U ovoj godini drastično je porastao broj saobraćajnih nesreća koje su izazvali vozači pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Vozač ne mora da se povinuje zahtevu policije da ga testira na licu mestu, ali će onda u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi morati da da uzorak krvi
Vozač automobila bez vozačke dozvole i pod dejstvom psihoaktivih supstanci oborio je u utorak uveče u Mileševskoj ulici na Vračaru majku koja je gurala kolica sa detetom, i to na pešačkom prelazu. Majka i dete su lakše povređeni, piše Radio-televizija Srbije.
To je samo još jedna u nizu velikog broja saobraćajnih nesreća koje su izazvali vozači koji su vozili drogirani. Prema podacima Uprave saobraćajne policije od januara do maja ove godine bilo ih je oko 1500, što je za trećinu više nego prošle godine.
U psihoaktivne supstance se ubrajaju droge i lekovi koji utiču na sposobnost vozača, na njegovu percepciju, koordinaciju, vreme za koje će reagovati i način na koji odlučuje u situaciji u kojoj se zatekne u saobraćaju.
Testiranje se može odbiti, ali…
Ukoliko policija zbog načina vožnje ili tokom rutinske kontrole zaustavi vozača i zahteva od njega da se testira na psihoaktivne supstance, vozač ne mora da se povinuje takvom zahtevu, ali to ne znači da neće biti testiran.
Advokat Aleksandar Aleksić kaže za „Vreme“ da u slučaju da vozač odbije testiranje na licu mesta policija može da ga privede po nalogu tužilaštva u bolnicu, odnosno u nadležnu ustanovu kako bi se iz uzorka krvi utvrdio stepen alkoholisanosti i prisustvo nedozvoljeih supstanci, odnosno narkotika.
„Ako pre vožnje vozač konzumira alkohol ili opojne droge ili druge nedozvoljene supstance obično se događa da njegove psihofizičke sposobnosti ne odgovaraju potrebnim reakcijama vozača u saobraćaju, da su mu reakcije nekotrolisane i zakasnele, čime se dovode u opasnost ostali učesnici u saobraćaju, posebno pešaci, i delimično ili potpuno se gube sposobnosti opažanja znakova i semafora“, kaže Aleksić.
On navodi da veštaci saobraćajnih nezgoda kao vreme reakcije prosečnog čoveka uzimaju jednu sekundu, da profesionalni vozači Formule 1 mogu da reaguju već posle 0,5 ili 0,6 sekundi, dok čoveku koji je pod dejstvom narkotika ili alkohola vreme reakcije može da bude značajno produženo.
„Na primer, pri brzini od 50 kilometara na sat, vozaču koji ugleda prepreku na putu ili pešaka koji pretrčava put na udaljenosti od 30 ili 40 metara, potrebno je ne više od 32 metra da zaustavi tehnički ispravno vozilo, a pri brzini od 40 kilometara na sat 25 metara, u zavisnosti od starosti vozila i kočnica. Ukoliko je vozač pod dejstvom narkotika nezgodu ne može da izbegne pravoremenom reakcijom, odnosno do nezgode obično dolazi jer vozač reaguje sa zakašnjenjem“, kaže Aleksić.
Novčane kazne, kazneni poeni, pa čak i zatvor
Zakonske sankcije za odbijanje testiranja na psihoaktivne supstance su novčana kazna do 120.000 dinara, 14 kaznenih poena, oduzimanje vozačke dozvole na osam meseci, a alternativno to može da bude zatvorska kazna od 30 dana.
Kazne za pozitivan test na psihoaktivne supstance su isključenje vozača iz saobraćaja na 24 sata, zadržavanje u službenim prostorijama policije do 12 sati, novčana kazna od 20.000 do 40.000 dinara ili zatvor do 30 dana, osam kaznenih poena i zabrana upravljanja motornim vozilom na najmanje šest meseci.
Testiranje na licu mesta i u zdravstvenoj ustanovi
Testiranje na drogu podrazumeva uzimanje uzorka pljuvačke, a testovima se može detektovati prisustvo amfetamina, kanabisa, kokaina, metamfetamina, opijata, metadona i benzodijazepina.
Za testiranje na psihoaktivne supstance koristi se Dreger dragtest 5000 (Dräger DrugTest 5000), kada se vozač testira na pljuvačku, a postoji i stručna analiza koja podrazumeva analizu krvi i urina vozača.
Prilikom analize Dregerom vozaču se daje mali uređaj, sličan pamučnom brisu, koji se stavlja u usta ispod desni, gde je koncentracija najveća. Uređaj se zatim stavlja u Dreger, a za rezultate treba sačekati oko 10 minuta. Taj test je pouzdan za detekciju prisustva nekih droga u pljuvački, ali može da bude osetljiv i na određene faktore kao što su nedavna konzumacija hrane ili pića.
Zabeleženi su slučajevi da su rezultati Dregera bili pogrešni, a takvi, incidenti, iako su retki, ističu pravo vozača da osporavaju rezultate testiranja. Vozači imaju pravo da na licu mesta, odmah nakon dobijanja rezultata, zatraže dodatno laboratorijsko testiranje ako veruju da je rezultat testa na Dregeru pogrešan.
To pravo omogućava vozačima da se zaštite od nepravednih optužbi i sankcija zbog pogrešnih rezultata testiranja.
Stručni pregled obavlja se u laboratoriji u zdravstvenoj ustanovi, a vreme potrebno za dobijanje rezultata može da varira u zavisnosti od laboratorijskih procedura i vrste testa. Takvi testovi su veoma pouzdani za detekciju prisustva psihoaktivnih supstanci, s obzirom na to da se radi o detaljnoj laboratorijskoj analizi.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima jasno ukazuje na to da je vožnja pod dejstvom psihoaktivnih supstanci ne samo ilegalna, već i izuzetno opasna, sa ozbiljnim posledicama za vozača i okolinu.
„Istorija je pokazala da nijedna vlast kao ova sadašnja nije postupala prema članovima akademske zajednice ovako osiono, osvetnički i zlobno zbog toga što akademska zajednica nije pristala na ćutanje“, rekao je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić
O setu pravosudnih zakona koje je podneo poslanik Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića Skupština Srbije glasa 28. januara
Početak ponovljenog suđenja nekadašnjoj državnoj sekretarki u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović odložen je zbog zahteva za izuzeće postupajućeg tužioca Milenka Mandića
U utorak, 27. januara, studenti su najavili bojkot nastave kako bi skrenuli pažnju na narušavanje akademske autonomije i slobode mišljenja. Okupljanje je najavljeno na raskrsnici ispred fakulteta u 11.52 i uveče ispred Rektorata
Zbog problema sa novim sistemom ulaska i izlaska iz Evropsku uniju kamiondžije iz Srbije, Crne Gore i BiH počeli su u podne blokadu teretnih terminala graničnih prelaza prema zemljama Šengena
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
