Zamislite centar Beograda da svi profesionalni vozači izađu iz automobila, da radnici zaključaju prodavnice i kafiće, da stanu čistači i perači ulica. Da na svim televizijama ne vidimo ništa, da svi sajtovi budu u blokadi – da li je ovo generalni štrajk na koji se poziva?
„Istovremena obustava rada u više različitih delatnosti kako bi se postigli ekonomski ili politički ciljevi“.
Ovako se objašnjava pojam generalnog štrajka, barem prema enciklopediji Britanika.
Na njega su više puta pozivali iz različitih sindikata, a poslednji put je pojam masovno uzvikivan na protestu prosvetnih radnika u Beogradu u ponedeljak (20. januara) na platou ispred Filozofskog fakulteta. Protestni skup pretvoren u plenum izglasao je „generalni štrajk“.
„Generalni štrajk je štrajk u koji stupa cela jedna delatnost, odnosno grana privrede ili pak čitavo društvo“, objašnjava za „Vreme“ prefesor sociologije Zoran Stojiljković. „U zavisnosti da li je to jedna grana ili celokupna privreda, štrajk ima i različite oblike.“
Od jednodnevnog do generalnog štrajka do ispunjenja zahteva – još nije jasno kako se sve u Srbiji poziva na generalni štrajk, odnosno koliko bi on mogao da traje.
„Verujem da se, kako sada stvari stoje, u zemlji poziva – da Srbija stane“, dodaje Stojiljković. „Sad samo treba videti da li je to previše ishitreno i ko će to sve da organizuje, jer je veoma bitno da to bude dobro promišljena, koordinisana akcija, a ne samo retoričko pozivanje na obustavu rada.“
Upozorenje, solidarnost
Kada niko u Srbiji ne bi radio 15 minuta – to bi za profesora Fakulteta političkih nauka Zorana Stojiljkovića isto tako bio validan generalni štrajk.
Pre toga, on misli da treba povući korak unazad i testirati generalni štrajk.
„To bi prvo mogao da bude štrajk upozorenja ili solidarnosti, da niko ne radi neko kraće vreme“, kaže on.
Stojiljković se još pita i šta će biti u tom slučaju sa brojnim članovima SNS-a.
„Zar mislite da će moći javni sektor celi da stane kad toliko partijskih knjižica u njemu radi“, dodaje.
Odakle potiče ideja
Sama sintagma o generalnom štrajku, kao smišljenom delu taktike kolektivnog pregovaranja, je nastala u Velikoj Britaniji, gde je termin ušao u jezik 1830-ih, piše Britanika.
Francuski filozofi su verovali da radnici mogu da dođu do društvene revolucije tako što će generalnim štrajkom da pobede rukovodioce i vlasnike kapitala.
Generalni štrajkovi su prvi put postali mogući sa porastom velikih sindikata krajem 19. veka. Dva velika generalna štrajka održana su u Belgiji 1893. i 1902. u znak podrške opštem pravu glasa za muškarce. Štrajk velikih razmera održan je u Švedskoj 1902. zbog sličnih pitanja.
Generalni štrajk koji je zahvatio Rusiju tokom Revolucije 1905. primorao je cara da izda Oktobarski manifest, u kojem je obećao da će odobriti da zemlja dobije ustav.
Švedski generalni štrajk 1909. pokazao je da se velike ekonomske reforme mogu postići bez pribegavanja nasilju. Do štrajka je došlo zbog politike zamrzavanja plata. Skoro polovina ukupne radne snage u zemlji je štrajkovala, a prekid je trajao mesec dana pre nego što je štrajk rešen.
U nekim azijskim i afričkim zemljama, sindikati udruženi sa pokretima za nezavisnost često su pribegavali generalnim štrajkovima kao sredstvu političkog protesta tokom kolonijalne vladavine.
Gde je sve postojao generalni štrajk
Prethodnih godina bilo je više primera opšteg štrajka u svetu, organizovanih u Brazilu, Argentini, Francuskoj, poznatoj po jakim sindikalnim organizacijama, piše BBC.
Početkom januara 2024. godine, Nemačka je bila gotovo paralisana zbog velikog štrajka u železnici, ali i protesta poljoprivrednika, a Grčka je takođe poznata po masovnim obustavama rada sindikata zbog ekonomske krize 2017. godine.
