Rak kože u Srbiji: Kako se zaštititi od opasnog sunca

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut u Srbiji godišnje više od 7000 ljudi oboli od raka kože, od toga od melanoma 700, a njih oko 200 izgubi bitku sa ovom opakom bolešću, rekla je u maju, mesecu borbe protiv melanoma, dermatovenerološkinja i predsednica savetodavnog odbora Udruženja pacijenata obolelih od melanoma prof. dr Lidija Kandolf.

Prema podacima ovog udruženja, Srbija se u svetu nalazi među državama sa nižim rizikom obolevanja od karcinoma kože – u poređenju sa, na primer, Australijom i Novim Zelandom, koji su na vrhu ove liste. U Evropi su najveće stope rizika zabeležene u skandinavskim zemljama i u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji i Sloveniji.

Ipak, procene pokazuju i da su, uprkos tome što se Srbija nalazi među zemljama sa nižim rizikom obolevanja, muškarci u Srbiji u visokom riziku umiranja od melanoma, odmah posle muškaraca u Norveškoj.

Ova tema je posebno aktuelna u letnjim mesecima, kada su temperature visoke, a UV zračenje jako. Ljudi tada osveženje traže na moru, rekama, jezerima i bazenima, a jedna od omiljenih letnjih aktivnosti je sunčanje. Ipak, upravo sunčanje stavlja ljude u rizik od dobijanja raka kože.

Sunčanje kao glavni razlog porasta broja slučajeva?

Broj obolelih od raka kože iz godine u godinu raste. Dermatolog i profesor na Univerzitetu u Tubingenu Klaus Garbe objašnjava da za to postoji razlog – ljudi se danas, kaže on, češće nego ranije izlažu suncu, odnosno UV-zracima.

„Praktično do Drugog svetskog rata nije bilo letnjih odmora. A suncu se više-manje izlagalo samo stanovništvo u ruralnim krajevima“, navodi on. I to dobro zaštićeno, noseći odeću dugih rukava ili pokrivala za glavu.

„Osim toga, sunčanje se u to vreme nije smatralo idealom odmora“, napominje Garbe. To se proširilo tek pedesetih godina, a poteklo je iz Sjedinjenih Država, kaže stručnjak, piše Dojče vele.

U nekim zemljama, poput Danske, SAD ili Novog Zelanda, već u to vreme su počeli da se registruju slučajevi oboljevanja od raka. A u njima se može pročitati da je tada bilo mnogo manje slučajeva raka kože nego danas.

U Danskoj se broj slučajeva melanoma na uzorku od 100.000 stanovnika (na godišnjoj osnovi) povećao za 40 puta. „Iz studija znamo da se 95 odsto tog porasta može objasniti UV-zračenjem“, zaključuje Garbe.

Kako nastaje melanom?

„Melanom nastaje iz melanocita, ćelija koje proizvode pigment melanin. Glavni faktori rizika uključuju izlaganje UV zracima, svetlu put, istoriju opekotina od sunca, kao i genetsku predispoziciju“, istakla je dermatovenerološkinja Lidija Kandolf.

Rana dijagnostika je ključna za uspešno lečenje, jer melanom može brzo metastazirati i proširiti se na druge delove tela.

„Da li će melanom nastati zavisi od porodičnog nasleđa, da li nam je koža svetla, da li porodično imamo veliki broj mladeža i da li je u našoj porodici neko imao rak kože. S druge strane, to zavisi i od toga koliko smo se izlagali suncu, pre svega u detinjstvu, ali i u odrasloj dobi, da li smo izgoreli na suncu i da li smo celog života želeli da imamo taman ten koji nije naš prirodan ten, pa smo jednom ili godinama išli u solarijum“, rekla je dr Kandolf.

Treba da obratimo pažnju na kožu

Ona je dodala i da su samopregledi veoma važni.

„Imajući u vidu da se rizik od rasejanja melanoma povećava sa debljinom tumora, naša je odgovornost da sami obratimo pažnju na kožu i da je povremeno pregledamo. Ako primetimo neobičnu promenu na koži koja se razlikuje od ostalih, možda liči na mladež, ali ima nepravilne ivice, više boja, povećava se tokom vremena i menja oblik, ili ako primetimo novi čvor na koži koji raste i menja se iz meseca u mesec – važno je da potražimo pomoć dermatologa, obavimo dermoskopiju i uklonimo takvu promenu ako je to lekar predložio“, istakla je doktorka.

Svi oni koji imaju više od 50 različitih promena na koži trebalo bi da idu preventivno kod dermatologa jednom godišnje.

„Na taj način ćemo proveriti da li se radi o melanomu ili nekoj drugoj vrsti raka kože, ili je u pitanju samo neki dobroćudni tumor. Dobro bi bilo da se ljudi koji imaju više od 50 različitih promena na koži preventivno obrate dermatologu jednom godišnje, radi dermoskopije i pregleda svih ovih promena, kako bi se utvrdilo da li ima nekih koje su sumnjive, ali i radi saveta o daljim kontrolama, ako su potrebne“, zaključila je prof. dr Kandolf.

Besplatni pregledi na Adi Ciganliji

Tokom proteklog vikenda su na Adi Ciganliji organizovani besplatni dermoskopski pregledi, kada je 47 dermatovenerologa pregledalo mladeže 1923 građana.

Pregledi su organizovani u okviru društveno odgovorne kampanje za rano otkrivanje raka kože „Pregled za sve“, koju od 2015.godine organizuju Eucerin Srbija i Fond B92, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Udruženja Dermatovenerologa Srbije.

Tokom dva dana pregleda, kod 25 pacijenata uočena je sumnja na melanom, a kod 156 sumnjive promene zbog kojih su upućeni na dalje konsultacije i praćenje. Za 58 pacijenata zakazana je hirurška intervencija ili su upućeni na hirurško uklanjanje sumnjive promene.

„Rak kože je jedini rak koji se može videti golim okom i ukloniti jednostavnom hirurškom intervencijom. S obzirom da se melanom, kao najopasniji rak kože, veoma brzo širi i može imati fatalne posledice, rano otkrivanje faktički spašava život pacijenta. Dermoskopski pregledi su jedan od najefikasnijih načina otkrivanja tumora kože u ranom stadijumu i zato je veoma važno da se pacijenti odmah, čim uoče neke promene, jave dermatologu i da redovno obavljaju samopreglede i preglede kože kod dermatovenerologa“, objašnjava prof. dr Željko Mijušković, specijalista dermatovenerologije VMA i član Stručnog saveta kampanje „Pregled za sve”.

„Pregled za sve“

U okviru ove kampanje, od 2015.godine pregledano je preko 6000 pacijenata i, ne računajući sumnje uočene tokom ovog vikenda, otkriveno 64 melanoma.

Osim besplatnih pregleda, u okviru kampanje je za 70 državnih zdravstvenih ustanova u 49 gradova u Srbiji obezbeđeno 167 ručnih i digitalnih dermoskopa, koji omogućavaju precizniji uvid u promene na koži. Istovremeno, za dermatologe širom Srbije organizovane su besplatne edukacije iz oblasti dermoskopije.

Svetska zdravstvena organizacija potvrđuje da je nezaštićeno izlaganje suncu jedan od vodećih uzroka nastanka neželjenih promena na koži. Zato se tokom svih aktivnosti u okviru kampanje „Pregled za sve“ sprovodi i informisanje građana o odgovornom ponašanju na suncu, koje podrazumeva sklanjanje u hlad u periodu od 11 do 16 časova, redovno i pravilno nanošenje preparata za zaštitu od sunca i nošenje šešira i odeće od prirodnog materijala dugih nogavica i rukava.

Izvor: DW/RTV