Dok nas smrt ne rastavi: Zašto žene Balkana nose crne venčanice

Užasnom statistikom Srbija, ali i ceo Balkan, dočekuju Međunarodni dan protiv nasilja nad ženama.

Tokom 2024. godine ubijeno je najmanje 18 žena u Srbiji, dok je od početka 2025. godine zabeleženo najmanje 14 žrtava. Zapanjuje činjenica da su, u polovini slučajeva, počinioci nasilja bili ranije prijavljivani, a u većini slučajeva to su bili intimni partneri žrtava.

„Dom, mesto koje bi trebalo da predstavlja sigurnost, i dalje je najopasnije mesto za žene koje trpe nasilje“, kažu iz Autonomnog ženskog centra. Ova organizacija je zato pokrenula kampanju koja nosi simboličan naziv „Dok nas smrt ne rastavi“, a govori upravo o romantizovanom poimanju ove formulacije pri sklapanju braka, koja često za žene žrtve nasilja znači ubistvo od ruke najbližeg – njihovog partnera. Zato žene nose crne venčanice.

Samo u Srbiji teže lajt silovanju

Iako ceo region beleži zabrinjavajuće podatke o broju nasilnika prema ženama i femicida, Srbija prednjači u monstruoznim pravnim tendencijama.

Stranke na vlasti ove jeseni ponovo su pokušale da, kroz izmene Krivičnog zakonika, uvedu lakši oblik silovanja. Po principu: malo ju je obljubio bez njenog pristanka, nije to baš tako strašno.

„Obljuba bez pristanka je silovanje, a ne blaže krivično delo“, rekla je tokom upoznavanja sa zakonom Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra. „Ovo nije način da se definicija silovanja uskladi sa Istanbulskom konvencijom. Ovo je način da se privileguju silovatelji.“

Nakon nedelja kampanje protiv ovog predloga, ministar pravde Nenad Vujić rekao je da su uvažili primedbe koje su im stigle.

„Time pokazujemo da pratimo debatu i da uvažavamo određene primedbe. Ovakvo rešenje je bila inicijativa ženskih i organizacija koje se bave nasiljem nad ženama i zaštitom žena i mi smo usvojili njihovu argumentaciju“, rekao je on.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели ELLE Serbia (@elleserbia)

Nezaštićene u celom regionu

Kao i dobar deo zemalja regiona Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, Crna Gora nema zvaničnu statistiku o broju žena ubijenih u porodično-partnerskom kontekstu. Organizacija Centar za ženska prava (CŽP) vodi svoju evidenciju, prema kojoj je u prvoj deceniji 21. veka, od 2001. do 2011. godine, u Crnoj Gori u porodično-partnerskom nasilju stradala 51 žena.

Ipak, crnogorski sudovi izrekli su 2025. godine u dve nedelje maksimalne kazne od 40 godina zatvora za tri slučaja femicida. Aktivisti za ženska prava kažu da su to ohrabrujuće poruke, ograđujući se od dve presude koje još nisu pravosnažne.

I Mostarke i Mostarci ovih dana posebno su besni. Zbog novog femicida koji se dogodio pred očima javnosti 17. novembra, nekoliko dana su izlazili na ulice.

Merima Đelilović, poznata digitalna kreatorka i influenserica iz Bosne objavila je snimak u kojem govori o tome da „svi primete kada ženi nokti izrastu pola centimentra“, ako je „dobila pet kilograma viška ili izađe u javnost nenašminkama“. Svi je pitaju: „Je li okej?“
„Stanu, primete. Za to svi imaju oči. Ali, niko nije primetio devojku koja beži od muškarca sa pištoljem usred Mostara“, govori Merima i vidno ljuta apeluje na sve koji na društvenim mrežama neadekvatno i tabloidno komentarišu femicid koji se dogodio u ovom gradu u ponedeljak, 17. novembra.

Početkom ove godine vlast u Federaciji BiH, suočena s protestima zbog rasta broja ubistava žena, donela je zakon kojim je najavila efikasniju zaštitu žrtava porodičnog nasilja. Iz organizacija civilnog društva procenjuju da se u BiH dogodi oko 11 femicida godišnje, a ovo je prvo ubistvo žene nakon što su usvojene izmene Krivičnog zakona u Federaciji BiH, kojim je femicid okarakterisan kao krivično delo teškog ubistva koje povlači strože sankcije.

Svaka treća žena u Hrvatskoj je bila žrtva psihičkog ili seksualnog nasilja, podaci su evropske agencije Eurostat. Od toga je 12,7 posto žena reklo da je doživelo nasilje od intimnog partnera.

Ono u čemu Hrvatice posebno odstupaju od evropskog proseka je seksualno uznemiravanje na poslu. Njih 36,4 posto navelo je da ih se seksualno uznemiravalo na radnom mestu, dok je procenat u Evropskoj uniji oko 30 odsto.

Prijavite nasilje:

Policija: 192

Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20 časova

Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/64-65-746, 24 časa dnevno

Novi Sad „Iz kruga Vojvodina“: 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 radnim danima od 9 do 16 časova

Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, od 10 do 20 časova

Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600

Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danima od 10 do 20 časova

SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18 časova

SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj“: 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi, 24 časa dnevno

BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom