U Crnoj Gori je prijavljen još jedan slučaj slučaj zaraze Q (kju) groznicom kod stanovništva, što je treći slučaj u poslednjih nekoliko dana, prenosi Danas.
„Reč je o pacijentu koji je 1973, epidemiološko ispitivanje u toku“, kazala je doktorka Sanja Medenica iz Instituta za javno zdravlje za TV Vijesti.
Ona je kazala da pacijent nije naveo kontakt sa obolelim životinjama i da je Infektivna klinika prijavila slučaj.
Ranije su prijavljena dva slučaja zaraze u Danilovgradu.
DPS traži ostavku ministra poljoprivrede
„Možemo očekivati nove slučajeve, naročito kod osoba koje su najrizičnije, odnosno koje su bile u kontaktu sa obolelim životinjama“, rekla je Medenica.
Kazala je da Institut trenutno vrši epidemiološki nadzor nad 28 osoba.
Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) pozvala je ministra poljoprivrede, kao i čelnike nadležnih državnih i lokalnih institucija da podnesu ostavke zbog, kako je saopšteno, „uveravanja građana da je groznica pod kontrolom“ i da „nije prenosiva na ljude“.
Od početka zaraze u Crnoj Gori, eutanazirano je veliki broj grla zaraženih goveda.
Masovna eutanazija goveda
Ekolozi tvrde da se „zaraza među govedima proširila, jer se čekalo duže od 20 dana da se goveda usmrte i pravilno zakopaju, pošto Crna Gora nema ni spalionicu, ni stočno groblje gde se mogu zbrinjavati leševi životinja“.
Meštani nikšićke i danilovgradske opštine proteklih dana su protestovali zbog lokacija na kojima su eutanazirane životinje zakopane.
Vladimir Đaković, direktor Uprave za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove, kaže da bi iskopavanje životinja bilo mnogo opasnije nego ono što je već učinjeno.
„Mi ćemo da tražimo pomoć od Vlade, da se odredi jedna ili više lokacija u Crnoj Gori, koja će biti obavezujuća, jer ovo više nije rešenje“, naveo je on.
Đaković je rekao da u Nikšiću ima više od 20 životinja koje će biti eutanazirane, a u Danilovgradu još devet.
„Do jučerašnjeg dana smo eutanazirali 103 PCR pozitivnih (krava). Ne isključujem mogućnost da će do kraja ta cifra poraći do 200, ili možda i premašiti taj broj“, dodao je on.
On je kazao da je mleko koje prođe termičku obradu (a sve mlekare u Crnoj Gori termički obrađuju mleko), apsolutno bezbedno za ljudsku upotrebu.
„Trenutno nije zabeleženo nijedno gazdinstvo koje proizvodi sir, a da bilo koje grlo ima kju groznicu“, istakao je.
Šta je Q groznica?
Q(kju) groznica je bolest koju nije tako lako preležati,simptomi mogu biti i ozbiljniji, ali je zapravo verovatnoća da se neko zarazi prilično ograničena i najveća je među ljudima koji se bave stokom – veterinarima i uzgajivačima, prenosi portal CDM.
Ovu bolest uzrokuje bakterija Coxiella burnetii. Ova bakterija prirodno inficira neke životinje, prvenstveno domaće preživare: koze, ovce i goveda. Bakterije C. burnetii se obično lokalizuju u reproduktivnom traktu domaćih životinja, te se, u najvećem broju mogu pronaći u plodnim ovojnicama (i do 109/g) amnionskoj tečnosti i placenti, ali i u urinu, fecesu/izmetu i mleku zaraženih životinja.
Ljudi i osetljive vrste životinja se mogu inficirati udisanjem aerosola, odnosno čestica prašine patogenom kontaminiranog biološkog materija (urin, feces, mleko, plodne ovojnice) te putem krpelja.
Otprilike u četvoro od 10 ljudi inficiranih bakterijom C. burnetii razviće se klinički oblik bolesti. Bolest se obično razvije dvije do tri sedmice nakon izlaganja bakteriji.
Koji su najčešći simptomi?
Znakovi i simptomi akutne Q groznice mogu uključivati:
· povišenu tjelesnu temperaturu (i do 40,5 °C)
· umor i opštu slabost
· glavobolju
· noćno znojenje
· bolove u mišićima
· mučnina, povraćanje ili proliv
· bolovi u stomaku
· neproduktivan kašalj
· bol u grudima
Simptomi mogu biti blagi ili teški. U teškoj kliničkoj formi bolesti vrlo česta su zapaljenja pluća (pneumonia) ili jetre (hepatitis).
Žene koje su zaražene tokom trudnoće izložene su riziku od pobačaja, rađanja mrtve novorođenčadi, prevremenog porođaja ili male porođajne težine deteta.
Hronična forma bolesti i kako se zaštititi
Vrlo mali procenat ljudi (manje od pet odsto od 100 oboljelih) razviju ozbiljniju infekciju koja se naziva hronična Q groznica. Hronična Q groznica razvija se sedmicama ili godinama nakon akutne infekcije. Osobe s hroničnom Q groznicom često, ali ne i isključivo, razviju infekciju jednog ili više srčanih zalistaka (endokarditis). Osobe s endokarditisom mogu osjetiti noćno znojenje, umor, otežano disanje, gubitak težine ili oticanje ektremiteta.
Zaraza se može sprečiti dezinfekcijom prostora u kojem su boravile potencijalno zaražene životinje, nošenjem zaštitne opreme (maske, rukavice, naočare) prilikom obavljanja poslova koji uključuju kontakt sa životinjama, njihovim izlučevinama i kontaminiranom okolinom, kao i termička obrada nepasterizovanog mleka.
Izvor: Danas.rs
