Na svim protestima se poslednjih dana čuju uzvici - „generalni štrajk“, a sam pojam mnogima nije najjasniji. U evropskim zemljama je generalni štrajk poslednjih godina više puta organizovan
Zamislite centar Beograda da svi profesionalni vozači izađu iz automobila, da radnici zaključaju prodavnice i kafiće, da stanu čistači i perači ulica. Da na svim televizijama ne vidimo ništa, da svi sajtovi budu u blokadi – da li je ovo generalni štrajk na koji se poziva?
„Istovremena obustava rada u više različitih delatnosti kako bi se postigli ekonomski ili politički ciljevi“.
Ovako se objašnjava pojam generalnog štrajka, barem prema enciklopediji Britanika.
Na njega su više puta pozivali iz različitih sindikata, a poslednji put je pojam masovno uzvikivan na protestu prosvetnih radnika u Beogradu u ponedeljak (20. januara) na platou ispred Filozofskog fakulteta. Protestni skup pretvoren u plenum izglasao je „generalni štrajk“.
„Generalni štrajk je štrajk u koji stupa cela jedna delatnost, odnosno grana privrede ili pak čitavo društvo“, objašnjava za „Vreme“ prefesor sociologije Zoran Stojiljković. „U zavisnosti da li je to jedna grana ili celokupna privreda, štrajk ima i različite oblike.“
Od jednodnevnog do generalnog štrajka do ispunjenja zahteva – još nije jasno kako se sve u Srbiji poziva na generalni štrajk, odnosno koliko bi on mogao da traje.
„Verujem da se, kako sada stvari stoje, u zemlji poziva – da Srbija stane“, dodaje Stojiljković. „Sad samo treba videti da li je to previše ishitreno i ko će to sve da organizuje, jer je veoma bitno da to bude dobro promišljena, koordinisana akcija, a ne samo retoričko pozivanje na obustavu rada.“
Upozorenje, solidarnost
Kada niko u Srbiji ne bi radio 15 minuta – to bi za profesora Fakulteta političkih nauka Zorana Stojiljkovića isto tako bio validan generalni štrajk.
Pre toga, on misli da treba povući korak unazad i testirati generalni štrajk.
„To bi prvo mogao da bude štrajk upozorenja ili solidarnosti, da niko ne radi neko kraće vreme“, kaže on.
Stojiljković se još pita i šta će biti u tom slučaju sa brojnim članovima SNS-a.
„Zar mislite da će moći javni sektor celi da stane kad toliko partijskih knjižica u njemu radi“, dodaje.
Odakle potiče ideja
Sama sintagma o generalnom štrajku, kao smišljenom delu taktike kolektivnog pregovaranja, je nastala u Velikoj Britaniji, gde je termin ušao u jezik 1830-ih, piše Britanika.
Francuski filozofi su verovali da radnici mogu da dođu do društvene revolucije tako što će generalnim štrajkom da pobede rukovodioce i vlasnike kapitala.
Generalni štrajkovi su prvi put postali mogući sa porastom velikih sindikata krajem 19. veka. Dva velika generalna štrajka održana su u Belgiji 1893. i 1902. u znak podrške opštem pravu glasa za muškarce. Štrajk velikih razmera održan je u Švedskoj 1902. zbog sličnih pitanja.
Generalni štrajk koji je zahvatio Rusiju tokom Revolucije 1905. primorao je cara da izda Oktobarski manifest, u kojem je obećao da će odobriti da zemlja dobije ustav.
Švedski generalni štrajk 1909. pokazao je da se velike ekonomske reforme mogu postići bez pribegavanja nasilju. Do štrajka je došlo zbog politike zamrzavanja plata. Skoro polovina ukupne radne snage u zemlji je štrajkovala, a prekid je trajao mesec dana pre nego što je štrajk rešen.
U nekim azijskim i afričkim zemljama, sindikati udruženi sa pokretima za nezavisnost često su pribegavali generalnim štrajkovima kao sredstvu političkog protesta tokom kolonijalne vladavine.
Gde je sve postojao generalni štrajk
Prethodnih godina bilo je više primera opšteg štrajka u svetu, organizovanih u Brazilu, Argentini, Francuskoj, poznatoj po jakim sindikalnim organizacijama, piše BBC.
Početkom januara 2024. godine, Nemačka je bila gotovo paralisana zbog velikog štrajka u železnici, ali i protesta poljoprivrednika, a Grčka je takođe poznata po masovnim obustavama rada sindikata zbog ekonomske krize 2017. godine.
Više od 12.000 advokata je u jednonedeljnom štrajku u znak podrške studentima i njihovim zahtevima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ih naziva „ruljom“, a Viši sud u Beogradu usvojio je jednu žalbu podnetu na njihovu odluku o štrajku
Traje protest prosvetnih radnika u centru Beogarda, dok je širom Srbije u toku jednodnevna obustava rada na početku drugog polugodišta, nezadovoljnih dogovorom sindikata sa vladom o povećanju plata. U sedmodnevni štrajk stupili i advokati. Otvorena SOS linija za studente u Novom Sadu. Direktorka Šabačke gimnazije podnela ostavku
Država menja pravne akte u građevinarstvu kako bi „ozakonila“ radove za Expo po ubrzanoj proceduri. Na primer – da se u rad puste objekti bez upotrebne dozvole
Zvaničan popis koliko od više od 1.700 škola u Srbiji u ponedeljak radi, a koliko ne, verovatno niko neće imati tokom celog dana. Dok se u Beogradu od 11 časova organizuje veliki protest prosvetnih radnika, u većini ustanova je na pitanje da li će učestvovati u obustavi rada, bez ozbira na dogovor sindikata i države, presudila - većinska odluka kolektiva
U Velikom Borku, nadomak Beograda, jutros je izbio požar u staračkom domu. Osmoro ljudi je izgubilo život, nekolicina je povređena. Sumnja se da je požar podmetnut
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Godinama su kritičari vlasti mogli da rade šta hoće – vlast to nije dodirivalo. Sad vlast može da radi šta hoće – pobunu to ne dodiruje i ona se širi. Vučićev legitimitet je konačno otišao dođavola i nema nazad
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
