Srbija je na rangiranju zemalja i teritorija po Indeksu percepcije korupcije (CPI) protekle godine pogoršala svoj rezultat i prvi put je po tom rezultatu najlošija u regionu, saopštila je organizacija Transparentnost Srbija.
Indeks Srbije od 33 je za dva poena niži nego prethodne godine i najniži od 2012. godine kada je uvedena postojeća metodologija ocenjivanja, na skali od nula – izuzetno korumpirane do 100 – veoma čiste.
Poređenje po poziciji na tabeli u odnosu na broj rangiranih zemalja pokazuje da je to najlošiji plasman od 2004. godine, dodaje se u saopštenju.
Na ovogodišnjoj listi globalne organizacije Transparency International (TI) ukupno su 182 zemlje i
teritorije, a pozicija Srbije je za čak 45 mesta lošija od najbolje zabeležene pre 10 godina.
U odnosu na ostale zemlje sa Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, Srbija je najlošija, prvi put iza Bosne i Hercegovine (34), a u celoj Evropi iza nje su samo Belorusija (31), Turska (31) i Rusija (22).
Na vrhu globalne liste su Danska (89) i Finska (88), a na samom dnu Somalija (9) i Južni Sudan (9).
(Ne)postupanje pravosuđa glavna prepreka uspešnoj borbi protiv korupcije
Ocena Srbija je devet poena ispod globalnog proseka, a 29 poena niža od proseka Evropske unije, navodi Transparentnost.
Prema oceni organizacije TI, u nekoliko zemalja Zapadnog Balkana nedovoljno postupanje pravosuđa je jedna od glavnih prepreka uspešnoj borbi protiv korupcije, dok i pored toga sudije i tužioci postaju meta napada drugih grana vlasti.
Kao ilustracija te pojave, za Srbiju se navode događaji povezane sa Tužilaštvom za organizovani kriminal.
„Posle istrage navodnih zloupotreba članova vlade, Tužilaštvo za organizovani kriminal u Srbiji suočava se sa sve većim pritiskom, uključujući vladine kampanje blaćenja, ometanje policijske saradnje i zakonske promene koje slabe njegovu sposobnost da istražuje organizovani kriminal i korupciju na visokom nivou“, dodaje se.
U regionalnom izveštaju se ukazuje i na netransparentno odlučivanje u vezi sa vrednim javnim i privatnim investicijama i kao jedan od primera navodi slučaj Generalštab, gde je Vlada Srbije, bez primene kompetitivnih procedura, potpisala tajni ugovor sa stranim investitorom i nezakonito ukinula zaštitu spomenika kulture kako bi na tom mestu bio izgrađen luksuzni hotel, dodaje Transparentnost.
Izvor: FoNet
