Studenti o onlajn nastavi: „Da sam htela ovako da učim, upisala bih neki kurs, ne fakultet”

Kada su u novembru počele blokade fakulteta, verovatno niko nije očekivao da će doći kraj maja, a da će blokade i dalje trajati – ni studenti, ni profesori, a ponajmanje predstavnici vlasti.

Studenti koji su pokrenuli bunt u zemlji, verovatno se nisu nadali takvom odazivu građana, niti političkoj i društvenoj krizi koju je njihov protest izazvao, ali ono u čemu su od početka bili jasni i u čemu su istrajni je da ne odustaju do ispunjenja svojih zahteva.

Broj njihovih zahteva u međuvremenu je porastao, a povećavali su se i pritisci da se s blokadama prekine, da se s nastavom nastavi i tako praktično uguši, ili u najmanun ruku ispumpa, studentska pobuna.

Uspostavljanje onlajn „užasa“

Pod žestokim pritiskom vlasti poslednjih nedelja nastavno-naučna veća visokoškolskih ustanova glasaju o nastavku nastave – na daljinu, odnosno u onlajn formi.

Dozvolu za organizovanje onlajn nastave dobilo je 65 visokoškolskih ustanova u Srbiji, podaci su Nacionalnog tela za akreditacije (NAT) saveta za visoko obrazovanje. Takva nastava na nekima od njih je i počela.

Među prvima, još pre oko dva meseca, onlajn nastava počela je na beogradskoj Akademiji strukovnih studija Politehnika.

Kako nastava po ovakvom modelu izgleda, jedna studentkinja ove Akademije za „Vreme”, opisuje kao – „užas“.

„Da sam htela ovako da učim, uplatila bih neki kurs i gledala bih neke prezentacije. Iskreno mi se ništa ne dopada. Ne sviđa mi se ni to što je samo preskočen januarski ispitni rok i treći semestar koji nismo završili i krenuli su da nam šalju predavanja četvrtog semestra”, govori ona za „Vreme”, želeći da ostane anonimna.

Predavanja na različitim predmetima se, kaže, razlikuju i sve zavisi od profesora.

„Jedan profesor se, na primer, uopšte ne oglašava. Ništa nam ne šalje, ne odgovara na mejlove. Imamo profesora koji nas deli na one ‘koji hoće da uče’ i ‘one koji neće da uče’. Svakodnevno nam šalje mejlove koji glase: ‘oni koji žele da uče danas ili ovog semestra, neka se jave sada putem mejla, neka napišu na kom su predmetu, a oni koji neće – vidimo se sledeće godine’. Jedna profesorka nas svakodnevno urniše mejlovima. Ne šalje nikakva predavanja, već zadatke. Pa se ti snađi i uradi”, pojašnjava ova studentkinja Politehnike.

Teško joj je, kaže, da isprati sve, jer ne zna predmete, nije upoznata sa profesorima, ne zna šta da očekuje od njih, ne zna kakvi su im kriterijumi.

„Oni samo šalju, pa ti prati. Jedan profesor je ispao korektan prema nama, jer nas je obavestio o svemu i sve objasnio. On ne šalje predavanja preko Google meet-a, kao što svi drugi rade, nego je snimio sebe kako priča kako bismo najbolje razumeli. S druge strane, ima profesora koji su katastrofa i za koje ne znam šta da očekujem ako ikakvi rokovi krenu”, dodaje ona.

Kako da crtam ili vajam onlajn?

Studenkinja sa kojom je „Vreme” razgovaralo, na drugoj je godini studija. Kako kaže, neke predmete je moguće završiti „na daljinu”, ali nije to slučaj za sve.

„Prošle godine sam, na primer, imala crtanje. Kako ja da crtam onlajn? Neki drugi smerovi imaju vajanje, kako oni to da rade onlajn s profesorom? Ili dizajnerski smerovi. Njima je sigurno mnogo teže”, kaže sagovornica „Vremena”.

A najviše je nervira čitava ova neizvesnost.

„Ovo sve sutra može da se završi i mogu da kažu da imamo šest ispitnih rokova u mesec dana, pa se ti spremi i snađi. To me nervira, što ne znam šta me čeka i šta da očekujem za mesec dana, za dve nedelje, sutra. Pre nekoliko dana su nam rekli da onlajn nastava traje do 7. juna i onda ćemo biti blagovremeno obavešteni šta i kako dalje”, kaže studentkinja beogradske Politehnike.

Validnost onlajn diploma?

Studentkinja doktorskih studija Fakulteta za fizičku hemiju kaže za „Vreme” da na njenom fakultetu onlajn predavanja za taj nivo studija počinju naredne sedmice.

Misli da im ona neće prisustvovati.

„Onlajn nastava u praksi na većini fakulteta izgleda tako sto kače prezentacije, najavljeni su termini onlajn predavanja, ali još uvek ne znam nikoga ko je tome prisustvovao, uglavnom su prazni pozivi. Kod nas su onlajn predavanja zamišljena kao konsultacije gde će studenti postavljati pitanja nakon što su sami prešli gradivo”, pojašnjava sagovornica „Vremena”.

Ne zna se, kaže, broj studenata koji ide na nastavu jer je ona zamišljena tako da samo profesor na Zoom-u zna ko je prisutan, a studenti ne mogu međusobno da vide ko je u pozivu.

„Studenti fizičke hemije su svakako pozvali na bojkot onlajn nastave jer je smatramo potpuno neprikladnom za kvalitetno obrazovanje i postavljamo pitanje validnosti naših diploma stečenih na taj način, s obzirom da naše studije iziskuju sate provedene u laboratoriji gde je praktična nastava najbitniji deo našeg školovanja”, kaže studentkinja Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu.

Prema usvojenom kalendaru nadoknade, svi ispitni rokovi na ovom fakultetu planirani su uzastopno za septembar i oktobar.

Rezanje zarada imalo učinak?

Osim što su zbunjeni studenti, zbunjeni su i profesori i različito reaguju na trenutnu situaciju na svojim radnim mestima.

U pokušaju rušenja blokada, vlasti su koristile različite metode pritiska na zaposlene na visokoškoskolskim ustanovama – preti se dekanima, rektorima, profesorima. Ukinute su im zarade, po obećanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će oni koji ne rade dobiti „krompir”, te da će nastavnici biti plaćeni po učinku.

Tako su prvobitno ugušene i obustave rada i štrajkovi u osnovnim i srednjim školama, a to je, smatra profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Dragan Prole, bio jedan od razloga što je deo profesora i fakulteta popustio.

„Pritisak vlasti koji se odnosio pre svega na prihode, napravio je nekakav učinak. Institucije su se okrenule sebi, pojedinci su se okrenuli sebi. Čini mi se da se taj scenario mogao izbeći sa boljom koordinacijom i većim stepenom solidarnosti. Onima koji su na vlasti je stalo da se što pre krene s nastavom”, pojašnjava Prole.

Nije to jedini pokazatelj gde se početna i ujedinjenost koja je dugo trajala, slomila, smatra sagovornik „Vremena”.

Razjedinjenost pobeđuje

Većina nastavnika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu je za nastavu koja je redovna i koja bi počela od 1. septembra, pojašnjava Prole.

„Jedini problem koji imamo sa tim je da nam treba pomoć osnivača – pokrajine i Ministarstva prosvete, jer to krši ono što se zakonski zove kraj školske godine. Tu država treba da nam pomogne da izguramo tu vrstu nastave i zaključno sa 1. oktobrom 2026. završila bi se tri semestra, u punom nastavnom kapacitetu, u punom fondu časova”, pojašnjava Prole.

To je izvodljivo, dodaje, pošto semestar ima 15 nedelja, godina 52, pa je sve rešivo sa ispitnim rokovima između.

„Ono što me pravi pesimistom u tom pogledu je što mislim da je samo Filozofski fakultet za takav oblik. Mislim da čitav univerzitet i po mogućstvu svi univerziteti u Srbiji treba da idu zajedno. Bili smo zajedno, ali kako se ovo pitanje postavilo, vidim da je svako za sebe i to je nešto što nije dobar signal. Izostanak koordinacije i svesti da iza sebe imamo jedno iskustvo koje se dogodilo prvi put u istoriji naše republike u kojem se sinhrono delovalo na nivou celokupne visokoškolske infrastrukture”, podseća Prole.

Iako se našao na spisku fakulteta koji su dobili dozvolu za onlajn nastavu, takva odluka i dalje nije donesena na novosadskom Filozofskom fakultetu.

Onlajn nastava nije dobro rešenje, smatra Prole.

„Onlajn nastava je simulacija nečega što liči na nastavu, ali nije nikakva nastava. Onlajn nastava je nastava uživo koju studenti prate najčešće na telefonima. Oni telefone doživljavaju kao medij komunikacije i zabave, a ne kao medij učenja. Kada čuju takvu nastavu, moja iskustva šta ostaje njima su katastrofalna. Kada imaju snimljena predavanja koja mogu da pogledaju više puta, da vrate, prekinu, učinak je daleko bolji.”

Kompromis i podrška studentima

Među fakultetima koji su izglasali početak onlajn nastave našao se Ekonomski fakultet u Beogradu.

Profesor ovog fakulteta Branislav Boričić kaže za „Vreme“ da je osnovna ideja na toj visokoškolskoj ustanovi bila da se krene s onlajn nastavom koja ne ometa blokade, pa da se u nekom trenutku, ako bi se ukazala prilika, pređe u normalan rad u učionicama.

„Nastava na daljinu je iznuđeno rešenje kao deo kompromisa. Ekonomski fakultet je apsolutno uz studentske zahteve i uz studente, ali s druge strane, nismo imali dilemu kada se obavilo glasanje na Nastavno-naučnom veću da školska godina ne sme da propadne, da moramo nekako da krenemo zbog svih studenata – i zbog onih koji su u blokadi i onih koji pokazuju želju da bi mogli paralelno da budu u blokadi i da prate deo nastave, ali i zbog onih koji nisu u blokadi. To smo osećali kao našu veliku profesionalnu obavezu prema instituciji”, kaže Boričić.

Takav stav se, objašnjava, malo razume u javnosti jer je sve polarizovano.

„Ako me ne podržavaš u svakom elementu, onda si ti protiv mene. Nije stvar u tome”, objašnjava sagovornik „Vremena”.

Odgovarajući na pitanje da li je moguće istovremeno biti u blokadi i slušati onlajn nastavu, kaže da je ubeđen da jeste.

„Ovaj studentski bunt je nešto potpuno novo u odnosu na sve one prethodne. Zahtevi studentskih protesta ranije nisu bili tako visoko podignuti i nisu imalu toliku podršku javnosti, ali ja mislim da je moguće održati bunt i slušati onlajn nastavu, jer ovo nije trka na sto metara, ovo je maraton”, govori profesor Boričić.

Društvene promene koje studenti želite da sprovedu, ne mogu se sprovesti za tri meseca, dodaje.

Proces koji traje godinama

„Pitanje je da li se mogu za tri godine sprovesti. Ozdravljanje institucija i svi ostali zahtevi su procesi koji traju godinama. Ja sam pokušao studente da pripremim da nije dobro u decembru da krenu sa radikalnim blokadama, nego da sačuvaju i metode i energiju za jednu dugačku trku. Dugačka trka mora da podrazumeva da i oni neke ispite polažu i da trče. Mislim, ja im kažem da u životu moraju da nauče da rade na tri, četiri fronta. Borba mora da postoji na više frontova”, objašnjava Boričić.

On trenutno ne drži onlajn predavanja, pošto su predmeti koje predaje iz zimskog semestra, pa su ih studenti slušali i polagali kolokvijume pre početka blokade fakulteta.

Njegove kolege drže ovakav vid nastave i zbog same prirode fakulteta smatra da je moguće da se spovdede u takvom obliku, ali to, dodaje, nije slučaj s fakultetima prirodnih i medicinskih nauka, na primer.

Iako sam nema trenutno predavanja, svedoči iskustvima kolega koje, na primer, uz domaći zadatak koji pošalju studentima da urade, kao odgovor dobijaju i ilustracije sendviča.

„Sve je to nekako ljudski”, dodaje Boričić.

Onlajn predavanja i ispiti uživo?

Dok je predavanja moguće držati u virtuelnoj učionici, za ispite će se ići, dodaje sagovornik „Vremena” drugačijim metodom.

„Ne vidimo da je ikako moguće održavati ispite onlajn. Znači to bi bilo nekako ipak uživo. Ako završimo nastavu do sredine jula, onda bismo od tada do kraja oktobra morali da imamo nekoliko ispitnih rokova zaredom. Ipak, zasad se ne zna kako će to ići”, zaključuje Boričić.