Da li će radno vreme u Crnoj Gori biti sat kraće i od kada znaće se nakon pregovora koje vode Vlada, reprezentativni sindikati i poslodavci
Na poslednjem Socijalnom savetu Crne Gore najviše su zbog skraćivanja radnog vremena sa osam na sedam sati negodovali iz građevinskog i turističkog sektora koji već funkcioniše sezonski i s hroničnim nedostatkom radne snage, piše Dojče vele (DW).
„To bi podrazumevalo temeljnu reorganizaciju poslova, potenciranje prekovremenog rada i preraspodele radnog vremena (za šta postoje ozbiljna zakonska ograničenja) i dodatne troškove ili nova zapošljavanja koja mnogi ne mogu da finansiraju. Skraćenje radnog vremena za većinu poslova u turizmu apsolutno nije moguće“, navode iz Unije poslodavaca Crne Gore.
Iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga, s druge strane, kažu da od 1. januara ove godine do danas Inspekcija rada nije evidentirala potrebu za uvođenjem prekovremenog rada u privrednom sektoru.
„Proces implementacije će biti pažljivo planiran, u saradnji sa sindikatima, poslodavcima, akademskom zajednicom i drugim relevantnim akterima. Fokusirani smo na analize koje će pokazati kako se sedmočasovni radni dan može primeniti u praksi, bez ugrožavanja ekonomskih performansi“, saopštili su za DW iz kabineta ministarke Naide Nišić.
Sat manje i za državni posao
U javnom sektoru malene Crne Gore radi skoro 80 hiljada ljudi, što je trećina ukupno zaposlenih u zemlji. Prenatrpana, mahom partijska administracija, često je spora i neefikasna.
Iz privatnog sektora zbog toga državu pozivaju da se pre skraćivanja radnog vremena pozabavi optimizacijom javne uprave, povećanjem njene efikasnosti, ali i suzbijanjem sive ekonomije i zloupotrebe bolovanja.
Deo rešenja, međutim, u resoru ministarke Nišić vide upravo u smanjenju broja radnih sati.
„Savremeni evropski trendovi i brojna istraživanja potvrđuju da kraće radno vreme ne znači nižu efikasnost – naprotiv, ono vodi ka većem zadovoljstvu zaposlenih, manjoj stopi bolovanja, većoj motivaciji i većoj dugoročnoj koristi za poslodavce i društvo u celini“ , navode iz Ministarstva.
Jedini u Evropi?
Ukoliko izmene Zakona o radu koje predviđaju uvođenje sedmočasovnog radnog vremena dobiju podršku većine u Parlamentu, Crna Gora će, prema našem istraživanju, postati prva država u regionu i Evropi koja je zakonski definisala radno vreme od sedam sati.
Francuska je najpoznatiji primer skraćenog radnog vremena sa zakonskom normom od 35 sati sedmično (što u proseku iznosi 7 sati dnevno), ali to nije eksplicitno definisano kao „sedmočasovno radno vreme“.
Obećanje o uvođenju sedmočasovnog radnog vremena prvi put je izneo lider PES-a i premijer Milojko Spajić, povodom Međunarodnog praznika rada pre dve godine.
Tad je najavio da će skraćenje radnog vremena sa 40 na 35 sati nedeljno predložiti kao deo programa „Evropa sad 2“, na kojem je vladajući PES zasnivao predizbornu kampanju.
Nakon formiranja Vlade, Spajić je više puta najavljivao skraćenje radnog vremena, čak i do kraja prošle godine, ali se još čeka da se to i desi.
Novosadski studenti su na protest u glavnom gradu Vojvodine pozvali kolege i građane iz cele Srbije. Pozivu su se priključili i studenti u blokadi fakulteta širom Srbije i zborovi građana
Na području Sjenice osetila su se tri zemljotresa. Prvi i najjači bio je 4,2 stepena po Rihterovoj skali. Pre tri dana treslo se u Dimitrovgradu. Da li će doći sledeći?
Za razliku od protesta za 15. mart i Vidovdan, „Srbijavoz“ danas nije dobila dojavu o bombi ili postavila neki razlog otkazivanja vozova ka Novom Sadu
Firma Timecode će izraditi i postaviti interaktivne informacione table na Beogradskoj tvrđavi i Kalemegdanu za 77 miliona dinara. Na njima će biti i kamere za snimanje posetilaca
Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je da je u avgustu zabeleženo 46 incidenata protiv medijskih radnika, najviše od početka godine. Posebno zabrinjavaju napadi policije tokom protesta
U Novom Sadu, u Zaječaru, u Novom Pazaru, u svakoj školi u kojoj se sprovode staljinističke čistke i na svakom mestu gde vladaju nepravda, laž i strah dok pada pomrčina ukidanja ustavno-pravnog poretka, građani Srbije i te kako čuju jedni druge
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
