Teži oblik gojaznosti ima svaki peti građanin Srbije. Više od polovine stanovništa bori se sa viškom kilograma. Svako osmo dete je gojazno
Svaki drugi građanin Srbije je predgojazan ili gojazan, dok teži oblik gojaznosti ima preko 21 odsto, odnosno svaki peti građanin, rekla je za Tanjug endokrinološkinja Snežana Polovina.
Iz Svetske zdravstvene organizacije upozravaju da će više od polovine ljudi na planeti biti gojazno do 2035, ako se ne preduzmu koraci da se ova „epidemija“ spreči.
Sve su gojazniija i deca, SZO upozorava da se stopa gojaznosti kod dece i adolescenata gotovo pet puta uvećala u poslednjih pedeset godina.
Gojaznost se trasira u ranim godinama
Predviđa se da će broj najmlađih u Srbiji sa ovom bolešću svake godine biti veći za 5,2 odsto.
Dr Polovina kaže, a prenosi portal 021.rs, da je taj problem više zastupljen kod dečaka, nego kod devojčica.
“Poznato je da je gojaznost u drugoj godini života predznak da će ta osoba biti gojazna i posle 35. godine života. To su sve osobe koje su u riziku od svih drugih bolesti do kojih gojaznost dovodi“, navela je ona.
Velika studiја „Istrаživаnjе zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје“ koju je radio 2019. godine radio Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazala je da je u Srbiji svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno.
Okidač za bolesti
Gojaznost je i okidač za mnoge druge bolesti, pre svega za dijabetes.
Procenjuje se da je u Srbiji ima oko 710.00 ljudi sa dijabetesom – kod 460.000 ljudi bolest je ustanovljena, dok oko 250.000 još uvek ne zna da je obolelo, saopštio je krajem prošle godine Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ povodom Svetskog dana dijabetesa koji se obeležava 14. novembra.
Polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo.
U Srbiji od dijabetesa godišnje umre oko 3.400 osoba i ona spada u zemlje sa visokom stopom umiranja od te bolesti.
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
