foto: sava radovanović / tanjug
Toalet bez sapuna i toalet papira redovno je stanje u školama u Srbiji, prema svedočenju roditelja i učenika. Zvanični podaci govore drugačije, mada ni oni ne odražavaju sliku toaleta prilagođenog svakom detetu
“Ja nisam premijer za poljski WC, već za čiste WC-e” rekao je u izbornoj kampanji Aleksandar Vučić, 2016. godine, obilazeći toalete u Srbiji.
“Ako nastavimo sa ovom politikom, imaćemo do kraja godine povećanje penzija, povećanje za zdravstvene i prosvetne radnike, a smisao je i da obilazimo škole i bolnice i podižemo životni standard da i naše škole više ne budu škole sa poljskim WC–ima”, predviđao je sadašnji predsednik Srbije tom prilikom.
Osam godina kasnije, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, u koje je “Vreme” imalo uvid, tokom vršenih nadzora, sapuni su dostupni u većini školskih toaleta. Za sušenje ruku se većinom koristi papirni ubrus, a u osam školi postoje i fenovi za sušenje ruku.
U pet škola u Beogradu i dalje postoje samo čučavci.
Napomenuto je međutim, da su nadzori najavljeni, te da stvarna situacija u taoletima možda ne odgovara ovoj na papiru.
Šta je normalno?
U razgovoru sa roditeljima čija deca pohađaju osnovne i srednje škole u Beogradu, “Vreme” je došlo do saznanja da u većini školskih toaleta, ipak, nema sapuna i toalet papira.
“Svojoj deci pakujem sapun i toalet papir zajedno sa knjigama kada idu u školu”, kaže jedna majka.
Nekoliko njih čija deca idu u srednju školu žale se i na svlačionice u lošem stanju, bez objašnjenja zašto se ne renoviraju decenijama.
Na pitanje “Kakvo je stanje u toaletu u tvojoj školi?” jedanaestogodišnja učenica odgovara za “Vreme“ da je “normalno”.
Nema sapuna i toalet papira, ali to je, kaže, normalno stanje toaleta u školi.
“Ne nosim sapun od kuće, zato što ne ulazim u taj vc. Osim ponekad da popijem malo vode. “Čekam da dođem kući pa idem u vc”, kaže učenica petog razreda jedne škole u Kaluđerici.
Tamo gde je higijena u toaletima loša postoji rizik od prenošenja infekcija, smatraju lekari, a ako deca nemaju ili izbegavaju toalet mogu se javiti i psihološki problemi.
Prema preseku podataka zaključno sa decembrom 2023. godine, na osnovu izvršenih 217 sanitarno-higijenskih nadzora u školskim objektima u svim gradskim opštinama navodi se i da gotovo 40 odsto školskih objekata nije povezano na kanalizacione mreže, odnosno ima septičke jame.
Toaleti škola u Beogradu nisu pristupačni deci koja imaju različita ograničenja fizičke prirode i kretanja.
Kada se inspekcija iz Gradskog zaovoda za javno zdravlje najavi, u školi, kažu, zatiču većinom čiste toalete, u većini bude toalet papira, kao i kanti za otpatke, ali uglavnom bez pedale i poklopca.
Širom Srbije poljski toaleti i neispravna voda za piće
Prema poslednjim podacima zavoda za javno zdravlje, toaleti ili lavaboi za pranje ruku ne postoje ili ne rade u najmanje 87 osnovnoškolskih objekata u Srbiji.
Ovaj broj može biti i veći, jer se tokom godišnje kontrole ne obiđu sve, već samo oko trećine škola.
U Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, gde prave godišnji izveštaj na osnovu nalaza zavoda za javno zdravlje, smatraju da je trećina dovoljna jer se kontrola radi u kontinuitetu.
Smatraju da se izveštajem dobijaju samo „prividno lošiji rezultati“ jer se nadzor radi nad objektima koji su potencijalno rizičniji.
U selu kod Leskovca su početkom godine roditelji sami u OŠ “Bora Stanković” napravili toalet, a deca su do tada koristila poljski.
Kako je rekao direktor te škole za “Vreme”, problem su bili nerešeni imovinsko-pravni odnosi.
Samo na teritoriji Leskovca ima više od sto školskih objekata, još sedam je sa poljskim toaletima.
Prema podacima CINS-a iz 2021. godine najviše škola sa lošom higijenom nalazi se u Zlatiborskom okrugu, u blizini Užica i Prijepolja.
Razlog za to uglavnom je neispravnost vode za piće.
Zahtevi pojedinih škola odbijani godinama
Kako je naveo CINS u svom istraživanju 2021. godine, škole se za obnovu pre svega prijavljuju na konkurse kod Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, a za manje projekte, poput farbanja i zamene rasvete, sredstva može da obezbedi i lokalna samouprava.
Škole na teritoriji Vojvodine novac mogu da traže i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine–nacionalne zajednice.
Prema podacima CINS-a u 2018. i 2019. godini Pokrajina je za školske projekte imala godišnji budžet između 186 i 204 miliona dinara, nakon čega sledi Ministarstvo sa oko 90 miliona dinara.
Istraživanje CINS-a pokazuje i da uoči i tokom pandemije korone higijena u školama nije bila prioritet Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata kada je u pitanju obnova škola, kao i da su zahtevi pojedinih škola odbijani godinama.
Za tri godine, od 2018. do kraja 2020. od ove dve ustanove su sredstva za obnovu, izgradnju ili adaptaciju školskih toaleta tražena 182 puta.
Odobreno je 20 projekata.
Pokrajina je u tom periodu u ove projekte uložila 8,4 odsto ukupno dodeljenog novca, a Ministarstvo 3,3 odsto.
Jelenko Pijevac uhapšen je zbog sumnje da je početkom novembra napao novinarku Insajder televizije Natašu Mijušković u šatorskom kampu ispred Skupštine u Beogradu, znanom kao Ćacilend
Republički geodetski zavod saopštio je danas da su građani podneli više od 420.000 prijava od 8. decembra, kada je počela prijava u okviru procesa „Svoj na svome“ - evidentiranja i upisa prava na nepokretnosti
Na društvenim mrežama se pojavljuju AI generisani snimci lekara i javnih ličnosti koji žele da vam kažu „istinu” o farmaceutskoj industriji i da vam „zavaljaju” preparate za mršavljenje sumnjivog porekla
„Čini se da se optužba rukovodila ogorčenjem javnosti zbog pada nadstrešnice, a ne činjenicama kojima raspolaže u predmetu, jer je postupak obustavljen zbog nepostojanja opravdane sumnje“, kaže za „Vreme“ javni tužilac Goran Ilić
Srbiji manjka kvalitetnih profesora, saopštio je Akademijski odbor za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti i apelovao na direktore škola da preispitaju ranije donete odluke o neprodužavanju ugovora o radu i suspenzijama nastavnog kadra
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
