Đaci jedne beogradske škole već su imali priviljegiju da se opredele za planinarenje kao vannastavnu aktivnost. Od jeseni će „Planinarstvo - boravak u prirodi" biti zvaničan izborni predmet, a instruktor u Planinarskom savezu Srbije Zoran Kontić kaže za „Vreme” da će biti ponuđen svim školama u Srbiji od strane Ministarstva prosvete
Natavnici i učenici sa svojim roditeljima su imali priliku da se već upoznaju sa osnovama planinarenja, nakon čega je usledio izlet na Avalu.
Od početka sledeće školske godine biće kreiran nastavni plan, nastavu će držati zaposleni u školi uz pomoć članova Planinarskog saveza Srbije (PSS), a imaće i njihovu asistenicju za organizovane izlete u prirodu.
Planinarstvo kao izborni predmet
Instruktor PSS- a Zoran Kontić kaže za „Vreme” da će od jeseni ove godine planinarstvo biti zvaničan izborni predmet, koji će biti ponuđen svim školama u Srbiji od strane Ministarstva prosvete.
„Mi smo već duže vreme težili da se preko ministarstava prosvete i sporta na organizovan način povežemo sa mladim ljudima. Razgovori koje smo vodili sa njima su urodili plodom”, kaže Kontić.
Sagovornik „Vremena” kaže da je Ministarstvo prosvete već prihvatilo da planinarenje bude ponuđeno u vannastavnim aktivnostima, ali ne kao izborni predmet.
„Planinarski savez Srbije je izradio priručnik planinarske obuke za decu osnovnoškolskog uzrasta. Dakle, sada postoji plan i program, kao i za svaki drugi predmet. Kao i plan obuke samih nastavnika koji bi radili sa decom”, objašnjava Kontić.
On dodaje da trenutno postoji šest predmeta koji su zvanični izborni predmeti.
„Od jeseni ove godine planinarstvo će biti sedmi program koji će biti uvršten u te predmete i biće zvanično ponuđeno od strane Ministarstva”, kaže Kontić.
Trenutno se takva nastava eksperimentalno odvija u nekoliko škola u Srbiji.
Kako planinarenje utiče na razvoj deteta?
OŠ „Nikola Tesla” u Vinči je osim planinarenja, kao vannastavna aktivnost, uveden i tenis.
„Sve je do uprave i kolektiva, čim dođete u školu osetite da su ljudi veoma sposobni i kreativni i da čine za svoje učenike sve što mogu, mimo onoga što je obavezno. Ja bih takvu školu nazvao elitnom školom za razliku od nekih drugih koje imaju taj pridev”, kaže Kontić.
Planinarenje uči decu kako da prevaziđu svoje psihičke barijere da bi uspešno savladali fizičke prepreke. Zahteva disciplinu tela i uma i podtiče decu da poštuju svoje i tuđe vreme, kao i zajednički dogovor.
Osim što doprinosi zdravijem razvoju i prihofizičkom stanju, planinarenje doprinosi i smanjenju agresivnog ponšanja, kao i učvršćivanju prijateljstva.
„Ono ima čak i religijski karakter, jer kada odete na najviše planinske vrhove gde ste jedini ljudi suočite se sa lepotom, ali i sa opasnostima koje priroda nosi. To s jedne strane izaziva ushićenje u čoveku, sdruge dovodi do toga da isporoba neke svoje limite”, kaže Kontić.
On dodaje da na planini doživljate osećaj u kome sebe svedete na pravu meru.
„To je pravo religijsko osećanje. Dakle, shvtate da ste potpuno beznačajni kao jedinka, čak i kao vrsta i da je jedini značaj to što ste deo veličanstvene lepote u kojoj u tom trenutku boravite. U prirodi je čovek čoveku nepohodan za opstanak”, objašnjava Kontić.
U regionu nacionalni sport
U Sloveniji i ostalim aplskim zemljama planinarenje je nacionalni sport. Međutim, sagovornik „Vremena” podseća da je u našem komšiluku uvedeno i kao obavezen predmet na univerzitetima, kao što je slučaj u Bugarskoj.
„Bugari su planinarenje povezali direktno i sa turizmom. Na taj nači su napravili jednu nacionalnu aktivnost od toga koja s jedne strane unapređuje privredu, a sa drudge strane studentima pruža da stvore odnos prema prirodi koji utiče zaista na fomriranje i ličnosti i čini ih boljim ljudima”, zaključuje Kontić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Udruženje arhitekata Srbije traži da se povuče plan o proširenju Beograda na vodi, i dokazuje da su elektronske javne sednice donete mimo zakonske procedure
Na nekoliko ugostiteljskih objekata u Beogradu tokom leta su bačeni Molotovljevi kokteli. Policija istražuje da li je po sredi iznuda reketa vlasnicima ili obračun mafije
Nakon više meseci blokade u Studentskom kulturnom centru - pažljivo (samo)organizovanom prostoru slobode, umetnosti, kulture i otpora - vlast je odlučila da reaguje popisom
„Veliki broj primedbi koje su podnete na Prostorni plan za širenje Beograda na vodi, ne može da bude alibi da se javna rasprava održava online, to je samo privid da je ispoštovana procedura“, kaže odbornica ZLF-a povodom elektronske javne sednice u sredu, na kojoj će Beograđani pokušati da zaustave rušenje Sajma i betoniranje Terazijske terase
Ana Brnabić i Dejan Vuk Stanković posetili su SKC nakon što su ga napustili studenti u blokadi, koji su navodno „ukrali 200 umetničkih predmeta“, dok su i mnoge druge stvari „oštetili i odneli“. Rektorka Univerziteta umetnosti traži komisiju za utvrđivanje činjenica
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Svi su na keca poverovali da će Iva Štrljić biti direktorka Drame Narodnog pozorišta iako vest nije bila potvrđena – ne bez razloga. Glavni je: živimo u Srbiji
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
