Država naplaćuju PDV na doniranu hranu i ne daje nikakve olakšice građanima koji doniraju
Srbija je poslednja evropska država koja nema nikakve poreske podsticaje za građane koji doniraju i jedna od retkih evropskih država koje naplaćuju PDV na doniranu hranu.
Na ovaj način, kako navodi Miloš Janković, direktor za partnerstva u fondaciji Catalyst Balkans, država, praktično, kažnjava dobročinstvo.
Kako prenosi Nova ekonomija, kultura davanja je u svakoj zemlji različita, i zavisi od ekonomskog stanja, državnog uređenja i vizije šta država treba da radi, kao i tradicije, tako da nije zahvalno upoređivati zemlje međusobno. Takođe, prema globalnim istraživanjima, 2022. godina je bila najlošija za filantropiju u prethodnoj deceniji.
Prema svetskom indeksu davanja Srbija je imala veliki skok 2022. godine i dostigla je 27. mesto na svetu, da bi u 2023. drastično pala i bila na 119. mestu.
„Međutim, ovaj indeks pre ocenjuje kako građani vide dobročinstvo, nego stvarno stanje. Sigurno je da naši građani nisu mogli pozitivno da ocene dobrotvorne i društveno odgovorne inicijative u atmosferi nasilja i masovnih ubistava. To, ipak, ne govori o svim važnim i pozitivnim stvarima koje su naši građani i kompanije omogućili donirajući za opšte dobro“, napisao je Janković za ediciju Lideri društvene odgovornosti 2023.
„Ako pogledamo dobročinstvo i donacije u pojedinim evropskim zemljama, u Belgiji su brojevi sto puta veći nego u Srbiji, a španske fondacije učestvuju sa 1,6 odsto u španskom BDP-u. U slučajevima ovih zemalja vidimo koliko tradicija, ali i pravni okvir igraju značajnu ulogu za razvoj dobročinstva.“
U Srbiji i dalje dominiraju humanitarne akcije usmerene na lečenje dece i sugrađana i postoji malo prostora za inicijative koje imaju sistemski uticaj.
Takođe, Srbija je poslednja evropska država koja nema nikakve poreske podsticaje za građane koji doniraju, pa i to dodatno usporava dobročinstvo.
Konačno, Srbija je jedna od retkih evropskih država koje naplaćuju PDV na doniranu hranu, čime država, praktično, kažnjava dobročinstvo.
„Ipak, uprkos ovom padu, moramo da budem svesni i svih pozitivnih promena koje je dobročinstvo u Srbiji omogućilo – tradicija zadužbinarstva koja se obnavlja ulaganjem Miodraga Kostića u Palatu nauke, lečenje dece i sugrađana preko Fondacije Budi human, izgradnja čitave bolnice u Nišu što je omogućio NURDOR, pomoć korporativnog sektora borbi protiv pandemije, kao i sve lokalne inicijative pokrenute na Donacije.rs „, navodi Miloš Janković.
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
