Rat i putovanja: Važi li u sukobu osiguranje

Umesto civilnih aviona, nad Bliskom istokom lete bombe.

Pojedine države zatvaraju vazdušni prostor, aviokompanije menjaju rute ili otkazuju letove, a putnici ostaju zaglavljeni u tranzitu ili na aerodromima bez jasne informacije kada će moći da nastave putovanje.

Deo turista, među njima i brojni putnici iz Srbije, koji su se već nalazili u ratnom regionu suočio se upravo sa takvom situacijom – povratak kući iznenada je postao neizvestan.

U takvim okolnostima otvaraju se i brojna praktična pitanja: šta ako se put produži mimo plana, ko snosi troškove povratka i da li putno zdravstveno osiguranje važi u ratnim okolnostima.

Foto: AP Photo/Hassan Ammar

Šta zapravo pokriva putno osiguranje

Standardne polise putnog zdravstvenog osiguranja po pravilu ne pokrivaju štete i troškove nastale kao posledica ratnih dejstava, terorističkih napada ili građanskih nemira.

„Za osnovne rizike, poput prehlade, posekotine ili preloma, osiguranje važi, ali štete nastale kao posledica ratnih ili terorističkih dejstava po pravilu nisu pokrivene”, objašnjava za „Vreme” Miloš Mamula, direktor sajta Osiguranik.com.

Drugim rečima, ako se putnik razboli ili povredi tokom putovanja, polisa se aktivira kao i u svakoj drugoj situaciji. Međutim, ukoliko bi povreda ili šteta bila direktna posledica ratnih dejstava, takvi troškovi izuzeti su iz pokrića.

Posebne polise koje podrazumevaju i rizike boravka u ratnim zonama postoje, ali su namenjene specifičnim profesijama, pre svega novinarima i humanitarnim radnicima.

„Za turiste takve polise praktično ne postoje. Kada bi standardna polisa pokrivala i ratne okolnosti, bila bi mnogo skuplja i za većinu putnika ne bi bila isplativa. U 99 odsto slučajeva takva polisa nije neophodna”, kaže Mamula.

Čak i kada je reč o povredama ili zdravstvenim problemima koji bi u normalnim okolnostima bili pokriveni polisom, u ratnim zonama može se pojaviti dodatni problem – dostupnost zdravstvene pomoći.

„U standardnim okolnostima, kada putnik aktivira osiguranje, osiguravajuća kuća ga povezuje sa lokalnim asistentom koji pomaže da se pronađe najbliža zdravstvena ustanova. U ratnim okolnostima pitanje je da li takav sistem uopšte može da funkcioniše”, navodi Mamula.

Uz putno zdravstveno osiguranje postoji i osiguranje za otkaz putovanja. Međutim, ta vrsta polise obično se ne kupuje neposredno pred put i najčešće ne pokriva ratne okolnosti, već situacije poput bolesti ili drugih razloga zbog kojih putnik nije u mogućnosti da otputuje.

Osiguravajaću kuća u tom slučaju može pokriti trošak čitavog putovanja, pojašnjava Mamula.

Foto: AP Photo/Aaron Favila

Kada put traje duže nego što je planirano

U kriznim situacijama često se javlja i problem produženja boravka u inostranstvu, naročito kada se poremeti aviosaobraćaj.

„Ljudi nas često pitaju da li mogu da produže osiguranje kada su već u inostranstvu. To jeste moguće, ali osiguravajuće kuće imaju različite uslove. Produžetak ne ide automatski, niti može da se završi onlajn, već se podnosi zahtev za konkretan slučaj, nakon čega osiguravač odlučuje da li će ga odobriti”, objašnjava Mamula.

U praksi, dodaje, osiguravajuće kuće u takvim situacijama uglavnom odobravaju produženje polise, ali pod određenim uslovima.

„Kod nekih osiguravača jedan od uslova je da tokom trajanja polise nije bilo značajnijih šteta. Ukoliko je osiguranik koristio polisu zbog lakših zdravstvenih tegoba poput prehlade, produženje se najčešće ipak odobrava”, kaže Mamula.

Turizam u senci sukoba

Kriza na Bliskom istoku već se odrazila i na turistički sektor. Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić ocenjuje da je situacija neizvesna i savetuje putnicima dodatni oprez.

„Turisti bi u ovom trenutku trebalo da izbegavaju putovanja na Bliski istok dok se bezbednosna situacija ne stabilizuje”, rekao je Seničić, prenosi Tanjug.

On dodaje da su putnici koji putuju preko turističkih agencija u nešto povoljnijoj situaciji, jer agencije u kriznim okolnostima mogu da pomognu u organizaciji povratka ili promeni aranžmana.

Upozorenja države

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije u međuvremenu je pojačalo upozorenja građanima koji planiraju putovanja. Na sajtu ministarstva dostupan je i takozvani „semafor za putovanja“, sistem koji po državama označava nivo bezbednosnog rizika i daje preporuke za putnike.

Građanima se savetuje da izbegavaju putovanja u područja pogođena oružanim sukobima i da redovno prate bezbednosna upozorenja i obaveštenja nadležnih institucija. Onima koji se već nalaze u rizičnim regionima preporučuje se da ostanu u kontaktu sa diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Srbija je organizovala posebne letove za evakuaciju ili povratak građana iz kriznih područja.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da se u narednim danima očekuje još letova za građane Srbije koji žele da se vrate iz ratom zahvaćenih zona na Bliskom istoku.