Početkom jula prošle godine tim arheologa istraživao je lokalitet na Medijani gde je planirana izgradnja Arheološkog centra površine 2500 kvadratnih metara koji će imati naučno-vizitorski karakter.
Godina dana kasnije Narodni muzej Niš, u saradnji sa Arheološkim institutom iz Beograda, nastavio je sistematska istraživanja na Medijani u okviru istraživačkog projekta „Medijana 2023-2027“.
Istraživanjima rukovode direktorka Narodnog muzeja Niš Vesna Crnoglavac i Nadežda Gavrilović Vitas sa Arheološkog instituta u Beogradu.
Velika očekivanja
Crnoglavac je prilikom početka radova prošle godine istakla da će budući Arheološki centar imati laboratorije gde će se proučavati sve vrste arheološkog materijala.
„Arheološki centar će imati i skladišta gde će se ti materijali deponovati, i deo u kome će radnici biti smešteni, čime će biti omogućen kontinuiran rad tokom cele godine. Planirana je i sala za tematske događaje, gde će moći da se organizuju prezentacije, konferencije jer želimo da ovo bude i mesto za kulturne događaje“, rekla je tom prilikom direktorka Narodnog muzeja u Nišu.
A Gavrilović Vitas je za „Južne vesti“ rekla da očekuje raznovrsne nalaze do kraja jula, do kada će istraživanje trajati.
Antičko naselje Medijana se nalazi na udaljenosti od pet kilometara od grada Niša i predstavlja jedinstven kompleks nastao u vreme Konstantina Velikog.
Rekordan broj turista u Nišu prošle godine
U 11 meseci prošle godine Niš je posetilo nešto više od 145 hiljada turista, što je za 16 odsto više u odnosu na isti period 2022. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Među njima prednjače strani turisti – preko 82 hiljade.
Samo u prvih pet meseci ove godine Niš je posetilo 130.228 turista, a Nišku Banju svega 1703, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Otvaranjem niškog aerodroma, mnogi putnici su pauzu između letova koristili da posete Niš i njegove muzeje. Većinu zanima znamenita Ćele kula. O ovom spomeniku ljudske surovosti uglavnom se zna da su se posle bitke na Čegru Turci na svirep način osvetili srpskom narodu. pa su od lobanja stradalih srpskih vojnika sagradili kulu visoku četiri metra. Od 925 lobanja, danas je ostalo 58. Prosečna starost stradalih bila je 25 godina. Kula je posle oslobođenja od Osmanlija ograđena i natkrivena. Ovaj spomenik posećuju i mnogi turski državljani.
Reakcije su im različite, neki plaču, neki ne žele da čuju bilo kakvu informaciju o ovom spomeniku, a mladi su iznenađeni, jer u svojim udžbenicima nisu učili o ovim zverstvima.
Težak utisak ostavlja ne samo Ćele kula, nego i sledeće odredište – Memorijalni kompleks „12. februar“, koncentracioni logor na Crvenom krstu. Tokom Drugog svetskog rata ovde je bilo zatočeno oko 30.000 Srba, Jevreja i Roma.
Može li se sačuvati istorija
„Medijana” je bila luksuzna rezidencija sedam rimskih careva uključujući i Konstantina Velikog.
Koristili su je kao privremeno boravište kada su putovali u udaljene delove carstva, jer se nalazila na čuvenom Via militaris, putu od današnjeg Beograda (Singidunum) preko Viminacijuma, Naisusa, do Carigrada.
Prva istraživanja na ovom lokalitetu počela su 1932, a 1961. godine urađeno je sistematsko sondiranje terena i tada je utvrđeno da se Medijana prostire na površini od 80 hektara.
Locirano je više od dvadesetak građevina, ali su ponovo zatrpane, zbog nemogućnosti konzervacije.
Time je veliki broj objekata zauvek uništen. Srušen je i vodotoranj koji je služio za snabdevanje Medijane vodom i bio jedan od retkih, dobro očuvanih iz tog perioda.
Izgrađene fabrike na arheološkom nalazištu
Prva zgrada muzeja u Nišu i veliki broj zbirki stradali su u savezničkom bombardovanju. Na arheološkom nalazištu iz rimskog perioda „Medijani” izgrađene su fabrike i ne zna se koliko je predmeta zauvek izgubljeno.
Vodič na ovom lokalitetu Jovana Stojković rekla je ranije za „Vreme” da je danas moguće videti ostatke horeuma, rimskog skladišta za hranu, dve ranohrišćanske crkve s kraja 4. i početka 5. veka – jedna od njih ima mozaik hristovog monograma na podu, zanatski centar i, naravno, najistraženiji i najreprezentativniji objekat deo Vile sa peristilom.
„Crkva se prostirala se na 6000 metara kvadratnih, od čega su 1000 bili mozaici. Tu je bila carska rezidencija koja je zidovima ograđena od ostalog ekonomskog i sakralnog dela imanja. Ulaz je bio s južne strane kroz monumentalnu kapiju i ulazilo se u atrijum, s baštom i bazenom na sredini. Oko bašte se nalazio peristil, svaka kamena baza uz stazu imala je stub od belog mermera koji je bio pokriven tremom. Podovi su ukrašeni prelepim geometrijskim mozaicima – 470 metara kvadratnih je pod mozaicima u peristilu”, rekla je Stojković.
Ona je opisala da je vila bila luksuzno dekorisana statuama od belog mermera, raznih božanstava, a na zidovima peristila su bile freskodekoracije od crvenog porfira.
Rimske terme, lekovita voda
Sa zapadne i istočne strane od peristila bile su kubikule, sobe za carevu administraciju kada je boravio ovde, a inače su bile prostorije za goste. Severni deo vile imao je rezidencijalni karakter sa tri svečane prostorije za prijem gostiju. Prva je stibadijum A sa tri sedeća mesta i fontanom u sredini, zatim aula koja je bila velika svečana prostorija gde je car primao goste sa dva prelepa figuralna mozaika na podu – glava krilate meduze u kružnom medaljonu i Herbus ili Fluvijus, rečno božanstvo, a odmah do aule, sa suprotne strane nalazi se i stibadijum B koji je takođe svečana prostorija poput trpezarije sa dva sedeća mesta i to je jedino mesto gde se sada vide mozaici.
Sve tri prostorije bile su grejane sistemom hipokausta. U svom sastavu imala je i rimske terme-kupatila sa hladnom, toplom i mlakom vodom.
Stojković je dodala da nije isključeno da je lekovita voda dovođena olovnim cevima iz Niške banje.
