Foto: Milovan Milenković
Dok se neizvesnost nadvija nad sudbinom Generalštaba i Beogradskog sajma, stiže glas podrške iz Slovenije. Vodeće stručne institucije ove zemlje potpisale su pismo kojim pružaju moralnu i profesionalnu podršku apelu srpske stručne javnosti za očuvanje dva ključna simbola modernističke arhitekture bivše Jugoslavije
Poslednjih dana stižu vesti i demantiji o početku rušenja Beogradskog sajma, a stižu i različita saznanja o Generalštabu, a uporedo s tim, oglasile su se i vodeće slovenačke stručne institucije, deklaracijom o sudbini ova dva objekta u Beogradu.
U maju prošle godine u Beogradu je takođe potpisana Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, kao apel domaće stručne javnosti protiv najavljenih radikalnih intervencija nad arhitektonskim nasleđem. Sada ih podržavaju kolege iz Slovenije, piše portal Gradnja.
„Zbog problema ugroženosti izuzetnih urbanističko-arhitektonskih dostignuća naše zajedničke arhitektonske baštine prostora bivše Jugoslavije, kao i posledičnog nezavidnog i neodrživog položaja u kojem se našla srpska arhitektonska struka, izražavamo nepokolebljivu stručnu i moralnu javnu podršku Deklaraciji o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, koju su predstavnici različitih stručnih organizacija i institucija Republike Srbije potpisali u Beogradu, 17. maja 2024. godine”, stoji u pismu podrške koju potpisuju stručnjaci različitih institucija.
Među njima su stručnjaci sa Fakulteta za arhitekturu Univerziteta u Ljubljani, Fakultet za građevinarstvo, saobraćajno inženjerstvo i arhitekturu, Univerzitet u Mariboru, Komore za arhitekturu i prostorno planiranje Slovenije, Društva arhitekata Ljubljane, Muzeja arhitekture i dizajna i Društva restauratora Slovenije.
Zajednička baština Jugoslavije
Podršku deklaraciji izražavaju, kako navode, ne samo sa stanovišta utemeljenih stručnih činjenica, već i iz ogorčenosti nad najavljenim nedopustivim prostornim intervencijama koje bi usledile nakon neprihvatljivog uništenja ovako bogate i neprocenjive zajedničke baštine bivše Jugoslavije.
„Beogradski sajam (1954–1957), arhitekte Milorada Pantovića i inženjera Milana Krstića i Branka Žeželja, kao urbanistička celina sa svojim javnim prostorom i tri međusobno povezane izložbene hale – Hale 1, 2 i 3 – ne predstavlja samo prostorni domet međunarodnih razmera, već i jedno od najiskrenijih svedočanstava tehničkog, tehnološkog, naučnog, kulturnog, stvaralačkog i privrednog preporoda društva bivše zajedničke države”, navodi se u pismu podrške.
Kako se dodaje, zbog skladne urbanističke koncepcije i izuzetnih specifičnih arhitektonsko-inženjerskih rešenja, Beogradski sajam se ubraja među najuspešnije i najdragocenije domete ne samo domaće, zapadnobalkanske arhitekture, već i evropske i svetske arhitekture 20. veka.
„Kompleks Državnog sekretarijata za narodnu odbranu, odnosno Generalštab (1955–1965), kao poslednje delo iz opusa jednog od najvećih jugoslovenskih arhitekata Nikole Dobrovića, predstavlja u urbanom tkivu Beograda celovit urbanističko-arhitektonski zahvat i prostorni fenomen. Dominantnost i simetriju kaskadnih volumena portalskog karaktera prate slobodno razvijeni ostali korpusi kompleksa, koji, povučeni od saobraćajnica, prostor oslobađaju, ali istovremeno smisleno zaključuju uglove gradskih kareja”, navodi se.
Uprkos delimičnom oštećenju ansambla objekata usled NATO bombardovanja Beograda 1999. godine, kompleks Generalštaba i dalje predstavlja ne samo izražajnu urbanu dominantu, već pre svega jednu od najhomogenijih prostornih orkestracija arhitekte izuzetnog međunarodnog značaja, pišu stručnjaci iz Slovenije.
Kako dodaju, u svetlu sve češćih pitanja o sudbinama mnogih kvalitetnih ostvarenja modernističke arhitekture na prostoru bivše Jugoslavije, i u vremenu kada su za planetu i čovečanstvo u prostornom planiranju sve neophodniji održiva obnova i prilagođena ponovna upotreba postojećeg građevinskog fonda, pismom se zalažu za očuvanje i obnovu Beogradskog sajma i Generalštaba kao celovitih prostornih dostignuća naše zajedničke, izuzetne baštine od šireg međunarodnog značaja.
Šta piše u Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba?
Deklaracijom koju je stručna zajednica uputila povodom najave rušenja Beogradskog sajma i redefinisanja prostora Generalštaba, zahtevano je Ukidanje postojeće i donošenje nove odluke, koja odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, kojom bi se zaštitile od rušenja Hale 2, 3 i 4, koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdile mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini.
Zahtevano je da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite kulturnih dobara koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje, kao i očuvanje njegove upravno administrativne namene, te viši stepen kategorisanja tog arhitektonskog dela u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Traženo je i stavljanje van snage svih odluka, sporazuma, ugovora i planova koji su direktno suprotni Ustavu, zakonima, i obavezujućim aktima države Srbije.
Izvor: Gradnja
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Požar, koji je izbio u noći između petka i subote, zahvatio je više objekata u industrijskoj zoni u Novom Pazaru
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
