
Oni traže da se u skladu sa dogovorom sa Vladom Republike Srbije predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika nađu u javnoj raspravi i da po hitnom postupku budu usvojene u Narodnoj skupštini.
Nastavnici zahtevaju i da se početna plata nastavnika, odnosno zaposlenog sa sedmim stepenom stručne spreme, u skladu sa potpisanim Protokolom sa Vladom Srbije, u januaru 2025. godine izjednači sa prosečnom zaradom u državi. Povećanje treba da bude u jednakom procentu za sve zaposlene u prosveti.
Prosečna plata za prosvetare bi tako iznosila 105.000 dinara, što bi bilo povećanje između 20 i 25 odsto.
Jedan od zahteva je i da se do kraja 2024. godine uz konsultacije sa reprezentativnim sindikatima izvrši izmena Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, u skladu sa potpisanim Protokolom, a traže i da se zaposlenima u obrazovanju isplati Novogodišnja naknada u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom.
Nakon prvog štrajka upozorenja, Ministarstvo prosvete uputilo je dopis direktorima škola u kome se traže precizni podaci o broju nastavnika koji su obustavili rad, kao i to da direktorima škola nije dozvoljeno da o tome obaveste roditelje i učenike, te da u toj situaciji direktori brinu za bezbednost dece.
U sredu 2. oktobra biće organizovan drugi protest upozorenja, neće biti nastave u školama, niti prijema dece u vrtiće čiji zaposleni su članovi četiri reprezentativna sindikata koji organizuju štrajk i protest u Beogradu.
