Foto: picture-alliance/dpa/J. Wolf
Budućnost u rodnoj zemlji mladi sa Balkana gotovo da i ne vide, pokazuju istraživanja sprovedena u Hrvatskoj i Srbiji. Mladi se masovno iseljavaju zbog visokih cena, niskog životnog standarda, problema stanovanja, ali i zbog nepoverenja u političke institucije
Hrvatsku u potrazi za kvalitetnijim životom želi da napusti 72 odsto osoba između 18 i 30 godina, pokazala je nedavna studija zagrebačkog Instituta za istraživanje migracija.
Glavnu motivaciju za iseljenje mladi crpe iz činjenice da cene stambenih objekata u Hrvatskoj rastu, a gotovo je nemoguće pronaći bolji posao, piše DW.
Mlade, pored toga, muče i korupcija između javnog i privatnog sektora, konzervativnost sredine. Ako nemaš svoj stambeni prostor – često se kaže – u Hrvatskoj nemaš gde da živiš. A ako nemaš još jedan dodatni stan da iznajmiš, onda nemaš ni od čega.
Ante i njegova partnerka su poreklom iz severozapadne Hrvatske. Ona radi u medicini, a on u građevinarstvu.
Kako kaže za DW, nisu imali, a ni dan-danas imaju „blage veze“ kako bi mogli da reše svoje stambeno pitanje u Hrvatskoj. „Hajd’, još bi se posla i našlo,ali plate nisu dovoljne za život, a mi bismo želeli da najkasnije kroz nekoliko godina imamo i decu.“
Prema njegovim rečima, to će najverovatnije i da odluči o njihovoj sudbini. Ako deca krenu u školu u Nemačkoj – toga su njih dvoje svesni – mnogo će teže biti realizovati povratak u Hrvatsku, pa sve i da imaju rešeno stanovanje.
Cene nekretnina formira turizam
Danas u Hrvatskoj, ekonomski gledano, najviše prosperira turizam.
Reč je o jednodimenzionalnoj industriji koja se rapidno razvija, a koja, osim niskih plata, stvara i nova nekvalifikovana radna mesta.
“ Turizmu jedva da je potrebna i širina niskokvalifikovanih radnika, a pogotovo ima veoma malo potrebe za radnom snagom sa završenim fakultetima. Na kraju, tu su i galopirajuće cene nekretnina koje generiše neodrživi turizam, što mladima fatalno otežava stambenu situaciju”, kaže sociolog Krešimir Krolo.
Srbiju želi da napusti skoro 50 odsto mladih
Ništa bolje nije ni kod nas. Prošlogodišnji „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji“, pokazuje da više od 49 odsto mladih planira selidbu, a samo 11,8 odsto je sigurno da želi da gradi život u Srbiji.
Izveštaj je sačinjen na osnovu istraživanja sprovedenog od 19. do 25. aprila 2023. godine, na uzorku od 1.209 ispitnika od 15 do 30 godina.
Glavni razlozi želje za iseljavanjem iz Srbije su to što je drugde viši životni standard i dostojanstveniji je život, rečeno je na predstavaljanju tog izveštaja Krovne organizacije mladih Srbije.
Predstavnica te organizacije Miljana Pejić je kazala da su za iseljavanje iz Srbije po istraživanju najpoželjnije SAD i Kanada, a Zapadna Evropa nešto manje od njih.
Po istraživanju, više od polovine ispitanika (54,2 odsto) smatra da politički sistem u Srbiji uopšte ne omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke, dok suprotno smatra tek 0,7 odsto mladih ispitanika.
Poverenje u izborni sistem nema 76,4 odsto ispitanika, 30,9 odsto misli da izbori nisu fer i pošteni, a 1,6 odsto je odgovorilo da su u potpunosti fer i pošteni.
Mladi nemaju poverenja ni u jednu od institucija koje su ispitivane u istraživanju a najveće poverenje ili najmanje nepoverenje imaju u vojsku, crkvu i kancelarije za mlade.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
