Rušenje “Gusara” pokušano je u nekoliko navrata bez naloga. Od gradskih vlasti pokušavali su da ga odbrane i građani i vlasnici, ali je rušenje danas ipak realizovano. „Nezakonito“, tvrde pravnici
Nakon nekoliko pokušaja, gradske vlasti su uspele da sruše kafić “Gusar” na Savskom keju.
Tome su se protivili građani, koji su nekoliko puta dolazili da brane ovo kultno mesto na Novom Beogradu.
Zakupac “Gusara” Goran Pepić rekao je za “Vreme” da ni ovog puta nisu imali nalog, ali pošto je kod “Gusara” u trenutku rušenja bilo četvoro ljudi, nisu mogli da ga odbrane.
Pristutna je bila i Vesna Josić iz pravnog tima koji zastupa splavove koja je rekla za “Vreme” da je rušenje izvedeno potpuno nezkonito.
“Oni su se uporno pozivali na to da je ‘Gusar’ nelegalan objekat, ali ja u to ne ulazim, a znam da su vlasnici uredno plaćali porez državi za njega”, kaže Josić.
Ona dodaje da je u ovom trenutku bitno da državni organ, ako ga već ruši, to radi na legalan način.
“Komunalna inspekcija je donela rešenje u kome se nalazi uklanjanje splava ‘Gusar’ i ove sojenice koja je danas srušena. Da apsurd bude još veći u tom rešenju piše da se oba objekta uklone na deo obale koji nije obuhvaćen planom mesta. Oni su u oktobru srušili taj splav, a sada i sojenicu. To nije smelo da se uradi tako što se pozivaju na rešenje koje se odnosi na plutajuće objekte odnosno na splavove”, objašnjava Josić.
Za gradsku inspekciju „Gusar“ je „brvnara“
Na terenu je tokom rušenja bila je sekretarka za inspekciju Sonja Božović koja je kazala da to nije građevinski objekat, već brvnara za čije je rušenje nadležna komunalna inspekcija.
“Sve i da je to tako morali su da donesu novo rešenje samo za ‘Gusara’. Oni su bili dužni da kada dođu na izvršenje donesu nalog. U tom nalogu mora da bude uključena i firma koja izvodi rušenje. Firma koja je rušila nije ovlašćena da uklanja ni splavove, a kamoli Gusara koji je nešto sasvim drugo”, kazala je Josić.
Dodaje i da su službe policije i komunalne policije izašle da asistiraju u rušenju i kada sam im tražili dokumente, nisu ih imali nego su ih uputili da ih traže službenim putem.
“Umesto toga, kao jedna ulična banda su banuli, kažu usmeno šta nameravaju, a mi svi treba da im verujemo“, rekla je Josić.
„Oni uopšte nemaju svest da su oni državni organ i da moraju da pokažu dokumenta u trenutku kada postupaju”.
Ni trideset godina nakon velikog pokolja u Srebrenici, očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo. A režim Aleksandra Vučića čini sve što može da se zločin zaboravi, ili prikaže nakaradno. Zato za sve koji žele da znaju istinu još jednom objavljujemo rekonstrukciju događaja Dejana Anastisejivića
Na današnji dan 1987. rođen je Zagrepčanin Matej Gašpar, petomilijarditi stanovnik Zemlje. Njegov rođendan postao je Svetski dan stanovništva
Vlast u Srbiji je najmanje četrdeset puta poricala genocid u Srebrenici - samo tokom prošle godine. Tako smo došli do toga da svako ko samo pomene pokolj muslimana u Srebrenici biva optužen da sve Srbe proglašava genocidnim narodom
Vlada Srbije donela je uredbu prema kojoj vlasnici oko 170 kuća koje su oštećene i izgorele u požaru mogu da dobiju pomoć od 200.000 do 4.000.000 dinara, u zavisnosti od stepena oštećenja
Zbog radova na sanaciji kolovoza, šira zona Trga republike u Beogradu biće zatvorena za saobraćaj od subote u 14 časova do srede, saopštio je Sekretarijat za saobraćaj. Tokom tog perioda, vozačima će na raspolaganju biti samo jedna traka na pravcu Terazije – Kolarčeva – Makedonska
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
