Na svim protestima se poslednjih dana čuju uzvici - „generalni štrajk“, a sam pojam mnogima nije najjasniji. U evropskim zemljama je generalni štrajk poslednjih godina više puta organizovan
Zamislite centar Beograda da svi profesionalni vozači izađu iz automobila, da radnici zaključaju prodavnice i kafiće, da stanu čistači i perači ulica. Da na svim televizijama ne vidimo ništa, da svi sajtovi budu u blokadi – da li je ovo generalni štrajk na koji se poziva?
„Istovremena obustava rada u više različitih delatnosti kako bi se postigli ekonomski ili politički ciljevi“.
Ovako se objašnjava pojam generalnog štrajka, barem prema enciklopediji Britanika.
Na njega su više puta pozivali iz različitih sindikata, a poslednji put je pojam masovno uzvikivan na protestu prosvetnih radnika u Beogradu u ponedeljak (20. januara) na platou ispred Filozofskog fakulteta. Protestni skup pretvoren u plenum izglasao je „generalni štrajk“.
„Generalni štrajk je štrajk u koji stupa cela jedna delatnost, odnosno grana privrede ili pak čitavo društvo“, objašnjava za „Vreme“ prefesor sociologije Zoran Stojiljković. „U zavisnosti da li je to jedna grana ili celokupna privreda, štrajk ima i različite oblike.“
Od jednodnevnog do generalnog štrajka do ispunjenja zahteva – još nije jasno kako se sve u Srbiji poziva na generalni štrajk, odnosno koliko bi on mogao da traje.
„Verujem da se, kako sada stvari stoje, u zemlji poziva – da Srbija stane“, dodaje Stojiljković. „Sad samo treba videti da li je to previše ishitreno i ko će to sve da organizuje, jer je veoma bitno da to bude dobro promišljena, koordinisana akcija, a ne samo retoričko pozivanje na obustavu rada.“
Upozorenje, solidarnost
Kada niko u Srbiji ne bi radio 15 minuta – to bi za profesora Fakulteta političkih nauka Zorana Stojiljkovića isto tako bio validan generalni štrajk.
Pre toga, on misli da treba povući korak unazad i testirati generalni štrajk.
„To bi prvo mogao da bude štrajk upozorenja ili solidarnosti, da niko ne radi neko kraće vreme“, kaže on.
Stojiljković se još pita i šta će biti u tom slučaju sa brojnim članovima SNS-a.
„Zar mislite da će moći javni sektor celi da stane kad toliko partijskih knjižica u njemu radi“, dodaje.
Odakle potiče ideja
Sama sintagma o generalnom štrajku, kao smišljenom delu taktike kolektivnog pregovaranja, je nastala u Velikoj Britaniji, gde je termin ušao u jezik 1830-ih, piše Britanika.
Francuski filozofi su verovali da radnici mogu da dođu do društvene revolucije tako što će generalnim štrajkom da pobede rukovodioce i vlasnike kapitala.
Generalni štrajkovi su prvi put postali mogući sa porastom velikih sindikata krajem 19. veka. Dva velika generalna štrajka održana su u Belgiji 1893. i 1902. u znak podrške opštem pravu glasa za muškarce. Štrajk velikih razmera održan je u Švedskoj 1902. zbog sličnih pitanja.
Generalni štrajk koji je zahvatio Rusiju tokom Revolucije 1905. primorao je cara da izda Oktobarski manifest, u kojem je obećao da će odobriti da zemlja dobije ustav.
Švedski generalni štrajk 1909. pokazao je da se velike ekonomske reforme mogu postići bez pribegavanja nasilju. Do štrajka je došlo zbog politike zamrzavanja plata. Skoro polovina ukupne radne snage u zemlji je štrajkovala, a prekid je trajao mesec dana pre nego što je štrajk rešen.
U nekim azijskim i afričkim zemljama, sindikati udruženi sa pokretima za nezavisnost često su pribegavali generalnim štrajkovima kao sredstvu političkog protesta tokom kolonijalne vladavine.
Gde je sve postojao generalni štrajk
Prethodnih godina bilo je više primera opšteg štrajka u svetu, organizovanih u Brazilu, Argentini, Francuskoj, poznatoj po jakim sindikalnim organizacijama, piše BBC.
Početkom januara 2024. godine, Nemačka je bila gotovo paralisana zbog velikog štrajka u železnici, ali i protesta poljoprivrednika, a Grčka je takođe poznata po masovnim obustavama rada sindikata zbog ekonomske krize 2017. godine.
Grad ne odgovara na pitanja „Vremena“ o tome da li će biti kružnog toka na Trgu republike, koji je Šapić mesecima najavljivao. Za to vreme, kocke koje su zbog njega izvađene stoje raskopane
Ministarstvo građevinarstva izdalo je građevinsku dozvolu za Kneza Miloša 42 iako nije nadležno, kažu stanari susednih zgrada. Šestospratnica koja se zida, je tik uz susednu zgradu i može da je uruši. Stanari su zato poveli upravni spor protiv Ministarstva, i blokirali gradilište
Dva izgubljena života, jedna porodica izopštena iz zajednice, desetine propusta, šest godina razvlačenja po sudovima, oslobađanje jednog optuženog i ublažavanje kazne drugom. Ovo je epilog suđenja zbog smrti dvojice radnika u fabrici „MB Namenska“ koje je završeno 14. maja
Projekti se u javnosti promovišu kao zelene oaze, linijski parkovi i koridori, ali oni uključuju ogromne podzemne kvadrature, uključujući podzemne garaže, a to delom obesmišljava ulogu zelenih površina
Osobe sa autizmom nakon srednje škole sistem maltene zaboravlja. Zato, Mikica Petronijević, otac mladića sa autizmom, u Aranđelovcu pravi centar kako bi im oplemenio život, a roditeljima obezbedio predah
Republika Srbija je u opasnosti. Ako ostanemo nemi na montirani proces protiv političkih zatvorenika u Novom Sadu i kraljevački slučaj gde su žrtve proglašene za nasilnike, uskoro ćemo svi štrajkovati glađu i žeđu za mrvicu pravde
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Vanredna sednica Visokog saveta tužilaštva
Tužioci bez zaštite od Vučićevih pritisaka Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
