Đaci jedne beogradske škole već su imali priviljegiju da se opredele za planinarenje kao vannastavnu aktivnost. Od jeseni će „Planinarstvo - boravak u prirodi" biti zvaničan izborni predmet, a instruktor u Planinarskom savezu Srbije Zoran Kontić kaže za „Vreme” da će biti ponuđen svim školama u Srbiji od strane Ministarstva prosvete
U OŠ „Nikola Tesla” u Vinči od septembra će đaci moći da se opredele za novi izborni predmet – planinarenje.
Natavnici i učenici sa svojim roditeljima su imali priliku da se već upoznaju sa osnovama planinarenja, nakon čega je usledio izlet na Avalu.
Od početka sledeće školske godine biće kreiran nastavni plan, nastavu će držati zaposleni u školi uz pomoć članova Planinarskog saveza Srbije (PSS), a imaće i njihovu asistenicju za organizovane izlete u prirodu.
Planinarstvo kao izborni predmet
Instruktor PSS- a Zoran Kontić kaže za „Vreme” da će od jeseni ove godine planinarstvo biti zvaničan izborni predmet, koji će biti ponuđen svim školama u Srbiji od strane Ministarstva prosvete.
„Mi smo već duže vreme težili da se preko ministarstava prosvete i sporta na organizovan način povežemo sa mladim ljudima. Razgovori koje smo vodili sa njima su urodili plodom”, kaže Kontić.
Sagovornik „Vremena” kaže da je Ministarstvo prosvete već prihvatilo da planinarenje bude ponuđeno u vannastavnim aktivnostima, ali ne kao izborni predmet.
„Planinarski savez Srbije je izradio priručnik planinarske obuke za decu osnovnoškolskog uzrasta. Dakle, sada postoji plan i program, kao i za svaki drugi predmet. Kao i plan obuke samih nastavnika koji bi radili sa decom”, objašnjava Kontić.
On dodaje da trenutno postoji šest predmeta koji su zvanični izborni predmeti.
„Od jeseni ove godine planinarstvo će biti sedmi program koji će biti uvršten u te predmete i biće zvanično ponuđeno od strane Ministarstva”, kaže Kontić.
Trenutno se takva nastava eksperimentalno odvija u nekoliko škola u Srbiji.
Kako planinarenje utiče na razvoj deteta?
OŠ „Nikola Tesla” u Vinči je osim planinarenja, kao vannastavna aktivnost, uveden i tenis.
„Sve je do uprave i kolektiva, čim dođete u školu osetite da su ljudi veoma sposobni i kreativni i da čine za svoje učenike sve što mogu, mimo onoga što je obavezno. Ja bih takvu školu nazvao elitnom školom za razliku od nekih drugih koje imaju taj pridev”, kaže Kontić.
Planinarenje uči decu kako da prevaziđu svoje psihičke barijere da bi uspešno savladali fizičke prepreke. Zahteva disciplinu tela i uma i podtiče decu da poštuju svoje i tuđe vreme, kao i zajednički dogovor.
Osim što doprinosi zdravijem razvoju i prihofizičkom stanju, planinarenje doprinosi i smanjenju agresivnog ponšanja, kao i učvršćivanju prijateljstva.
„Ono ima čak i religijski karakter, jer kada odete na najviše planinske vrhove gde ste jedini ljudi suočite se sa lepotom, ali i sa opasnostima koje priroda nosi. To s jedne strane izaziva ushićenje u čoveku, sdruge dovodi do toga da isporoba neke svoje limite”, kaže Kontić.
On dodaje da na planini doživljate osećaj u kome sebe svedete na pravu meru.
„To je pravo religijsko osećanje. Dakle, shvtate da ste potpuno beznačajni kao jedinka, čak i kao vrsta i da je jedini značaj to što ste deo veličanstvene lepote u kojoj u tom trenutku boravite. U prirodi je čovek čoveku nepohodan za opstanak”, objašnjava Kontić.
U regionu nacionalni sport
U Sloveniji i ostalim aplskim zemljama planinarenje je nacionalni sport. Međutim, sagovornik „Vremena” podseća da je u našem komšiluku uvedeno i kao obavezen predmet na univerzitetima, kao što je slučaj u Bugarskoj.
„Bugari su planinarenje povezali direktno i sa turizmom. Na taj nači su napravili jednu nacionalnu aktivnost od toga koja s jedne strane unapređuje privredu, a sa drudge strane studentima pruža da stvore odnos prema prirodi koji utiče zaista na fomriranje i ličnosti i čini ih boljim ljudima”, zaključuje Kontić.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
