Ukoliko predložene izmene Plana generalne regulacije (PGR) budu usvojene, to će drastično promeniti režim zaštite javnih površina i omogućiti njihovu prenamenu u komercijalne, stambene ili privredne sadržaje.
Iz nacrta izmena PGR-a vidi se da bi ovaj dokument bukvalno mogao da precrta dosadašnju mapu javnih površina: prostori koji su do juče, bar zakonski, bili zagarantovani kao zajednički, mogli bi preko noći da postanu slobodni za komercijalne projekte, i ti delovi grada otvoreni za planove privilegovanih investitora, piše BIRN.
„Predložene izmene važećeg PGR-a bi omogućile da se bilo koja javna namena – u šta spadaju škole, vrtići, domovi zdravlja, bolnice, univerziteti, instituti, službe socijalne zaštite, javne zelene površine, šume, saobraćajne površine, komunalna infrastruktura i njeni prateći objekti i drugo – može promeniti u bilo koju drugu komercijalnu (privatnu) namenu – poput stanovanja, komercijalnih objekata, privrednih zona, i dr. – izradom plana detaljne regulacije (PDR), samo uz saglasnost nadležnih institucija“, kaže za BIRN urbanistkinja Božena Stojić iz kolektiva Ministarstvo prostora.
Fleksibilno do krajnjih granica
Ona navodi da bi ove izmene učinile planiranje fleksibilnim do krajnjih granica i ukinule i ono malo preostalih mehanizama zaštite javnih prostornih dobara, odnosno i ono malo mehanizama koji štite preostalih devet odsto javnih zelenih površina u gradu i javno zemljište koje nam je neophodno za javne potrebe, odnosno škole, vrtiće, domove zdravlja i ostale neophodne službe.
Estela Radonjić Živkov, nekadašnja bivša direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture smatra da bi izmene PGR-a omogućile vlastima da komercijalizuju i prostor u zoni predviđenoj lex specialisom za Generalštab, odnosno i u onoj daleko široj zoni definisanoj njegovim autentičnim tumačenjem.
U tom području nalaze se, između ostalog, Vaznesenjska crkva, zgrada Vlade Srbije, Studentski kulturni centar (SKC), zgrada Manježa (Jugoslovensko dramsko pozorište), Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo finansija, Kasarna VII puka, stara zgrada Generalštaba (Kamena palata) i mnoge druge.
„Pretpostavljam da neće rušiti te objekte, stvarno mislim da dotle nisu došli, ali verujem da bi, recimo, u dvorištu Vlade, u delu gde se nalazi zgrada iz koje je ubijen Đinđić ili ceo taj niz, mogli da niknu soliteri, dok bi objekti pored toga mogli da dobiju sasvim druge namene. Kao što će Kasarna VII puka postati kockarnica. Mislim da na ovaj način rešavaju da taj prostor više nema javnu namenu, jer će sve prepustiti Planu detaljne regulacije. Tako Kasarna VII puka ili stara zgrada Generalštaba više ne bi bili vojni objekti, već bi mogli da postanu bilo šta – pa i hotelska recepcija. Mislim da to ide u tom pravcu“, kaže Radonjić Živkov.
Investitori često finansiraju plan
Izrada Plana detaljne regulacije (PDR), koju pominju eksperti, predviđena je kao zaštitni mehanizam u nacrtu Izmena plana generalne regulacije (PGR). Ipak, iako formalno nacrt PGR-a uvodi uslov da se prenamena vrši „isključivo izradom plana detaljne regulacije uz saglasnost nadležnih institucija“, iskustvo nam govori da je reč o veoma slaboj brani javnog interesa.
PDR je dokument koji gradska vlast usvaja prostom većinom i čija se priprema može pokrenuti na inicijativu privatnog investitora. Štaviše, investitori često finansiraju izradu PDR-a, što im daje mogućnost da definišu početne parametre planiranja, dok gradska uprava i institucije taj dokument samo formalno verifikuju.
Poziv na rani javni uvid izmena PGR-a objavljen je 6. novembra na zvaničnom sajtu Grada Beograda, a javnost ima mogućnost da se izjasni o predlogu do 27. novembra.
Kompletan tekst o ovoj temi pročitajte na portalu BIRN-a.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
