foto: sava radovanović / tanjug
Toalet bez sapuna i toalet papira redovno je stanje u školama u Srbiji, prema svedočenju roditelja i učenika. Zvanični podaci govore drugačije, mada ni oni ne odražavaju sliku toaleta prilagođenog svakom detetu
“Ja nisam premijer za poljski WC, već za čiste WC-e” rekao je u izbornoj kampanji Aleksandar Vučić, 2016. godine, obilazeći toalete u Srbiji.
“Ako nastavimo sa ovom politikom, imaćemo do kraja godine povećanje penzija, povećanje za zdravstvene i prosvetne radnike, a smisao je i da obilazimo škole i bolnice i podižemo životni standard da i naše škole više ne budu škole sa poljskim WC–ima”, predviđao je sadašnji predsednik Srbije tom prilikom.
Osam godina kasnije, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, u koje je “Vreme” imalo uvid, tokom vršenih nadzora, sapuni su dostupni u većini školskih toaleta. Za sušenje ruku se većinom koristi papirni ubrus, a u osam školi postoje i fenovi za sušenje ruku.
U pet škola u Beogradu i dalje postoje samo čučavci.
Napomenuto je međutim, da su nadzori najavljeni, te da stvarna situacija u taoletima možda ne odgovara ovoj na papiru.
Šta je normalno?
U razgovoru sa roditeljima čija deca pohađaju osnovne i srednje škole u Beogradu, “Vreme” je došlo do saznanja da u većini školskih toaleta, ipak, nema sapuna i toalet papira.
“Svojoj deci pakujem sapun i toalet papir zajedno sa knjigama kada idu u školu”, kaže jedna majka.
Nekoliko njih čija deca idu u srednju školu žale se i na svlačionice u lošem stanju, bez objašnjenja zašto se ne renoviraju decenijama.
Na pitanje “Kakvo je stanje u toaletu u tvojoj školi?” jedanaestogodišnja učenica odgovara za “Vreme“ da je “normalno”.
Nema sapuna i toalet papira, ali to je, kaže, normalno stanje toaleta u školi.
“Ne nosim sapun od kuće, zato što ne ulazim u taj vc. Osim ponekad da popijem malo vode. “Čekam da dođem kući pa idem u vc”, kaže učenica petog razreda jedne škole u Kaluđerici.
Tamo gde je higijena u toaletima loša postoji rizik od prenošenja infekcija, smatraju lekari, a ako deca nemaju ili izbegavaju toalet mogu se javiti i psihološki problemi.
Prema preseku podataka zaključno sa decembrom 2023. godine, na osnovu izvršenih 217 sanitarno-higijenskih nadzora u školskim objektima u svim gradskim opštinama navodi se i da gotovo 40 odsto školskih objekata nije povezano na kanalizacione mreže, odnosno ima septičke jame.
Toaleti škola u Beogradu nisu pristupačni deci koja imaju različita ograničenja fizičke prirode i kretanja.
Kada se inspekcija iz Gradskog zaovoda za javno zdravlje najavi, u školi, kažu, zatiču većinom čiste toalete, u većini bude toalet papira, kao i kanti za otpatke, ali uglavnom bez pedale i poklopca.
Širom Srbije poljski toaleti i neispravna voda za piće
Prema poslednjim podacima zavoda za javno zdravlje, toaleti ili lavaboi za pranje ruku ne postoje ili ne rade u najmanje 87 osnovnoškolskih objekata u Srbiji.
Ovaj broj može biti i veći, jer se tokom godišnje kontrole ne obiđu sve, već samo oko trećine škola.
U Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, gde prave godišnji izveštaj na osnovu nalaza zavoda za javno zdravlje, smatraju da je trećina dovoljna jer se kontrola radi u kontinuitetu.
Smatraju da se izveštajem dobijaju samo „prividno lošiji rezultati“ jer se nadzor radi nad objektima koji su potencijalno rizičniji.
U selu kod Leskovca su početkom godine roditelji sami u OŠ “Bora Stanković” napravili toalet, a deca su do tada koristila poljski.
Kako je rekao direktor te škole za “Vreme”, problem su bili nerešeni imovinsko-pravni odnosi.
Samo na teritoriji Leskovca ima više od sto školskih objekata, još sedam je sa poljskim toaletima.
Prema podacima CINS-a iz 2021. godine najviše škola sa lošom higijenom nalazi se u Zlatiborskom okrugu, u blizini Užica i Prijepolja.
Razlog za to uglavnom je neispravnost vode za piće.
Zahtevi pojedinih škola odbijani godinama
Kako je naveo CINS u svom istraživanju 2021. godine, škole se za obnovu pre svega prijavljuju na konkurse kod Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, a za manje projekte, poput farbanja i zamene rasvete, sredstva može da obezbedi i lokalna samouprava.
Škole na teritoriji Vojvodine novac mogu da traže i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine–nacionalne zajednice.
Prema podacima CINS-a u 2018. i 2019. godini Pokrajina je za školske projekte imala godišnji budžet između 186 i 204 miliona dinara, nakon čega sledi Ministarstvo sa oko 90 miliona dinara.
Istraživanje CINS-a pokazuje i da uoči i tokom pandemije korone higijena u školama nije bila prioritet Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata kada je u pitanju obnova škola, kao i da su zahtevi pojedinih škola odbijani godinama.
Za tri godine, od 2018. do kraja 2020. od ove dve ustanove su sredstva za obnovu, izgradnju ili adaptaciju školskih toaleta tražena 182 puta.
Odobreno je 20 projekata.
Pokrajina je u tom periodu u ove projekte uložila 8,4 odsto ukupno dodeljenog novca, a Ministarstvo 3,3 odsto.
Samo prošle godine u Srbiji je život izgubilo 63 pacijenata koji su čekali organ – gotovo dvostruko više nego što je urađeno transplantacija. Prema izveštaju Donorstvo je herojstvo, sistem doniranja i presađivanja u Srbiji i dalje funkcioniše bez jasne strategije i državne podrške
Na proteste u Srbiji mnogi idu sa psima. Bilo ih je čak i u studentskoj šetnji do Novog Sada. A sve je to glasno i može biti nevolja. Veterinari govore za naš njuzleter Međuvreme
Učenici više novosadskih srednjih škola bojkotovaće u sredu nastavu kao znak podrške Dijani Hrki, Milomiru Jaćimoviću i njegovom sinu, a njihovom vršnjaku, Milanu Jaćimoviću
Zaposleni na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu pozivaju akademsku javnost svih visokoškolskih ustanova da svojim potpisom podrže peticiju za ukidanje odluke o osnivanju Fakulteta srpskih studija
Cilj kampanje „Dok nas smrt ne rastavi“ Autonomnog ženskog centra je da upozori da femicid nije iznenadna tragedija, već poslednji čin dugotrajnog nasilja koje je okolina mogla da prepozna
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
