U ovoj godini drastično je porastao broj saobraćajnih nesreća koje su izazvali vozači pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Vozač ne mora da se povinuje zahtevu policije da ga testira na licu mestu, ali će onda u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi morati da da uzorak krvi
Vozač automobila bez vozačke dozvole i pod dejstvom psihoaktivih supstanci oborio je u utorak uveče u Mileševskoj ulici na Vračaru majku koja je gurala kolica sa detetom, i to na pešačkom prelazu. Majka i dete su lakše povređeni, piše Radio-televizija Srbije.
To je samo još jedna u nizu velikog broja saobraćajnih nesreća koje su izazvali vozači koji su vozili drogirani. Prema podacima Uprave saobraćajne policije od januara do maja ove godine bilo ih je oko 1500, što je za trećinu više nego prošle godine.
U psihoaktivne supstance se ubrajaju droge i lekovi koji utiču na sposobnost vozača, na njegovu percepciju, koordinaciju, vreme za koje će reagovati i način na koji odlučuje u situaciji u kojoj se zatekne u saobraćaju.
Testiranje se može odbiti, ali…
Ukoliko policija zbog načina vožnje ili tokom rutinske kontrole zaustavi vozača i zahteva od njega da se testira na psihoaktivne supstance, vozač ne mora da se povinuje takvom zahtevu, ali to ne znači da neće biti testiran.
Advokat Aleksandar Aleksić kaže za „Vreme“ da u slučaju da vozač odbije testiranje na licu mesta policija može da ga privede po nalogu tužilaštva u bolnicu, odnosno u nadležnu ustanovu kako bi se iz uzorka krvi utvrdio stepen alkoholisanosti i prisustvo nedozvoljeih supstanci, odnosno narkotika.
„Ako pre vožnje vozač konzumira alkohol ili opojne droge ili druge nedozvoljene supstance obično se događa da njegove psihofizičke sposobnosti ne odgovaraju potrebnim reakcijama vozača u saobraćaju, da su mu reakcije nekotrolisane i zakasnele, čime se dovode u opasnost ostali učesnici u saobraćaju, posebno pešaci, i delimično ili potpuno se gube sposobnosti opažanja znakova i semafora“, kaže Aleksić.
On navodi da veštaci saobraćajnih nezgoda kao vreme reakcije prosečnog čoveka uzimaju jednu sekundu, da profesionalni vozači Formule 1 mogu da reaguju već posle 0,5 ili 0,6 sekundi, dok čoveku koji je pod dejstvom narkotika ili alkohola vreme reakcije može da bude značajno produženo.
„Na primer, pri brzini od 50 kilometara na sat, vozaču koji ugleda prepreku na putu ili pešaka koji pretrčava put na udaljenosti od 30 ili 40 metara, potrebno je ne više od 32 metra da zaustavi tehnički ispravno vozilo, a pri brzini od 40 kilometara na sat 25 metara, u zavisnosti od starosti vozila i kočnica. Ukoliko je vozač pod dejstvom narkotika nezgodu ne može da izbegne pravoremenom reakcijom, odnosno do nezgode obično dolazi jer vozač reaguje sa zakašnjenjem“, kaže Aleksić.
Novčane kazne, kazneni poeni, pa čak i zatvor
Zakonske sankcije za odbijanje testiranja na psihoaktivne supstance su novčana kazna do 120.000 dinara, 14 kaznenih poena, oduzimanje vozačke dozvole na osam meseci, a alternativno to može da bude zatvorska kazna od 30 dana.
Kazne za pozitivan test na psihoaktivne supstance su isključenje vozača iz saobraćaja na 24 sata, zadržavanje u službenim prostorijama policije do 12 sati, novčana kazna od 20.000 do 40.000 dinara ili zatvor do 30 dana, osam kaznenih poena i zabrana upravljanja motornim vozilom na najmanje šest meseci.
Testiranje na licu mesta i u zdravstvenoj ustanovi
Testiranje na drogu podrazumeva uzimanje uzorka pljuvačke, a testovima se može detektovati prisustvo amfetamina, kanabisa, kokaina, metamfetamina, opijata, metadona i benzodijazepina.
Za testiranje na psihoaktivne supstance koristi se Dreger dragtest 5000 (Dräger DrugTest 5000), kada se vozač testira na pljuvačku, a postoji i stručna analiza koja podrazumeva analizu krvi i urina vozača.
Prilikom analize Dregerom vozaču se daje mali uređaj, sličan pamučnom brisu, koji se stavlja u usta ispod desni, gde je koncentracija najveća. Uređaj se zatim stavlja u Dreger, a za rezultate treba sačekati oko 10 minuta. Taj test je pouzdan za detekciju prisustva nekih droga u pljuvački, ali može da bude osetljiv i na određene faktore kao što su nedavna konzumacija hrane ili pića.
Zabeleženi su slučajevi da su rezultati Dregera bili pogrešni, a takvi, incidenti, iako su retki, ističu pravo vozača da osporavaju rezultate testiranja. Vozači imaju pravo da na licu mesta, odmah nakon dobijanja rezultata, zatraže dodatno laboratorijsko testiranje ako veruju da je rezultat testa na Dregeru pogrešan.
To pravo omogućava vozačima da se zaštite od nepravednih optužbi i sankcija zbog pogrešnih rezultata testiranja.
Stručni pregled obavlja se u laboratoriji u zdravstvenoj ustanovi, a vreme potrebno za dobijanje rezultata može da varira u zavisnosti od laboratorijskih procedura i vrste testa. Takvi testovi su veoma pouzdani za detekciju prisustva psihoaktivnih supstanci, s obzirom na to da se radi o detaljnoj laboratorijskoj analizi.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima jasno ukazuje na to da je vožnja pod dejstvom psihoaktivnih supstanci ne samo ilegalna, već i izuzetno opasna, sa ozbiljnim posledicama za vozača i okolinu.
Samo prošle godine u Srbiji je život izgubilo 63 pacijenata koji su čekali organ – gotovo dvostruko više nego što je urađeno transplantacija. Prema izveštaju Donorstvo je herojstvo, sistem doniranja i presađivanja u Srbiji i dalje funkcioniše bez jasne strategije i državne podrške
Na proteste u Srbiji mnogi idu sa psima. Bilo ih je čak i u studentskoj šetnji do Novog Sada. A sve je to glasno i može biti nevolja. Veterinari govore za naš njuzleter Međuvreme
Učenici više novosadskih srednjih škola bojkotovaće u sredu nastavu kao znak podrške Dijani Hrki, Milomiru Jaćimoviću i njegovom sinu, a njihovom vršnjaku, Milanu Jaćimoviću
Zaposleni na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu pozivaju akademsku javnost svih visokoškolskih ustanova da svojim potpisom podrže peticiju za ukidanje odluke o osnivanju Fakulteta srpskih studija
Cilj kampanje „Dok nas smrt ne rastavi“ Autonomnog ženskog centra je da upozori da femicid nije iznenadna tragedija, već poslednji čin dugotrajnog nasilja koje je okolina mogla da prepozna
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
