Profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Jugoslav Gašić rekao je da je od 14. marta, kada je objavljeno da je izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen otišao u Prištinu, a ne u Beograd i kada je najavljeno da će imati godinu dan olakšica, dobio informaciju od „upućenih“ da će ih „ugasiti“.
„Ovo što se desilo nas je iznenadilo, nismo očekivali da će država Srbija prihvatiti ovu stvar i reći ‘uzmite tu dokumentaciju’. Ovo je sada jedna lokalna anestezija koje ima trajanje godinu dana, a nakon godinu dana, nama će izvaditi organ. Ne smemo to da dozvolimo“, poručio je Gašić.
Saradnik u nastavi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vasilije Marković istakao je da će kosovski Zakon o strancima značajno otežati rad jedine dve preostale institucije srpskog naroda na Kosovu – obrazovanog i zdravstvenog sektora, jer će podrazumevati da u postupku prijave boravišne dozvole, profesori i studenti priložile dokaz o osnovu boravka.
„Taj dokaz o osnovu boravka, u slučaju profesora i studenata, može podrazumevati radnu dozvolu. Međutim ta radna dozvola neće biti validan dokaz u pravnom postupku prijave boravišta, zato što srpske obrazovne institucije nisu prepoznate i nisu akreditovane u skladu sa propisima takozvane Republike Kosova. To je jedna strana problema“, naveo je Marković.
On smatra da je drugi problem to što postoji osnov za odbijanje zahteva za prijavu boravka jer se može desiti da se za ljude koji ulaze na teritoriju Kosova može oceniti i da predstavljaju problem po javnu bezbednost i javni poredak Kosova.
Prema njegovim rečima, iz ugla prištinskih vlasti srpski univerziteti su strano telo koje ugrožava celovitost pravnog poretka Republike Kosovo.
Svima ista sudbina
Docent Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Univerziteta u Beogradu Nemanja Karović rekao je da srpski predškolski i osnovnoškolski sistem očekuje ista sudbina kao i sve druge srpske institucije na tom prostoru.
„Osnovna težnja prištinskih vlasti još od proglašenja takozvane nezavisnosti Kosova bila je da na sve moguće načine – a to znači i nasilne i represivne i administrativne – ukloni svaki element srpske državnosti na tom prostoru“, rekao je Karović.
Prema njegovim rečima, to je proces koji traje dugo i postepeno, uz snažnu podršku spoljno-političkih faktora i proces na koji srpska vlast godinama nema adekvatan odgovor.
„Mračni su planovi kosovskih vlasti kojima bi bilo sasvim svejedno i da svi Srbi odu sa Kosova. Mračan je i evropski pogled na to pitanje, a mračan je i način na koje naše vlasti pristupaju rešavanju i razmatraju ovako važnih i temeljnih državnih i nacionalnih problema, jer oni tome ne pristupaju na jedan ozbiljan politički i diplomatski način, već pre svega, medijski“, rekao je Karović.
Godinu dana borbe
Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Mihailo Arsić rekao je da su stigli do presedana u novoj istoriji Srbije i naglasio da prolazi ispod radara da su od 15. marta Srbi iz centralne Srbije takođe stranci na svojoj zemlji.
„Imamo godinu dana neverovatne borbe. Nadam se da ćemo uspeti i da nećemo završiti kao Univerzitet sa privremenim sedištem u Raškoj, nadam se da ćemo uspeti da ostanemo tu gde jesmo“, rekao je Arsić.
Izvor: Fonet
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
