„Ono što smo nezvanično saznali jeste da su analize pokazale da nije u pitanju nekako virusno oboljenje. Analize su urađene još tokom prošle sednice na Naučnom istitutu za veterinarstvo Novi Sad i one su pokazale da životinje nisu imale niti prisustvo virusa niti da se sumnja da su uginule od njega. Znači isključujemo prirodnu okolnost - a to je bolest - i onda nam ostaje, naravno, trovanje“, kaže za „Vreme“ Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Početkom marta Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je da je pronašlo više od 800 mrtvih ptica na oranicama vojvođanskog sela Nakovo kod Kikinde. Među njima je bilo 434 gačca, zaštićenih lovostajem, i 373 čavke koja je zakonom zaštićena vrsta.
Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za “Vreme” kaže da gaje sumnje da je u pitanju trovanje jer sve na to ukazuje.
Došlo je, nastavlja Ružić, do akutnog uginuća velikog broja ptica i to ne može da se dogodi čak i kada su u pitanju neke visokozarazne bolesti koje pogađaju ptice kao što je Virus Zapadnog Nila, ali posebno ptičiji grip.
Za ovo doba godine Virus Zapadnog Nila nije karakterističan, on se uglavnom javlja tokom leta, a ptičiji grip nije bolest koja napada ptice iz porodice vrana u značajnom broju.
„Ono što smo nezvanično saznali jeste da su analize pokazale da nije u pitanju nekako virusno oboljenje. Analize su urađene još tokom prošle sednice na Naučnom istitutu za veterinarstvo Novi Sad i one su pokazale da životinje nisu imale niti prisustvo virusa niti da se sumnja da su uginule od njega. Znači isključujemo prirodnu okolnost – a to je bolest – i onda nam ostaje, naravno, trovanje“, ukazuje Ružić.
Kada je trovanje u pitanju, naglašava Ružić, evo već deseti dan se čeka da se sazna šta je u pitanju. Međutim, kaže, to nije lako odrediti jer nažalost i na legalnom i nanelegalnom tržištu postoji ogroman broj preparata koji je toksičan za kičmenjake kao što su ptice, te se mora raditi ciljana pretraga.
Tada su prema saopštenju DZPPS gačci i čavke „doslovno padali mrtvi” sa bagremova i žbunova u ataru, te da su ptice nađene na lokalnom putu i kanalu za navodnjavanje.
Na lice mesta izašao je tada veliki broj policajaca, veterinarskih inspektora i radnika komunalnih službi. Navodi se da su uginule životinje zatečene na prostoru od dva kilometra, uglavnom kod noćilišta vrana u koje spadaju gačci i čavke. Dodaje se da su forenzičari snimili i zabeležili mrtve ptice, te da su zakopane u jamu na rubu oranice.
Foto: pticesrbije.rs
Uticaj na ekosistem
Kada dođe do nekog stradanja, u ovom slučaju ptica, uvek se postavlja pitanje kakva je šteta po ekosistem? Ružić kaže da i čavka i gačac nisu atraktivne boje, ne pevaju lepo i s toga većini ljudi nisu nešto drage, ali imaju strahovito značajnu ulogu u poljoprivredi.
„Podsetimo naše poljoprirvednike da samo pogledaju iza svojih traktora kada rade jesenje ili prolećno oranje njiva. Tu su gačac, čavka, siva vrana, koje idu okolo i skupljaju životinjice, glodare, ali i veliki broj insekata i hrane se njima kada ljudi oru zemlju. Izoravanjem zemlje ti organizmi, životinjice, koje ratar ne želi na svojoj njivi, izlaze na površinu i onda ih ove ptice buvalno skupljaju“, objašnjava naš sagovornik.
Svaka promena koja dovede do toga da ugine 800, a sada verovatno već i skoro 1000 ptica na nekom prostoru, ukazuje Ružić, pravi katastrofalne posledice po hiljade hektara u tom kraju zato što nema tih organizama koji uklanjaju druge organizme na prirodni način.
Koje je rešenje?
„Da li je rešenje da svi hodamo sa kanticama pesticida svuda po gradovima, livadama, parkovima, njivama, voćnjacima i samo da trujemo po celi dan. Ja mislim da nije.“
I objašnjava dalje da se mora promeniti ekonomski model poljoprivrede i način na koji se upravlja tim prostorima.
„Poljoprivrednicima nedostaje knjiga jedna u ruke i da svi prođu kroz jedan ozbiljan period edukacije, da nauče da to kako oni danas rade je srednji vek i da to ’ne pije vodu’. Moramo da pogledamo malo preko granice“, naglašava Ružić.
Konačno, naš sagovornik je i mišljenja da zakonodavac mora da uradi svoj posao do kraja – ukoliko je neko trovao ptice, treba da se pronađe i odgovara.
„Da se ta osoba pronađe i drakonski kazni. U ovom slučaju ako se primeni taj neki odštetni cenovnik za uništene, ubijene zaštićene vrste, a to su i gačaci i čavke, mislim da je po jednoj ptici kazna 40.000 dinara. Pomnožite to sa skoro 1000 ptica, to je ozbiljna suma od 40.000.000 dinara“, zaključuje naš sagovornik.
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
