„Ono što smo nezvanično saznali jeste da su analize pokazale da nije u pitanju nekako virusno oboljenje. Analize su urađene još tokom prošle sednice na Naučnom istitutu za veterinarstvo Novi Sad i one su pokazale da životinje nisu imale niti prisustvo virusa niti da se sumnja da su uginule od njega. Znači isključujemo prirodnu okolnost - a to je bolest - i onda nam ostaje, naravno, trovanje“, kaže za „Vreme“ Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Početkom marta Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je da je pronašlo više od 800 mrtvih ptica na oranicama vojvođanskog sela Nakovo kod Kikinde. Među njima je bilo 434 gačca, zaštićenih lovostajem, i 373 čavke koja je zakonom zaštićena vrsta.
Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za “Vreme” kaže da gaje sumnje da je u pitanju trovanje jer sve na to ukazuje.
Došlo je, nastavlja Ružić, do akutnog uginuća velikog broja ptica i to ne može da se dogodi čak i kada su u pitanju neke visokozarazne bolesti koje pogađaju ptice kao što je Virus Zapadnog Nila, ali posebno ptičiji grip.
Za ovo doba godine Virus Zapadnog Nila nije karakterističan, on se uglavnom javlja tokom leta, a ptičiji grip nije bolest koja napada ptice iz porodice vrana u značajnom broju.
„Ono što smo nezvanično saznali jeste da su analize pokazale da nije u pitanju nekako virusno oboljenje. Analize su urađene još tokom prošle sednice na Naučnom istitutu za veterinarstvo Novi Sad i one su pokazale da životinje nisu imale niti prisustvo virusa niti da se sumnja da su uginule od njega. Znači isključujemo prirodnu okolnost – a to je bolest – i onda nam ostaje, naravno, trovanje“, ukazuje Ružić.
Kada je trovanje u pitanju, naglašava Ružić, evo već deseti dan se čeka da se sazna šta je u pitanju. Međutim, kaže, to nije lako odrediti jer nažalost i na legalnom i nanelegalnom tržištu postoji ogroman broj preparata koji je toksičan za kičmenjake kao što su ptice, te se mora raditi ciljana pretraga.
Tada su prema saopštenju DZPPS gačci i čavke „doslovno padali mrtvi” sa bagremova i žbunova u ataru, te da su ptice nađene na lokalnom putu i kanalu za navodnjavanje.
Na lice mesta izašao je tada veliki broj policajaca, veterinarskih inspektora i radnika komunalnih službi. Navodi se da su uginule životinje zatečene na prostoru od dva kilometra, uglavnom kod noćilišta vrana u koje spadaju gačci i čavke. Dodaje se da su forenzičari snimili i zabeležili mrtve ptice, te da su zakopane u jamu na rubu oranice.
Foto: pticesrbije.rs
Uticaj na ekosistem
Kada dođe do nekog stradanja, u ovom slučaju ptica, uvek se postavlja pitanje kakva je šteta po ekosistem? Ružić kaže da i čavka i gačac nisu atraktivne boje, ne pevaju lepo i s toga većini ljudi nisu nešto drage, ali imaju strahovito značajnu ulogu u poljoprivredi.
„Podsetimo naše poljoprirvednike da samo pogledaju iza svojih traktora kada rade jesenje ili prolećno oranje njiva. Tu su gačac, čavka, siva vrana, koje idu okolo i skupljaju životinjice, glodare, ali i veliki broj insekata i hrane se njima kada ljudi oru zemlju. Izoravanjem zemlje ti organizmi, životinjice, koje ratar ne želi na svojoj njivi, izlaze na površinu i onda ih ove ptice buvalno skupljaju“, objašnjava naš sagovornik.
Svaka promena koja dovede do toga da ugine 800, a sada verovatno već i skoro 1000 ptica na nekom prostoru, ukazuje Ružić, pravi katastrofalne posledice po hiljade hektara u tom kraju zato što nema tih organizama koji uklanjaju druge organizme na prirodni način.
Koje je rešenje?
„Da li je rešenje da svi hodamo sa kanticama pesticida svuda po gradovima, livadama, parkovima, njivama, voćnjacima i samo da trujemo po celi dan. Ja mislim da nije.“
I objašnjava dalje da se mora promeniti ekonomski model poljoprivrede i način na koji se upravlja tim prostorima.
„Poljoprivrednicima nedostaje knjiga jedna u ruke i da svi prođu kroz jedan ozbiljan period edukacije, da nauče da to kako oni danas rade je srednji vek i da to ’ne pije vodu’. Moramo da pogledamo malo preko granice“, naglašava Ružić.
Konačno, naš sagovornik je i mišljenja da zakonodavac mora da uradi svoj posao do kraja – ukoliko je neko trovao ptice, treba da se pronađe i odgovara.
„Da se ta osoba pronađe i drakonski kazni. U ovom slučaju ako se primeni taj neki odštetni cenovnik za uništene, ubijene zaštićene vrste, a to su i gačaci i čavke, mislim da je po jednoj ptici kazna 40.000 dinara. Pomnožite to sa skoro 1000 ptica, to je ozbiljna suma od 40.000.000 dinara“, zaključuje naš sagovornik.
Zaposlenima u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture zaprećeno je da će „snositi posledice“ ukoliko ne izbrišu kompleks Generalštaba iz centralnog registra kulturnih dobara
Od početka godine, u saobraćaju u Srbiji poginula su 94 pešaka, od čega 19 na pešačkim prelazima, saopštio je MUP. Srpski vozači i drumovi najsmrtonosniji su u Evropi
Crnogorska policija započela je istragu o ustaškim pesmama hrvatskih navijača tokom fudbalske utakmice Crne Gore i Hrvatske
Za kraj blokade bilo je 532 učenika, dok je za nastavak bilo 483 đaka
U jugoistočnoj Srbiji, jednom od najsuvljih regiona naše zemlje, dešava se dezertifikacija zemljišta. Šta to znači, i kako se sa dezertifikacijom možemo izboriti kroz saradnju nauke i poljoprivrede
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
