Savski kej: Građani ponovo sprečili rušenje kafića “Gusar”

Na Savskom keju jutros oko 4.30 sati oko 50 građana je ponovo stajalo ispred bagera koji je dovežen na nasip da uklonili kafić “Gusar”.

Zakupac ovog prostora Goran Pepić kaže za “Vreme” da je za policiju to što nemaju pravni osnov tehnička stvar, da su pozvani da udalje građane kako bi počelo rušenje, a sve ostalo ostaje da se rešava na sudu.

“Ovog puta je mnogo policijaca izašlo na teren, a ja sam najviše razgovara sa inspektorom koji ih je predvodio i gradskom sektretarkom Sonjom Božović. Sad nisu fizički postupali prema nama, a sledeći put šta će biti videćemo”, kaže Pepić.

Gradske vlasti pokušale su prethodno u petak 2. februara da uklone kafić „Gusar“. Nadležni međutim ni tada nisu imali nalog za rušenje. 

Rušenje “Gusara sprečili su građani koji su zaustavili bager.

Pepić je tom prilikom za “Vreme” objasnio da je problem što “Gusar” i nije plutajući objekat, a deo koji je bio na vodi je već uklonjen.

“Prvi put je rušenje trebalo da se dogodi u oktobru prošle godine i tada su pokupili deo koji smo imali na vodi. Firma MIP Grading koja je dobila na tenderu pravo da uklanja splavove je uklonila deo sa vode”, kaže Pepić.

Nakon prvog pokušaja rušenja više od 1500 ljudi je potpisalo peticiju da „Gusar“ ostane na Savskom keju.

Do sledećeg pokušaja rušenja „Gusara“, odnosno dela sa šankom koji se vodi kao sojenica ili objekat na skelama, uklonjeno je oko 40 obližnjih splavova. Vlasnici kažu – „protivpravno“.

Podsetimo, tokom uklanjanja prvog splava na Savskom keju je pukla dizalica. Iz udruženja građana Savski kej su tada apelovali na nadležne da ne sprovode uklanjanje na nestručan nalčin, pre svega zbog zaštite reke i bezbednosti nasipa.

Jedan od vlasnika splavova kaže za “Vreme” da je zbog načina na koji je uklonjen prvi splav sa Savskog keja je pokrenut i postupak u Višem javnom tužilaštvu.

„Blanko“ nalog za rušenje

Pepić dodaje da su isnpektori 2. februara, nakon nekoliko sati, doneli nalog za rušenje koji je zapravo bio blanko.

“Ima potpis i pečat, ali na njemu ne stoji ime vlasnika ni ime objekta. Mi smo onda stali ispred bagera koji je upaljen stajao nad nadstrešnicom. I policija je bila na terenu, ali mislim da nisu reagovali jer nalog nije ispravan”, priča Pepić za “Vreme”.

Interesantno je, kaže kroz smeh, da svi radnici iz gradskih službi piju kafu kod nas u „Gusaru“.

“Narod stvarno želi ovo mesto. Prvi put kad su najavili rušenje došlo je 300 ljudi sa preko 40 dece da brane ‘Gusara’. U petak je ispred bagera stajala žena čija su dva sina odrasla ovde na ‘Gusaru’, na kome je ona popila prvo piće sa društvom. Ti ne možeš ljude da nateraš da dođu da brane nečije poslovne interese”, kaže Pepić.

U hladu žalosne vrbe

„Gusar“ se 40 godina nalazi u hladu jedne žalosne vrbe.

“Kod nas deca iz kraja slave rođendane, dolaze nam ljudi od 80 godina zbog muzike koju puštamo, zahvaljuju nam se što ih vraćamo u mladost. Ubacimo i narodnjake, kombinjujemo Džeja sa Carl Cox-om, Mocarta, Pavarotija… Struktura gostiju nam je takva da se ja nekada pitam da li sam dostojan njihove podrške”, kaže Pepić.

Objasnio je i da se neplutajući deo „Gusara“ vodi kao poseban objekat čiji vlasnik, Nemanja Radić, godišnje plaća porez za prostor od otprilike 70 kvadrata, što je zavedeno i u katastru.

“Radić je nasledio ovaj objekat od svog oca Borisa Radića”, kaže Pepić.

Ukazuje i na to da ako postoji ovakva reakcija naroda, bilo bi realno, da neko razmisli o tome da se „Gusaru“ dozvoli da ostane na ovom delu šetališta.

“Ako su problem otpadne vode, ajde da vidimo koji je to model. Svi splavovi koji su prošli licitaciju će morati da imaju novo ekološko rešenje za otpadne vode. Pa napravićemo rešenje i za ‘Gusar’”, zaključuje Pepić.

Zašto je „Gusar“ za mnoge važno mesto

Kafić „Gusar“ je kultno novobeogradsko mesto. Za mnoge stanare blokova je bilo uvod u noćni život, mesto prvih poljubaca pa čak i sudbinskih poznanstava koja su prerasla u brakove.

“Gusar” je za mnoge bio neka vrsta „Akademije“ u bloku: tu su ranije bile dobre svirke, muzika. Bilo je to mesto za ‘piće pre grada’, ali i za ‘piće posle grada’. Prethodni vlasnici bili su povezani sa muzičkim svetom. Moglo je tako da se desi da jedne zimske večeri u nedelju iz čista mira dođe da svira Marko Luis. Ili da poznati DJ-evi puštaju muziku. Bilo je takvih događaja, sećaju se ljudi.

Zato su mnogi vezani za ovaj lokal koji već ima neku tradiciju. Trenutno tu kao kelner radi dečko čiji je otac takođe tu radio isti posao”, kaže jedan od vernih gostiju.

On dodaje da su u moru fensi splavova sa naduvanim cenama, cene u “Gusaru“ uvek bile pristupačne.

“Tu dolaze ljudi sa decom i psima. Ekipa je šarenolika, ali urbana. Mada su se stvari dosta promenile, ‘Gusar’ je postao institucija u Bloku 70. Ima tu sada i nekog inata kod meštana, tipa: sve ste nam uzeli, e ovo vala nećete. Ova ‘urbana priča’ je na tom mestu nastala bukvalno ‘ni iz čega’”, kaže novobeograđanin koji je odrastao u blokovima.