U Beogradu Davankov pobedio Putina, glasalo više od 4.700 birača

Rekordno visoka izlaznost zabeležena je u nedelju na izborima za predsednika Rusije u zemljama Zapadnog Balkana, saopštile su ruske ambasade, prenose mediji.

Na glasanju u Srbiji, održanom u školi pri ruskoj ambasadi na Novom Beogradu, zabeležena je „veoma visoka izlaznost“, naveli su iz ambasade Rusije u Beogradu, dodavši da je glasalo više od 4.700 birača, prenosi RIA.

Only 3% of the many Russians living in Serbia and Montenegro voted for Putin. Comparing to the vote in the EU member states 🇧🇪 35%, 🇬🇷 59% etc. the results are striking👇🏻 pic.twitter.com/EzCPbN4jhT

— Srdjan Cvijic (@srdjancvijic) March 18, 2024

Rusi su u Beogradu, kako navodi sajt Vote Abroad koji je sproveo anketu, najviše glasova dali Vladislavu Davankovu (66 odsto), dok je njih 3 odsto glasalo za Putina, a ostali kandidati su dobili po 1 odsto glasova. Čak 14 odsto onih koji su anketirani su rekli da su na glasačkim listićima pisali nešto drugo. Ostali upitani ili nisu hteli da glasaju, ili nisu hteli da odgovore.

Navaljni uputio pozvi pre smrti

Isprеd birališta na Novom Bеogradu u nedelju  jе formirana vеlika kolona u kojoj jе višе stotina građana s pravom glasalo na ovim izborima.

U 12 sati, grupa građana iz organizacije Rusko demokratsko društvo, pojavila sе kod ulaza na biračko mеsto.  Osnivač organizacije Peter Nikitin razvio je zastavu Rusijе na kojoj jе napisano „Putin nijе Rusija“.

Oni su sе u jеdnom trеnutku vеrbalno sukobili sa ljudima u rеdu, a bilo je i onih koji su im aplaudirali.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Na poljani prеko puta Ruskе školе gdе sе odvijalo glasanjе, aktivisti su razvili transparеntе i sliku Julijе Navaljnе.

Akcija „Podne protiv Putina“ organizovana je na poziv preminulog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, koji je ponovila njegova udovica Julija Navaljna. Ona je u podne došla na glasanje u ambasadu Rusije u Berlinu.

Nikitin kaže za „Vreme“ da rezultati u Beogradu pokazuju da je 90 odsto glasača protiv Putina. 

„Rezultati u inostranstvu u ambasadama se manje falskifikuju,  vidi se da su časno brojali glasove. Jedini smisao ovoga je da pokazuje realnu sliku i da ogromni deo ruskog naroda neće Putina i ne priznaju ga kao svog predsednika“, kaže Niktin.

On dodaje da se Dijsapora u inistranstvu razlikuje od građana Rusije, ali ne može biti da smo svi napolju protiv, a svi u Rusiji za njega.

„Niko ne može reći kako bi izgledao rezultat da su u pitanju fer izbori, ali sasvim je jasno da Putin nema podršku mnogih.

Barem u inostranstvu smo pokazali dosta jasno da ovaj rezultat nema veze sa voljom i željama mnogih Rusa“, kaže Nikitin.

U Rusiji incidenti na biračkim mestima

Na trodnevnim predsedničkim izborima u Rusiji, koji su završeni 17. marta, glasalo se širom Rusije, ali i u okupiranim delovima Ukrajine – Zaporožju, Hersonu, Donjecku i Lugansku.

Tokom prva dva dana glasanja u Rusiji, zabeleženo je više slučajeva vandalizma na biračkim mestima, uključujući bacanje „Molotovljevog koktela“ i sipanje zelene tečnosti u glasačke kutije. To je bio očigledan omaž Navaljnom, koga je napadač 2017. poprskao zelenim sredstvom po licu.

Izbori su održani posle nemilosrdnog obračuna ruskih vlasti sa nezavisnim medijima, nevladinim organizacijama i opozicionim političarima, koji su ili ubijeni ili u zatvoru ili im nije odobrena kandidatura.

Bez rivala

Budući da 71-godišnji Putin nije imao ozbiljnog rivala na izborima, i pre početka glasanja bilo je jasno da će on obezbediti novi šestogodišnji mandat.

Na izborima su učestvovali i lider Liberalno demokratske stranke Leonid Slucki, zamenik predsednika donjeg doma parlamenta Vladislav Davankov iz stranke Novi ljudi i poslanik Nikolaj Haritonov iz Komunističke partije.

Prema prvim podacima Centralne izborne komisije, na osnovu 24 odsto obrađenog materijala, za Putina je glasalo 87,97 odsto glasača, a izlaznost je bila veća od 73 odsto.