Poslednji popis iz stanovništva 2022. ne daje podatak koliko je ljudi u Srbiji bez krova nad glavom, a prema onom iz 2011. bilo ih je više od 17.800. Neadekvatan popis ovakvih slučajeva ne odražava stvarnost niti razmere problema, tvrde članice Mreže organizacija za borbu protiv beskućništva
Popisom iz 2011. godine registrovano je 445 takozvanih primarnih beskućnika odnosno onih koji žive na ulici, dok je broj sekundarnih beskućnika tj. onih koji žive u neuslovnim objektima ili neformalnim naseljima 17.842, piše Nova ekonomija.
Kako naglašavaju iz organizacije „Inicijativa A11“ koja je članica Mreže organizacija protiv beskućništva, popis stanovništva, kao ni drugi zvanični izvori podataka ne beleže beskućništvo na adekvatan način. Kako procenjuju samo u Beogradu ih ima više od 4.000.
„Metodologija popisivanja ljudi koji su u situaciji beskućništva se nije promenila iako smo mi upozoravali na to da je metodologija neadekvatna. Ljudi koji su u situaciji beskućništva se ne popisuju direktno na mestima gde oni borave i žive, već se popis vrši preko institucija kojima su se ljudi u situaciji beskućništva obraćali za pomoć”, rekao je Marko Vasiljević za Novu ekonomiju iz organizacije Inicijativa A11.
Problem sa pristupom, kako je rekao, je u tome što mnogi ljudi bez krova nad glavom nikada nisu tražili pomoć od bilo koje institucije, pa su podaci o njihovom broju, prema mišljenju Vasiljevića, potcenjeni i da njih ima daleko više, što dokazuju i podaci organizacija koje rade direktno sa beskućnicima.
Kuda idu svi ti ljudi?
Predstavnik Inicijative A11 Marko Vasiljević rekao je u razgovoru za Novu ekonomiju da se osobama u situaciji beskućništva uglavnom nude privremena rešenja, odnosno prihvatilišta koja imaju manje kapaciteta nego što su stvarne potrebe za njim.
Sa druge strane, boravak u ovakvim institucijama je vremenski ograničen, odnosno dozvoljen je samo šest meseci i na taj način se trajan problem beskućništva ne rešava.
„Trajan problem bi se rešio jedino kroz razvijanje priuštivih modela socijalnog stanovanja i prepoznavanje osoba u situaciji beskućništva kao posebno ranjive kategorije koje će imati neku vrstu prioriteta u pogledu stambenog zbrinjavanja u okviru sistema socijalnog stanovanja”, rekao je Vasiljević.
U većim gradovima nema mnogo prihvatilišta. Za odrasla i stara lica, prihvatilišta u kojima smeštaj mogu potražiti osobe u situaciji beskućništva postoje u 12 jedinica lokalne samouprave.
Mnogi od njih, prema rečima Vasiljevića, ne mogu da dobiju ni institucionalnu podršku jer su „van sistema”, a uzrok tome je što ne mogu da prijave prebivalište.
„Ako nemate prebivalište, vi ne možete da imate lični dokument, a kada nemate ličnu kartu (dokument) ne možete da pristupite ni jednom pravu iz oblasti socijalne zaštite, odnosno nijednoj socijalnoj usluzi”, rekao je on.
Tako beskućnici ne mogu da ostvare ni prava na minimalna novčana socijalna davanja, a kako nisu korisnici socijalnih davanja, oni onda ne mogu ni da koriste Narodnu kuhinju.
„Često ljudi ostaju potpuno van sistema. Postoji zakonsko rešenje, ali postoje i brojni problemi u njegovoj primeni. Tako ljudi koji su u stanju beskućništva mogu da prijave prebivalište na adresi nadležnog centra za socijalni rad. Međutim, najčešće se dešava da u policiji ne žele da prihvate ovu vrstu zahteva i šalju ih ponovo u socijalnu službu”, kazao je Vasiljević.
Dodao je da ih onda u nadležnom Centru za socijalni rad ponovo upućuju na Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) odnosno policiju i da taj proces nekada traje i po nekoliko meseci.
Samim šetanjem od institucije do institucije i pribavljanjem saglasnosti, ljudi odustaju od ideje o prebivalištu i tako ostaju na ulici bez bilo kakve mogućnosti ostvarivanja socijalnih prava i podrške.
Tako se na ulici oslanjaju na pomoć nevladinih organizacija ili na ”Solidarnu kuhinju”, organizaciju koja deli besplatne obroke osobama bez krova nad glavom i bez administrativnih uslova, ili pak odlaze do Srpske pravoslavne crkve koja takođe deli obroke.
Gradonačelink Beograda je pre godinu dana izjavio da kapaciteti Prihvatilišta za odrasla i stara lica nikada nisu popunjeni i da ne postoji potreba za većim kapacitetom od 104, koliko ovo prihvatilište ima.
Međutim, upravo ovo prihvatilište i mogu da koriste samo oni koji su „registrovani” u sistemu odnosno oni koji imaju ličnu kartu. Upravo zbog administrativnih prepreka, prema rečima predstavnika nevladinih organizacija, ovaj broj i nije popunjen.
Izvor: Nova ekonomija
Suđenje inspektorima Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije koji su učestvovali u razotkrivanju Jovanjice po tužbi za zaloupotrebu položaja prožeto je mnogobrojnim protivurečnostima. Sudija neće ni da čuje za najveću plantažu marihuane u Evropi koja kao da nestaje u dimu nargila koje su u centru ovog postupka
Broj parova koji se upoznaju onlajn raste velikom brzinom, pokazuje istraživanje sociologa sa Stenforda Majkla Rozenfelda. Ovaj značajan razvoj odnosa ljudi prema tehnologiji, pokazao je i da je internet nadmašio ulogu prijatelja, kada je reč o traženju partnera
Povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, razgovarali smo sa mladima iz Beograda o tome kako brinu o svom mentalnom zdravlju i koliko im je dostupna pomoć
Žalba mora da bude potkovana nekim zakonskim propisima. Ako se to radi usmeno, službenici su u stanju da kažu bilo šta samo da „otkače“ dužnika. kaže predsednik udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović
Poreska uprava podseća da su građani i obveznici fiskalizacije svesni su da ta uprava raspolaže podacima o prometu u realnom vremenu koji su uporedivi na nivou teritorije, industrijske grane i u vremenu izdavanja
"Hoćeš da napišeš članak posle ovoga i da ti debelo platim?" To je novinarku televizije N1 Anu Novaković pitao otac Benjamina Hasanagića koji se u procesu protiv inspektora Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije vodi kao oštećeni
Bivši predsednik Boris Tadić manuo se ćoravog posla u srpskoj opoziciji i preuzeo masno plaćenu poziciju u kineskoj kompaniji. Ispada da je sve vreme propovedao vodu, a pio vino
Demostat: Istraživanje javnog mnjenja
Zadovoljni životom, nezadovoljni vlašću Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
