Slučajevi nasilja u školama neprestano se nižu, a poslednji u nizu bio je napad na profesora Tehničke škole u Bačkoj Palanci koga je tokom časa napao bivši učenik i naneo mu teške telesne povrede. Na zahtev prosvetnih radnika, država je najavila izmene Krivičnog zakonika, dok organizacije za prava deteta upozoravaju da naglasak treba da bude na socijalnoj podršci umesto na kazni
Tinejdžer koji je napao profesora Tehničke škole u Bačkoj Palanci tokom časa i naneo mu teške telesne povrede je od 9. maja u pritvoru koji je produžen na dva meseca.**
Prosvetni radnici u Srbiji su ovaj napad ocenili „kao kap koja je prelila čašu” i na protestu 16. maja zahtevali od Vlade Srbije da se izmeni Krivični zakonik i da napad na nastavnika bude krivično delo, kao napad na advokate.
Vlada je, ovog puta, reagovala na, kako su rekli iz Udruženja prosvetara Vojvodine „vapaje nastavnika”.
Izmenama Krivičnog zakonika, koji je predložilo Ministarstvo pravde, predviđeno je da se napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi, a u vezi sa poslovima koje to lice obavlja, kazni zatvorom od tri meseca do tri godine.
Takođe, ako neko nanese laku telesnu povredu licu zaposlenom u obrazovnoj ustanovi ili preti upotrebom oružja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Za tešku telesnu povredu nanetu licu zaposlenom u obrazovnoj ustanovi ili članu njegove porodice, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Krivični zakonik sadržaće i druge promene, očekuje se da radna verzija teksta uđe u javnu raspravu u septembru, a krajem godine u skupštinsku proceduru.
Izmene zakona od ranije nisu bile svrsishodne
Napad na profesora u Bačkoj Palanci nije prvi slučaj nasilja nad nastavnicima u školi. Pre godinu i po dana, 9. novembra 2022. godine, u Tehničkoj školi u Trsteniku učenik je na času engleskog jezika izmakao nastavnici stolicu. Ona je pala, a sve su to snimali drugi đaci i kačili na društvene mreže.
Nakon tog incidenta usledila je izmena nekoliko prosvetnih zakona i pravilnika, ali očigledno da je to bilo nedovoljno da se zaustavi nasilje.
Izmenjeni su Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja – ZOSOV, Zakon o osnovnom obrazovanju i Zakon o srednjem obrazovanju.
Izmenama je predviđeno da za težu povredu obaveza (donošenje droge i alkohola u školu, oružja, maltretiranje drugih učenika i nastavnika) učenik može biti udaljen sa nastave minimum pet dana, a maksimum do okončanja disciplinskog postupka. Tada prelazi na onlajn nastavu.
Osim udaljavanja sa nastave skraćeni su rokovi za disciplinski postupak, a nasilnici više nemaju mogućnost da se premeste u drugu školu dok se protiv njih vodi disciplinski postupak.
Uvedene su i veće novčane kazne za roditelje, a vladanje je kao brojčana ocena uvedeno od drugog razreda i ocena ulazi u prosek.
Portparolka Granskog sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost (GSPRS) Vesna Vojvodić Mitrović rekla je ranije za „Vreme” da predlozi izmena Zakona imaju više političku nego socijalnu dimenziju.
Navedene izmene odnose se na starije i punoletne đake u srednjim školama, dok nasilje u osnovnim školama njima nije pokriveno.
Izmene zakona se ne odnose na maloletnike
Samo šest meseci nakon ovih izmena, došlo je do nezapamćene tragedije u OOŠ „Vladislav Ribnikar” kada je maloletnik počinio masovno ubistvo – usmrtio devetoro đaka i čuvara škole.
Kako se izmene zakona ne odnose na maloletne učenike, osnovne škole su nakon toga „pokrivene“ Pravilnikom o ocenjivanju gde se svaki napad na nastavnika od strane maloletnika smatra najtežim, trećim stepenom nasilja, koji podrazumeva uključivanje policije i Centar za socijalni rad.
Nakon ove tragedije čak osam maloletnika provelo je minimum mesec dana u pritvoru u Novom Sadu, uglavnom zbog objava na društvenim mrežama.
Na njihove slučajeve podsetili su mediji, a tim povodom usledila je reakcija organizacija za prava deteta koje su apelovale na poštovanje njihovih prava i pravilnu primenu nacionalnih i međunarodnih standarda u ovim situacijama.
Prema istraživanjima, pritvor može imati višestruki negativni uticaj na dete, zbog mnogobrojnih neugodnosti koje su svojstvene zatvorskom okruženju.
Novija istraživanja pokazuju da pritvor pojačava pojavu depresije kod dece i izaziva simptome stresa, uključujući slab apetit, poremećaje spavanja, nespretnost, povlačenje, samopovređivanje, agresiju, pa čak i pokušaje samoubistava, bez obzira na uslove i trajanje pritvora, upozoravaju organizacije.
Istraživanja dosledno ukazuju i na to da je socijalna podrška zaštitni faktor u očuvanju mentalnog zdravlja i rehabilitacije.
Nemanja Lacković, poljoprivrednik iz Mačve, prekinuo je štrajk glađu pošto je zemljoradnicima obećan sastanak sa predstavnicima ministarstva. Ukoliko do dogovora ne dođe, najavljuju radikalne poteze
Uklonjeni su transparenti koji su godinama prikrivali deo ruševina Generalštaba. Ono što je izgledalo kao promocija vojske, zapravo je prikrivalo punu razmeru razaranja
„Sve što pamtim je da su migranti prolazili, sedeli na zemlji, neki od njih su ličili na kriminalce. To je sve čega se sećam. Bilo bi neprijatno šetati pored te reke. Kao da živite u kamenom dobu“, opisao je vlasnik kompanije Igl Hils Mohamed Alabar kako pamti lokaciju na kojoj je sagradio Beograd na vodi
Korisnicima koji su u svojim privatnim porukama na Viberu koristili reči kao „pare“ ili „plata“, počele su da iskaču reklame za keš kredit Procredit banke
U proteklih nekoliko dana pojavili su se navodi o pomoru životinja u zoološkom vrtu na Paliću. Deo zaposlenih krivi rukovodstvo, uprava odbacuje optužbe
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
