Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je od vlasti da hitno proglasi stanje elementarne nepogode zbog suše na teritoriji Srbije i pomogne poljoprivrednim proizvođačima koji proizvode hranu.
Oni su u saopštenju upitali da li neko razmišlja o prehrambenoj sigurnosti i koje će cene prehrambenih proizvoda biti predstojeće zime i proleća.
Kako navode iz LSV, poljoprivredne kulture su pretrpele ogromnu štetu i prinosi će biti minimalni.
„Rod kukuruza je podbacio, suncokret je rodio tek 50 odsto, repa je jako lošeg kvaliteta i truli, pšenica je slabo rodila, a na nekim njivama soja se neće ni kositi. Sve je to posledica suše koja je postala normalna pojava u Srbiji. Smanjenje prinosa odraziće se na cene u prodavnicama, pa će najviše trpeti građani“, dodaju iz LSV.
Neophodna pomoć države
Za ublažavanja posledica suše treba prilagoditi davanja poljoprivrednika Republici, pokrajini i lokalnoj samoupravi, kao što su porez na imovinu, naknada za odvodnjavanje, kao i doprinose za penziono i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, navodi LSV.
Iz te stranke ističu da je nužno zatražiti od Republičke direkcije za robne rezerve da se poljoprivrednicima, a prvenstveno stočarima obezbedi adekvatna pomoć.
„Vlada Srbije treba da subvencioniše poljoprivredne proizvođače i da ozbiljno uloži u sistem za navodnjavanje, koji je u potpunosti zanemaren“, istakla je Liga i ocenila da poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, treba da bude strateška privredna grana Srbije.
„Srpska Toskana” bez vode
O ozbiljnosti situacije govori i činjenica da stanovnici na teritoriji opštine Topola već mesecima muče muku sa vodosnabdevanjem,. Kako je pisalo „Vreme”, usled jako teškog stanja, na delu teritorije opštine Topola proglašena je vanredna situacija i to u sedam seoskih naselja koja su povezana na centralni sistem vodosnabdevanja: Vinča, Plaskovac, Lipovac, Meterize, Mitrovčić, Vaganac i Žabare.
Predsednica opštine Topola Jasna Vuković kaže da iako je „jasno da su temperature visoke i da je potreba za potrošnjom vode pojačana, ovakva hidrološka situacija predstavlja elementarnu nepogodu na koju mi ne možemo da utičemo. Intenzivno radimo na pronalaženju novih količina vode, međutim ovo je situacija kada sve količine koje postoje presušuju, kako kod nas tako i u drugim opštinama poput Čačka, Gornjeg Milanovca a koji se snabdevaju vodom sa jednog daleko većeg sistema“.
Milića potok i Potočanje od tri izvorišta sirove vode su presušila, a treće, Jarmenovačka reka, je na granici biološkog minimuma i na kritičnom nivou eksploatacije.
Gradska izvorišta su u fazi opadanja jer se crpljenje vode vrši danonoćno već 30 dana. Zbog sve lošijeg stanja na izvorištima uvedene su restriktivne mere još od 11. jula.
Povrtari najviše ispaštaju
Jaka suša uništila je gotovo polovinu roda paradajza, a ono što je i ostalo, opalo je pre zrenja.
Kako je za Euronews Srbija rekla Ljiljana Damljanović iz Čačka, u paradajzu nema vode, više je zelen nego crven i niskog je rasta.
„Ne može biljka da radi kolika je suša bila, potpalio se pasulj, kukuruz, sve izgore. Vidiš krompir, to je izgorelo kao da si sipao vrelu vodu“, rekao je Slobodan Damljanović iz sela Godovik u opštini Požega.
Da je znatno lošija situacija u vojvođanskoj ravnici potvrđuje i Bora Šumljanac iz okoline Srema za koga je berba kukuruza završena pre vremena.
„Kukuruz je sav izgoreo, to će biti sigurno tri puta manji prinos, zbog naglog sazrevanja sam kvalitet je isto upitan, a ovde se vidi da je zrno šturo i slabo, tako da očekujemo umanjen prinos i do 50 odsto“, rekao je za Euronews Srbija Bora Šumljanac iz Laćarka kod Sremske Mitrovice.
Zahtevi poljoprivrednika na čekanju
Procenjuje se da je ove godine prinos manji za 30 do 40 odsto. Posao poljoprivrednika sve je manje isplativ, a dogovori sa Vladom Srbije i resornim ministarstvom nikako da se okončaju.
Poljoprivrednici su tražili hitan sastanak sa predstavnicima Vlade i da na njemu, pored ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića, budu prisutni i premijer Miloš Vučević i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Glavna obećanja, data posle protesta 2023. godine, nisu ispunjena.
Najurgentniji zahtev bio je da se upišu parcele u katastar „po drugom osnovu“, kako bi mogle da se ostvare subvencije po hektaru od 18.000 dinara i za sertifikovano seme od 17.000 dinara po hektaru.
Time bi poljoprivredni proizvođači ostvarili subvencije i smanjili gubitke, ali to do sada nije učinjeno.
