Đaci jedne beogradske škole već su imali priviljegiju da se opredele za planinarenje kao vannastavnu aktivnost. Od jeseni će „Planinarstvo - boravak u prirodi" biti zvaničan izborni predmet, a instruktor u Planinarskom savezu Srbije Zoran Kontić kaže za „Vreme” da će biti ponuđen svim školama u Srbiji od strane Ministarstva prosvete
U OŠ „Nikola Tesla” u Vinči od septembra će đaci moći da se opredele za novi izborni predmet – planinarenje.
Natavnici i učenici sa svojim roditeljima su imali priliku da se već upoznaju sa osnovama planinarenja, nakon čega je usledio izlet na Avalu.
Od početka sledeće školske godine biće kreiran nastavni plan, nastavu će držati zaposleni u školi uz pomoć članova Planinarskog saveza Srbije (PSS), a imaće i njihovu asistenicju za organizovane izlete u prirodu.
Planinarstvo kao izborni predmet
Instruktor PSS- a Zoran Kontić kaže za „Vreme” da će od jeseni ove godine planinarstvo biti zvaničan izborni predmet, koji će biti ponuđen svim školama u Srbiji od strane Ministarstva prosvete.
„Mi smo već duže vreme težili da se preko ministarstava prosvete i sporta na organizovan način povežemo sa mladim ljudima. Razgovori koje smo vodili sa njima su urodili plodom”, kaže Kontić.
Sagovornik „Vremena” kaže da je Ministarstvo prosvete već prihvatilo da planinarenje bude ponuđeno u vannastavnim aktivnostima, ali ne kao izborni predmet.
„Planinarski savez Srbije je izradio priručnik planinarske obuke za decu osnovnoškolskog uzrasta. Dakle, sada postoji plan i program, kao i za svaki drugi predmet. Kao i plan obuke samih nastavnika koji bi radili sa decom”, objašnjava Kontić.
On dodaje da trenutno postoji šest predmeta koji su zvanični izborni predmeti.
„Od jeseni ove godine planinarstvo će biti sedmi program koji će biti uvršten u te predmete i biće zvanično ponuđeno od strane Ministarstva”, kaže Kontić.
Trenutno se takva nastava eksperimentalno odvija u nekoliko škola u Srbiji.
Kako planinarenje utiče na razvoj deteta?
OŠ „Nikola Tesla” u Vinči je osim planinarenja, kao vannastavna aktivnost, uveden i tenis.
„Sve je do uprave i kolektiva, čim dođete u školu osetite da su ljudi veoma sposobni i kreativni i da čine za svoje učenike sve što mogu, mimo onoga što je obavezno. Ja bih takvu školu nazvao elitnom školom za razliku od nekih drugih koje imaju taj pridev”, kaže Kontić.
Planinarenje uči decu kako da prevaziđu svoje psihičke barijere da bi uspešno savladali fizičke prepreke. Zahteva disciplinu tela i uma i podtiče decu da poštuju svoje i tuđe vreme, kao i zajednički dogovor.
Osim što doprinosi zdravijem razvoju i prihofizičkom stanju, planinarenje doprinosi i smanjenju agresivnog ponšanja, kao i učvršćivanju prijateljstva.
„Ono ima čak i religijski karakter, jer kada odete na najviše planinske vrhove gde ste jedini ljudi suočite se sa lepotom, ali i sa opasnostima koje priroda nosi. To s jedne strane izaziva ushićenje u čoveku, sdruge dovodi do toga da isporoba neke svoje limite”, kaže Kontić.
On dodaje da na planini doživljate osećaj u kome sebe svedete na pravu meru.
„To je pravo religijsko osećanje. Dakle, shvtate da ste potpuno beznačajni kao jedinka, čak i kao vrsta i da je jedini značaj to što ste deo veličanstvene lepote u kojoj u tom trenutku boravite. U prirodi je čovek čoveku nepohodan za opstanak”, objašnjava Kontić.
U regionu nacionalni sport
U Sloveniji i ostalim aplskim zemljama planinarenje je nacionalni sport. Međutim, sagovornik „Vremena” podseća da je u našem komšiluku uvedeno i kao obavezen predmet na univerzitetima, kao što je slučaj u Bugarskoj.
„Bugari su planinarenje povezali direktno i sa turizmom. Na taj nači su napravili jednu nacionalnu aktivnost od toga koja s jedne strane unapređuje privredu, a sa drudge strane studentima pruža da stvore odnos prema prirodi koji utiče zaista na fomriranje i ličnosti i čini ih boljim ljudima”, zaključuje Kontić.
Srbiju čeka sneg. On bi prvo trebalo da počne da pada u Vojvodini, a potom i u ostatku zemlje. Najviše snega se očekuje u brdsko-planinskim predelima zapadne, jugozapadne i južne Srbije, gde će pasti od 20 do 40 cm snega
Nastavnici nisu odgovorni što učenici neće dobiti zaključene ocene, poručuju reprezentativni prosvetni sindikati, traže hitnu smenu ministarke prosvete, i pitaju kolege da li su za to da 20. januara umesto drugog polugođa, započnu štrajk
Pored studenata i poljoprivrednika, na Slaviju su u nedelju izašli i srednjoškolci, glumci, aktivisti i drugi građani. MUP je procenio da je protestu prisustvovalo oko 29.000 ljudi, dok su iz Arhiva javnih skupova naveli da nikada nisu imali tako veliki zadatak, te da ne znaju kada će moći da daju procenu broja demonstranata
Studenti u blokadi objavili su snimak na kome se vidi kako policija u Ulici prote Mateje Nenadovića na Slaviji izvlači iz traktora Zlatka Kokanovića iz pokreta „Ne damo Jadar“. Uhapšen je i aktivista udruženja Nebojša Petković
U nedelju će na Slaviji u 16 časova biti održan zajednički protest studenata, poljoprivrednika i drugih građana. Kako su naveli studenti u saopštenju, predstavnici političkih stranaka nisu dobrodošli
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
