Poslednjih dana stižu vesti i demantiji o početku rušenja Beogradskog sajma, a stižu i različita saznanja o Generalštabu, a uporedo s tim, oglasile su se i vodeće slovenačke stručne institucije, deklaracijom o sudbini ova dva objekta u Beogradu.
U maju prošle godine u Beogradu je takođe potpisana Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, kao apel domaće stručne javnosti protiv najavljenih radikalnih intervencija nad arhitektonskim nasleđem. Sada ih podržavaju kolege iz Slovenije, piše portal Gradnja.
„Zbog problema ugroženosti izuzetnih urbanističko-arhitektonskih dostignuća naše zajedničke arhitektonske baštine prostora bivše Jugoslavije, kao i posledičnog nezavidnog i neodrživog položaja u kojem se našla srpska arhitektonska struka, izražavamo nepokolebljivu stručnu i moralnu javnu podršku Deklaraciji o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, koju su predstavnici različitih stručnih organizacija i institucija Republike Srbije potpisali u Beogradu, 17. maja 2024. godine”, stoji u pismu podrške koju potpisuju stručnjaci različitih institucija.
Među njima su stručnjaci sa Fakulteta za arhitekturu Univerziteta u Ljubljani, Fakultet za građevinarstvo, saobraćajno inženjerstvo i arhitekturu, Univerzitet u Mariboru, Komore za arhitekturu i prostorno planiranje Slovenije, Društva arhitekata Ljubljane, Muzeja arhitekture i dizajna i Društva restauratora Slovenije.
Zajednička baština Jugoslavije
Podršku deklaraciji izražavaju, kako navode, ne samo sa stanovišta utemeljenih stručnih činjenica, već i iz ogorčenosti nad najavljenim nedopustivim prostornim intervencijama koje bi usledile nakon neprihvatljivog uništenja ovako bogate i neprocenjive zajedničke baštine bivše Jugoslavije.
„Beogradski sajam (1954–1957), arhitekte Milorada Pantovića i inženjera Milana Krstića i Branka Žeželja, kao urbanistička celina sa svojim javnim prostorom i tri međusobno povezane izložbene hale – Hale 1, 2 i 3 – ne predstavlja samo prostorni domet međunarodnih razmera, već i jedno od najiskrenijih svedočanstava tehničkog, tehnološkog, naučnog, kulturnog, stvaralačkog i privrednog preporoda društva bivše zajedničke države”, navodi se u pismu podrške.
Kako se dodaje, zbog skladne urbanističke koncepcije i izuzetnih specifičnih arhitektonsko-inženjerskih rešenja, Beogradski sajam se ubraja među najuspešnije i najdragocenije domete ne samo domaće, zapadnobalkanske arhitekture, već i evropske i svetske arhitekture 20. veka.
„Kompleks Državnog sekretarijata za narodnu odbranu, odnosno Generalštab (1955–1965), kao poslednje delo iz opusa jednog od najvećih jugoslovenskih arhitekata Nikole Dobrovića, predstavlja u urbanom tkivu Beograda celovit urbanističko-arhitektonski zahvat i prostorni fenomen. Dominantnost i simetriju kaskadnih volumena portalskog karaktera prate slobodno razvijeni ostali korpusi kompleksa, koji, povučeni od saobraćajnica, prostor oslobađaju, ali istovremeno smisleno zaključuju uglove gradskih kareja”, navodi se.
Uprkos delimičnom oštećenju ansambla objekata usled NATO bombardovanja Beograda 1999. godine, kompleks Generalštaba i dalje predstavlja ne samo izražajnu urbanu dominantu, već pre svega jednu od najhomogenijih prostornih orkestracija arhitekte izuzetnog međunarodnog značaja, pišu stručnjaci iz Slovenije.
Kako dodaju, u svetlu sve češćih pitanja o sudbinama mnogih kvalitetnih ostvarenja modernističke arhitekture na prostoru bivše Jugoslavije, i u vremenu kada su za planetu i čovečanstvo u prostornom planiranju sve neophodniji održiva obnova i prilagođena ponovna upotreba postojećeg građevinskog fonda, pismom se zalažu za očuvanje i obnovu Beogradskog sajma i Generalštaba kao celovitih prostornih dostignuća naše zajedničke, izuzetne baštine od šireg međunarodnog značaja.
Šta piše u Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba?
Deklaracijom koju je stručna zajednica uputila povodom najave rušenja Beogradskog sajma i redefinisanja prostora Generalštaba, zahtevano je Ukidanje postojeće i donošenje nove odluke, koja odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, kojom bi se zaštitile od rušenja Hale 2, 3 i 4, koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdile mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini.
Zahtevano je da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite kulturnih dobara koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje, kao i očuvanje njegove upravno administrativne namene, te viši stepen kategorisanja tog arhitektonskog dela u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Traženo je i stavljanje van snage svih odluka, sporazuma, ugovora i planova koji su direktno suprotni Ustavu, zakonima, i obavezujućim aktima države Srbije.
Izvor: Gradnja
