Šta bi sa kovid bolnicama: Dva psa i čuvar u Batajnici

Žičana ograda oko velikog kompleksa građevina bele, crvene i plave boje, jedna ručna mešalica za beton koja se nazire kroz staklena vrata zgrade iznad kojih stoji natpis „Službeni ulaz”. Ispred su i jedna građevinska kolica, desetine polupunih džakova pored kojih je rasut pesak.

Ovakvu sliku zatičemo sredinom januara 2025. pred nekadašnjom kovid bolnicom u beogradskom naselju Batajnica.

Dok se približavamo spuštenoj rampi na ulazu u kompleks, iz kućice izlazi niži čovek u crnoj jakni.

Iza spuštene rampe se ne može, govori nam.

„U toku su radovi, ovde će valjda preseliti dijalizu”, priča.

Takve najave stizale su ranije od nadležnih, a poslednja u nizu krajem oktobra 2024. godine.

Tokom pandemije virusa korona 2020. i 2021. godine, Srbija je dobila ekstremnom brzinom tri nove bolnice namenjene za teško obolele pacijenate.

Za svega nekoliko meseci nove zdravstvene komplekse dobili su Beograd, Kruševac i Novi Sad i u njihovu gradnju i opremanje, prema dostupnim podacima, uloženo je oko 130 miliona evra.

Dve od tri bolnice – u Batajnici i Kruševcu – danas su pod ključem.

Vreme/Katarina Stevanović

Batajnica postaje beogradski centar za dijalizu?

Radnik obezbeđenja koji i danas čuva zgradu na Batajničkom drumu, svedočio je pre više od četiri godine znatno drugačijim slikama.

Kroz kompleks je od decembra 2020. do juna 2023. prošlo hiljade teško zaraženih pacijenta.

„Najveća gužva bila je tamo”, priča pokazujući na zgradu intenzivne nege.

Danas mu društvo prave dva psa. Jedan je druželjubiv, drugi preplašen.

„Ona je od skora tu. Neko ju je ostavio, pa smo je usvojili”, priča nam čovek pokazujući na mladu crnu ženku mešanca.

Sedokosi čovek ne dozvoljava nam da pređemo rampu, ali potvrdno klima glavom na pitanje možemo li da napravimo nekoliko fotografija sa spoljne strane.

Poslednji pacijent iz ovog objekta sagrađenog na mestu nekadašnjeg vojnog objekta, otpušten je u junu 2023. Nekoliko puta od tada moglo se čuti da će bolnica dobiti novu namenu.

Poslednja u nizu najava stigla je krajem oktobra 2024. godine, kada je Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije, rekao da će ona postati centar za dijalizu, da će se u okviru bolnice pružati i palijativna nega, kao i da će se operacione sale koristiti kako bi se smanjile liste čekanja.

Od ove najave prošlo je gotovo tri meseca, a novih vesti o seljenju bolnice nema.

Nadležni iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na upit „Vremena” o tome kada će bolnica dobiti novu namenu, koji radovi su u toku, koliko će sredstava biti uloženo, te šta će biti s opremom koja se trenutno nalazi u bolnici.

Miroslav Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, najavio je ranije da će deo respiratora biti ustupljen drugim ustanovama koje imaju zastarele uređaje, a da će se deo čuvati u slučaju neke nove respiratorne epidemije.

Kovid bolnica u Batajnici sagrađena je u jeku pandemije virusa korona. Gradnja je počela 1. avgusta 2020, a prvi pacijenti zbrinuti su početkom decembra iste godine.

Posle više od 900 dana rada i oko 24.000 pacijenata koji su prošli kroz ovu ustanovu lečeći se od virusa korona, od juna 2023. do danas bolnica stoji bez ikakve namene.

Kruševac pod znakom pitanja

Ubrzo posle Beograda, u decembru 2020, u trenutku kada je u bolnicama u Srbiji ležalo više od 9.500 obolelih od virusa korona, i Kruševac je dobio specijalizovanu bolnicu za te namene.

U nju je uloženo oko 38 miliona evra, a zatvorena je od juna 2023. godine.

Iako je još sredinom leta 2023. najavljeno da će u prostorije kovid bolnice u Kruševcu biti preseljen deo kruševačke Opšte bolnice, te da će biti otvoreno posebno odeljenje za palijativnu negu, ništa se nije dogodilo.

Nadležni iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na naš upit kada će bolnica biti prenamenjena i koja će njena buduća svrha biti, te šta će se dogoditi s opremom.

Novosadski spejs šatl medicine

Poslednja specijalizovana kovid bolnica sagrađena je u Novom Sadu, ali je prva dobila novu namenu.

Zdravstvena ustanova u novosadskom naselju Mišeluk je ubrzo posle otpusta poslednjih pacijenata počel s prijemom pacijenata obolelih od drugih bolesti.

Građena je četiri meseca i prve kovid pacijente zbrinula je početkom septembra 2021.

Kovid bolnica prestala je da bude u junu 2023. kada je otpušten poslednji pacijent.

Bolnica je ubrzo dobila novu namenu, a u njoj se danas obavlja dijaliza i pruža palijativna nega. U prostorijama ove ustanove nalazi se i dnevna bolnica za dijagnostiku i rehabilitaciju pacijenata sa mišićno-skeletnim oboljenjima, odsek za mentalno zdravllje, te Klinika za urologiju.

Vreme/Katarina Stevanović

Primer za druge

Za adaptaciju bolnice na Mišeluku, osim manjih adaptacija i higijenskih radova poput krečenja prostorija, nisu bila potrebna velika ulaganja, navode iz Univerzitetskog kliničkog centara Vojvodine za „Vreme”.

„Svi odseci usklađeni su sa novim potrebama, dok se postojeća medicinska oprema koja je bila nabavljena za kovid pacijente sada koristi u novim uslovima lečenja. Time se obezbeđuje kontinuitet medicinske usluge i smanjuju troškovi ulaganja u novu opremu”, navodi se u odgovoru.

Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije u vreme pandemije virusa korona, a danas predsedavajuća Narodne skupštine, rekla je prilikom otvaranja ove kovid bolnice septembra 2021. godine da je u izgradnju investirano 3,9 milijardi dinara, a oko 17 miliona evra u opremu, te da je ona po opremljenosti savremenija od prethodne dve bolnice koje su otvorene u Batajnici i Kruševcu.

Bolnica ima tri lamele, prostire se na 19.500 kvadratnih, ima 624 kreveta, dve operacione sale, pet ambulanti, dva rentgena, dva skenera, angio salom, odeljenja sa ultrazvukom, endoskopiju i osam dijaliznih mesta, rečeno je prilikom otvaranja bolnice.

„Ovo je spejs šatl medicine, nešto što nikada nismo imali. Ovo je nešto na čemu mogu da nam zavide svi. Ovo je nešto o čemu smo sanjali. Jer raditi u ovakvom zdravstvenom centru je veliki izazov“, kazao je prilikom otvaranja bolnice pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.

Pandemija virusa korona, koja je zaustavila svet pre pet godina, odnela je u više od sedam miliona života, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.

Od korone je u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima te organizacije iz 2023. godine, preminulo više od 18.000 ljudi.