Prosvetni radnici blokirali su saobraćaj u Nemanjinoj ulici u Beogradu, nakon čega je protest ubrzo završen. Nezadovoljni nastavnici proteste su započeli u podne i u svim većim gradovima Srbije. Obustava nastave u mnogim školama širom Srbije je, kažu, znak upozorenja Vladi da je neophhodno da ispuni data obećanja
Prvobitni plan bio je da se protest prosvetnih radnika u Beogradu održi u parku Manjež. Međutim, nakon okupljanja u podne, deo prisutnih rešio je da krene u nenajavljenu blokadu saobraćaja u Nemanjinoj ulici, ispred Ministarstva prosvete. Nakon toga je protest ubrzo završen.
Uprkos spontanoj akciji, veći deo prosvetnih radnika ostao je, međutim, u parku. Za svaki slučaj. U ušima odzvanjaju pretnje ministra policije Ivice Dačiće da će blokade saobraćajnica da se tretiraju kao nekakvo nasilničko delo. A može i posao da se izgubi, ovaj štrajk je označen kao nezakonit. U državi koja počiva na pretnjama i pritiscima, velika je stvar da su se prosvetni radnici okupili u velikom broju, da je zaustavljena nastava u školama širom Srbije.
Veliki broj nastavnika odazvao se današnjem pozivu, pa su u podne nastavnici izašli na ulice i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Zrenjaninu, Šapcu, Kraljevu, Leskovcu, Somboru, Požarevcu.
Predsednika Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ Srđan Slović kaže iz Kraljeva za „Vreme“ da je odziv veliki i da su prosvetni radnici veoma nezadovoljni.
„Posebno smo ljuti zbog tih podela na nastavno i nenastavno osoblje, to nigde nema“, rekao je Slović.
Gordana Arsić na protestu u Nišu pročitala je saopštenje sva četiri reprezentativna sindikata.
„Zašto smo danas zaustavili rad u školama? Ako ne zastanemo danas, sutra ćemo biti krivi za sve. Odavno znamo da nam škole služe za kupovinu iluzuja, da se od nas očekuje da pričuvamo decu, ostalo ih ne zanima“.
Država će, kaže, regovati tek kada izađu na ulicu.
„Znamo da državu ne zanimaju ni ocene ni znanje učenika jer ono se ne traži. Učenici koji steknu dobro znanje svakako ne ostanu u zemlji, oni su resurs, sirovina koju naša država izvozi“, rekla je.
Zahtevi
Prosvetari zahtevaju da se njihove plate povećaju toliko da dostignu republički prosek, i to je projektovano na 105.000 dinara. U tom slučaju, potrebno je povećanje između 20 i 25 odsto. Vlada nudi 12 odsto.
Prosečna plata zaposlenog prosvetnog radnika sa sedmim stepenom kreće se od 85.000 do 95.000 dinara neto, u zavisnosti od godina radnog staža i ona je ista bilo da predaje predškolcima ili u srednjoj školi. Od juna do septembra kada skole ne rade, za raspuste i državne praznike prosvetari primaju prosečnu platu koja se kreće od 75.000 do 80.000 dinara u zavisnosti od proseka. Plata direktora škole odavno je premašila 100.000 i kreće se do 120.000 dinara.
Predstavnici sindikata obrazovanja navode da bi povećanje plate trebalo da bude u jednakom procentu za sve zaposlene u prosveti, odnosno i za nastavni i nenastavni kadar.
Zahtev je i da se do kraja 2024. godine uz konsultacije sa reprezentativnim sindikatima izvrši izmena Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (u skladu sa potpisanim Protokolom), kao i da se zaposlenima u obrazovanju isplati Novogodišnja nagrada u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) ponovo je pozvao Vladu i Skupštinu Srbije da bez odlaganja usvoje izmene propisa kako bi se unapredila bezbednost zaposlenih u školama, nakon što je učenik napao i povredio nastavnika u Prokuplju, već četvrtog dana od početka nove školske godine.
Oni zahtevaju i da se u skladu sa dogovorom sa Vladom Srbije predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika nađu u javnoj raspravi i da budu usvojene u Skupštini Srbije po hitnom postupku.
Zbog izbora nekih tužilaca u Visoki savet tužilaštva opoziciona javnost smatra da je režim preuzeo potpunu kontrolu nad tim telom. Da li je zaista tako objašnjava predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić
Provala nasilja u Beogradu tokom poslednjih meseci, uključujući eksplozivne naprave i paljevine, sve više podseća na kriminalni talas devedesetih
U Evropskoj uniji jedan pedijatar dolazi na 600 do 1000 dece, dok je u Srbiji taj odnos 1700 dece na jednog pedijatra. Problem i što su doktori za decu neravnomerno raspređeni, kaže za „Vreme“ prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije
Na skupštini u Kragujevcu izabran je novi Upravni i Nadzorni odbor Asocijacije onlajn medija (AOM), a za njegovog predsednika novinar „Vremena“ Nedim Sejdinović. Najavljena je jača podrška nezavisnim medijima i digitalnoj bezbednosti
Zbog provale nasilja i kriminala u Čačku mnogi prave porođenja sa devedestim godinama. Policija i tužilaštvo se uglavnom ne izjašnjavaju, a građani strepe za svoju bezbednost
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
