Slučajevi nasilja u školama neprestano se nižu, a poslednji u nizu bio je napad na profesora Tehničke škole u Bačkoj Palanci koga je tokom časa napao bivši učenik i naneo mu teške telesne povrede. Na zahtev prosvetnih radnika, država je najavila izmene Krivičnog zakonika, dok organizacije za prava deteta upozoravaju da naglasak treba da bude na socijalnoj podršci umesto na kazni
Tinejdžer koji je napao profesora Tehničke škole u Bačkoj Palanci tokom časa i naneo mu teške telesne povrede je od 9. maja u pritvoru koji je produžen na dva meseca.**
Prosvetni radnici u Srbiji su ovaj napad ocenili „kao kap koja je prelila čašu” i na protestu 16. maja zahtevali od Vlade Srbije da se izmeni Krivični zakonik i da napad na nastavnika bude krivično delo, kao napad na advokate.
Vlada je, ovog puta, reagovala na, kako su rekli iz Udruženja prosvetara Vojvodine „vapaje nastavnika”.
Izmenama Krivičnog zakonika, koji je predložilo Ministarstvo pravde, predviđeno je da se napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi, a u vezi sa poslovima koje to lice obavlja, kazni zatvorom od tri meseca do tri godine.
Takođe, ako neko nanese laku telesnu povredu licu zaposlenom u obrazovnoj ustanovi ili preti upotrebom oružja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Za tešku telesnu povredu nanetu licu zaposlenom u obrazovnoj ustanovi ili članu njegove porodice, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Krivični zakonik sadržaće i druge promene, očekuje se da radna verzija teksta uđe u javnu raspravu u septembru, a krajem godine u skupštinsku proceduru.
Izmene zakona od ranije nisu bile svrsishodne
Napad na profesora u Bačkoj Palanci nije prvi slučaj nasilja nad nastavnicima u školi. Pre godinu i po dana, 9. novembra 2022. godine, u Tehničkoj školi u Trsteniku učenik je na času engleskog jezika izmakao nastavnici stolicu. Ona je pala, a sve su to snimali drugi đaci i kačili na društvene mreže.
Nakon tog incidenta usledila je izmena nekoliko prosvetnih zakona i pravilnika, ali očigledno da je to bilo nedovoljno da se zaustavi nasilje.
Izmenjeni su Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja – ZOSOV, Zakon o osnovnom obrazovanju i Zakon o srednjem obrazovanju.
Izmenama je predviđeno da za težu povredu obaveza (donošenje droge i alkohola u školu, oružja, maltretiranje drugih učenika i nastavnika) učenik može biti udaljen sa nastave minimum pet dana, a maksimum do okončanja disciplinskog postupka. Tada prelazi na onlajn nastavu.
Osim udaljavanja sa nastave skraćeni su rokovi za disciplinski postupak, a nasilnici više nemaju mogućnost da se premeste u drugu školu dok se protiv njih vodi disciplinski postupak.
Uvedene su i veće novčane kazne za roditelje, a vladanje je kao brojčana ocena uvedeno od drugog razreda i ocena ulazi u prosek.
Portparolka Granskog sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost (GSPRS) Vesna Vojvodić Mitrović rekla je ranije za „Vreme” da predlozi izmena Zakona imaju više političku nego socijalnu dimenziju.
Navedene izmene odnose se na starije i punoletne đake u srednjim školama, dok nasilje u osnovnim školama njima nije pokriveno.
Izmene zakona se ne odnose na maloletnike
Samo šest meseci nakon ovih izmena, došlo je do nezapamćene tragedije u OOŠ „Vladislav Ribnikar” kada je maloletnik počinio masovno ubistvo – usmrtio devetoro đaka i čuvara škole.
Kako se izmene zakona ne odnose na maloletne učenike, osnovne škole su nakon toga „pokrivene“ Pravilnikom o ocenjivanju gde se svaki napad na nastavnika od strane maloletnika smatra najtežim, trećim stepenom nasilja, koji podrazumeva uključivanje policije i Centar za socijalni rad.
Nakon ove tragedije čak osam maloletnika provelo je minimum mesec dana u pritvoru u Novom Sadu, uglavnom zbog objava na društvenim mrežama.
Na njihove slučajeve podsetili su mediji, a tim povodom usledila je reakcija organizacija za prava deteta koje su apelovale na poštovanje njihovih prava i pravilnu primenu nacionalnih i međunarodnih standarda u ovim situacijama.
Prema istraživanjima, pritvor može imati višestruki negativni uticaj na dete, zbog mnogobrojnih neugodnosti koje su svojstvene zatvorskom okruženju.
Novija istraživanja pokazuju da pritvor pojačava pojavu depresije kod dece i izaziva simptome stresa, uključujući slab apetit, poremećaje spavanja, nespretnost, povlačenje, samopovređivanje, agresiju, pa čak i pokušaje samoubistava, bez obzira na uslove i trajanje pritvora, upozoravaju organizacije.
Istraživanja dosledno ukazuju i na to da je socijalna podrška zaštitni faktor u očuvanju mentalnog zdravlja i rehabilitacije.
Beogradska vlast kontinuirano krši ljudska prava i prosto ignoriše romske porodice koje su prinudno raseljene iz neformalnog naselja na obodu deponije u Vinči. Pre pet godine su uz podršku Inicijative A 11 podnele žalbu Nezavisnom mehanizmu za projektnu odgovornost Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja je finansirala projekt rekonstrukcije deponije
Telekom je najavio uvođenje 5G mreže krajem ove ili početkom 2025. godine. Nadležno ministarstvo zahtev SBB-a za uvođenjem ove mreže već tri godine drži „u fioci“. I dok se operatori bore za bolju poziciju prilikom uvođenja pete generacije mobilne telefonije, teorije zavere sve su brojnije, a sve je veći broj i njihovih pristalica
U Novom Sadu zgrade niču kao pečurke, ali izgradnju ne prati razvoj infrastrukture. Sada je došlo do izlivanja kanalizacije, dvorišta plivaju u fekalijama. Smrad je nesnosan, a strah od bolesti veliki, pogotovo po ovako visokim temperaturama.
Psiholog Žarko Trebješanin ocenio je da je festival „Mirdita – Dobar dan" skup mogao da smeta samo maloj grupi huligana i naveo da vlast koja poseže za nedemokratskim merama otkriva svoju slabost i inferiornost
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski najavila je da će uskoro biti izmenjen Zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, i da će iznos za rođenje prvog deteta biti povećan na 500.000 dinara, a za drugo dete na 600.000 dinara
Kako neko dođe do toga da misli da mu se sve može, osim, naravno, da makar i gricne ruku koja ga hrani? Da je nedodirljiv, nekažnjiv, zaštićen, poseban i posledično bahat i bezobziran
Zašto je festival „Mirdita, dobar dan“ morao biti zabranjen? Šta spaja režim, huligane iz navijačkih kopova i ovdašnje desničare, navodno u opoziciji? I koliko je sve ovo jadno da jadnije ne može biti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
