Đaci jedne beogradske škole već su imali priviljegiju da se opredele za planinarenje kao vannastavnu aktivnost. Od jeseni će „Planinarstvo - boravak u prirodi" biti zvaničan izborni predmet, a instruktor u Planinarskom savezu Srbije Zoran Kontić kaže za „Vreme” da će biti ponuđen svim školama u Srbiji od strane Ministarstva prosvete
U OŠ „Nikola Tesla” u Vinči od septembra će đaci moći da se opredele za novi izborni predmet – planinarenje.
Natavnici i učenici sa svojim roditeljima su imali priliku da se već upoznaju sa osnovama planinarenja, nakon čega je usledio izlet na Avalu.
Od početka sledeće školske godine biće kreiran nastavni plan, nastavu će držati zaposleni u školi uz pomoć članova Planinarskog saveza Srbije (PSS), a imaće i njihovu asistenicju za organizovane izlete u prirodu.
Planinarstvo kao izborni predmet
Instruktor PSS- a Zoran Kontić kaže za „Vreme” da će od jeseni ove godine planinarstvo biti zvaničan izborni predmet, koji će biti ponuđen svim školama u Srbiji od strane Ministarstva prosvete.
„Mi smo već duže vreme težili da se preko ministarstava prosvete i sporta na organizovan način povežemo sa mladim ljudima. Razgovori koje smo vodili sa njima su urodili plodom”, kaže Kontić.
Sagovornik „Vremena” kaže da je Ministarstvo prosvete već prihvatilo da planinarenje bude ponuđeno u vannastavnim aktivnostima, ali ne kao izborni predmet.
„Planinarski savez Srbije je izradio priručnik planinarske obuke za decu osnovnoškolskog uzrasta. Dakle, sada postoji plan i program, kao i za svaki drugi predmet. Kao i plan obuke samih nastavnika koji bi radili sa decom”, objašnjava Kontić.
On dodaje da trenutno postoji šest predmeta koji su zvanični izborni predmeti.
„Od jeseni ove godine planinarstvo će biti sedmi program koji će biti uvršten u te predmete i biće zvanično ponuđeno od strane Ministarstva”, kaže Kontić.
Trenutno se takva nastava eksperimentalno odvija u nekoliko škola u Srbiji.
Kako planinarenje utiče na razvoj deteta?
OŠ „Nikola Tesla” u Vinči je osim planinarenja, kao vannastavna aktivnost, uveden i tenis.
„Sve je do uprave i kolektiva, čim dođete u školu osetite da su ljudi veoma sposobni i kreativni i da čine za svoje učenike sve što mogu, mimo onoga što je obavezno. Ja bih takvu školu nazvao elitnom školom za razliku od nekih drugih koje imaju taj pridev”, kaže Kontić.
Planinarenje uči decu kako da prevaziđu svoje psihičke barijere da bi uspešno savladali fizičke prepreke. Zahteva disciplinu tela i uma i podtiče decu da poštuju svoje i tuđe vreme, kao i zajednički dogovor.
Osim što doprinosi zdravijem razvoju i prihofizičkom stanju, planinarenje doprinosi i smanjenju agresivnog ponšanja, kao i učvršćivanju prijateljstva.
„Ono ima čak i religijski karakter, jer kada odete na najviše planinske vrhove gde ste jedini ljudi suočite se sa lepotom, ali i sa opasnostima koje priroda nosi. To s jedne strane izaziva ushićenje u čoveku, sdruge dovodi do toga da isporoba neke svoje limite”, kaže Kontić.
On dodaje da na planini doživljate osećaj u kome sebe svedete na pravu meru.
„To je pravo religijsko osećanje. Dakle, shvtate da ste potpuno beznačajni kao jedinka, čak i kao vrsta i da je jedini značaj to što ste deo veličanstvene lepote u kojoj u tom trenutku boravite. U prirodi je čovek čoveku nepohodan za opstanak”, objašnjava Kontić.
U regionu nacionalni sport
U Sloveniji i ostalim aplskim zemljama planinarenje je nacionalni sport. Međutim, sagovornik „Vremena” podseća da je u našem komšiluku uvedeno i kao obavezen predmet na univerzitetima, kao što je slučaj u Bugarskoj.
„Bugari su planinarenje povezali direktno i sa turizmom. Na taj nači su napravili jednu nacionalnu aktivnost od toga koja s jedne strane unapređuje privredu, a sa drudge strane studentima pruža da stvore odnos prema prirodi koji utiče zaista na fomriranje i ličnosti i čini ih boljim ljudima”, zaključuje Kontić.
Kako bi ugušilo pobunu, obustavu rada i štrajk, Ministarstvo prosvete odlučilo je da zaposlenima u školskim ustanovama isplati zarade po učinku. Tako su u februaru i martu na račune zaposlenih u osnovnim i srednjim školama u Srbiji legli iznosi od često svega nekoliko hiljada dinara. Kako žive nastavnici s umanjenim platama i da li će umanjenje biti nadoknađeno
Skoro hiljadu preživelih žrtava seksualnog nasilja u detinjstu sa srpskog govornog područja podelilo je iskustva u globalnoj anketi „Naš glas“ u koju je „Vreme“ imalo uvid. Njihove priče otkrivaju razmere tišine, sistemskog zataškavanja i života pod teretom neizgovorenog
Fizički napad na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu Minu Mitić dogodio se u ponedeljak uveče. Kolege traže odgovor šta je policija do sada učinila kako bi utvrdila identitet napadača i pružila zaštitu sudiji
U četvrtak (8. maj) obrušio se deo plafona u stambenoj zgradi na Novom Beogradu u ulici Palmira Toljatija, pored vrtića „Maja”
Veran Matić, novinar i humanitarac, angažovao se da pomogne porodicama žrtava majskih tragedija od pre dve godine. Sada za „Vreme” priča o svim ožiljcima društva koje vlast nije shvatila ozbiljno
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
