U petak 17. maja, na Dan borbe protiv homofobije, brojni profesionalni fudbaleri navodno će otvoreno da progovore o svojoj homoseksualnosti. Iza toga stoji inicijativa Markusa Urbana „Sports Free“, piše Dojče vele.
Šta je to „Sports Free“?
Reč je o inicijativi koja se zalaže za vidljivost i prihvatanje kvir-sportista u profesionalnom sportu. Pokretač inicijative je „Diversero“, globalna zajednica za različitost i protiv zlostavljanja. Voditelj i jedan od inicijatora kampanje „_Sports Free“_ je Markus Urban.
Ko je Markus Urban?
Urban je 2007. bio prvi bivši fudbaler u Nemačkoj koji je javno otkrio da je homoseksualac. U to vreme je, međutim, već odavno završio aktivnu karijeru.
Urban, rođen 1971. u tadašnjoj Demokratskoj Republici Nemačkoj (DDR) i bio je jedan od najtalentovanijih mladih fudbalera u svojoj zemlji. Igrao je kao vezni igrač za FC Rot-Vajs iz Erfurta u pokrajini Tiringiji, u prvoj ligi za mlade timove DDR-a, kao i za nekoliko juniorskih reprezentacija DDR-a.
Početkom 1990-ih zamalo je postao profesionalac, ali je odlučio da ne nastaviti karijeru profesionalnog fudbalera, jer je pritisak skrivanja homoseksualnosti za njega bio preveliki.
Šta se namerava?
Za 17. maj 2024, Međunarodni dan borbe protiv homofobije, bifobije, interfobije i transfobije (IDAHOBIT), inicijativa pruža platformu na kojoj profesionalni sportisti mogu javno da priznaju svoju homoseksualnost odnosno „queerness“.
„Organizujemo grupni coming-out i tražimo od društva da razmisli o vrednostima inkluzije“, navodi se na veb-stranici. Datum je najavljen još u novembru 2023.
„Gradimo neku vrstu zida digitalne galerije“, objasnio je Urban u nedavnom intervjuu za magazin „Štern“. „Tamo igrači, treneri, sudije ili drugi ljudi iz profesionalnog fudnalskog okruženja mogu da podele svoje priče.“
Nakon toga, 17. svakog narednog meseca slaviće se širom sveta „_Sports Free Day“_, kako bi se podigla svest o izazovima s kojima se kvir-sportisti suočavaju. Ali, posebna pažnja će 17. maja biti posvećena profesionalnim fudbalerima koji su homoseksualci.
„To je mala revolucija“, rekao je Urban za DW u aprilu. Kaže da očekuje „lančanu reakciju“. „To će biti veoma važno za mnogu decu, mlade i odrasle širom sveta. Za njih će nakon toga postojati novi uzori.“
Čega se plaše gej-fudbaleri?
Homofobija je još uvek raširena u muškom fudbalu. Navijači često skandiraju protiv homoseksualaca, a i igrači isto tako često na terenu imaju pogrdne komentare, poput: „Kakvo je to bilo pedersko dodavanje?“ Ili: „Igraš kao gej!“
Markus Urban i njegove kolege kažu da se mnogi homoseksualni igrači više plaše reakcija na terenu i u svlačionici, nego reakcija navijača na tribinama.
Osim toga, mnogi igrači su uvereni da bi „nakon autovanja pali u nemilost u svetu sporta“, objašnjava Urban. Zbog toga se, kaže, kriju, vode dvostruki život, ponekad imaju za javnost lažne devojke, a s drugim muškarcima sastaju se samo u tajnosti.
Koji su se fudbalski profesionalci već autovali?
Uz Urbana, u Nemačkoj je to bio najistaknutiji bivši reprezentativac Tomas Hiclšperger. Ali, on je o svojoj homoseksualnosti otvoreno progovorio tek 2014. godine, nakon što je završio svoju aktivnu karijeru. Do sada se nijedan aktivni profesionalni fudbaler u Nemačkoj nije „autovao“.
U svakom slučaju, veoma malo aktivnih profesionalaca u svetu javno je priznalo svoju homoseksualnost. Prvi je bio Englez Džastin Fashanu 1990. Bio je to tragičan slučaj. Fashanu se suočio s mržnjom i odbacivanjem. Oduzeo je sebi život 1998. nakon što ga je 17-godišnjak optužio za silovanje.
Nakon što se Fashanu „autovao“, dugo je trebalo da američki nogometaš Kolin Martin objavi da je homoseksualac. To se dogodilo 2018. godine. Usledili su Australijanac Džoš Kavalo (oktobar 2021), Englez Džejk Danijels (maj 2022.) i Čeh Jakub Jankto (februar 2023). I u drugim zemljama postoje neki aktivni igrači u poluprofesionalnom, višem amaterskom rangu koji su se „autovali“.
Šta kritičari kažu o planiranom grupnom „autovanju“?
Kritičari se plaše da Urbanova inicijativa neće imati dugotrajan efekat, da će samo na kratko da osvetli problem, a da zapravo ništa neće da promeni u vezi s raširenom homofobijom. „To je samo skretanje pažnje, jer ljudima pruža osećaj da se problem rešava i da se nešto menja, iako se to u stvarnosti ne događa“, požalio se australijski istraživač obrazaca ponašanja Erik Denikon u intervjuu za nemački radio Dojčlandfunk (DLF). On se godinama bavi istraživanjem homofobije u sportu.
Ima i kritika iz Nemačkog fudbalskog saveza (DFB), koji nije uključen u inicijativu. „Nažalost, ono što mi nedostaje u vezi s tom kampanjom jeste širi savez koji podržava čitavu tu stvar“, kaže Kristijan Rudolf koji je u DFB zadužen za rodnu i seksualnu raznolikost.
Od 36 profesionalnih klubova prve i druge Bundeslige, do sada se inicijativi „Sports Free“ pridružilo samo osam klubova: Štutgart, Hanover, Osnabrik, Frajburg, Borusia Dortmund, Hofenhajm, Union Berlin i Zankt Pauli.
Šta očekivati 17. maja?
To je teško predvideti. Ipak, kako se približavao taj datum, tako je skepsa postajal sve veće i pitanje da li će se željeno grupno „autovanje“ istaknutih fudbalskih profesionalaca zaista i dogoditi. Inicijator Markus Urban također je nedavno smanjio očekivanja i malo se povukao.
„Aktivni profesionalni fudbaleri još uvek su uzdržani“, rekao je on u intervjuu za „Štern“ i takođe priznao da nije imao direktnih kontakata s gej-fudbalerima koji su profesionalci, pa čak ni putem SMS-a ili kratkih poruka. „Postoji povezanost, ali se odvija u tajnosti“, kaže Urban i ukazuje da mora „mukotrpno“ da komunicira preko trećih strana. „Igrači su izuzetno oprezni. Niko se ne usuđuje da izađe u javnost“, kaže Urban i dodaje da je potreban krajnji oprez.
Ovog petka će se, dakle, videti da li je kampanja samo izazvala veliku pažnju medija ili će zaista da ima dugotrajan efekat i da poboljša položaj homoseksualnih fudnalskih profesionalaca.
