U Srbiji je sve projektovano za motorna vozila, kao da su svi na strani jačeg, rekao je za “Vreme” saobraćajni inženjer Igor Velić i dodao da je nedostatak biciklističkih staza glavni razlog stradanja biciklista
Proše godine poginulo je 46 biciklista, što čini devet odsto od ukupnog broja poginulih u saobraćaju, a 24 odsto više nego u 2022, saopštila je Agencija za bezbednost saobraćaja.
Godišnje u Srbiji prosečno život izgubi nešto manje od 50 biciklista, dok ih oko 1.400 bude povređeno, a ti podaci dobijaju na težini kada se zna da su biciklisti procentualno najmanje zastupljeni u saobraćaju, ukazuje Agencija za bezbednost saobraćaja.
Po načinu na koji stradaju biciklisti, u 65 odsto slučajeva poginu tako što ih vozilo “sustigne“. Podaci pokazuju da najveći broj biciklista pogine u vreme sumraka i prvog mraka, od 16 do 21 čas.
Nedovoljno biciklističkih staza
Saobraćajni inženjer Igor Velić iz udruženja „Sigurne staze“ učestvovao je u izradi predloga izmena zakona kako bi se poboljšao položaj biciklista u Srbiji. Ali, kako kaže, Ministarstvo saobraćaja sve ignoriše.
„Podaci kažu da su u većini slučajeva za smrt ili povrede biciklista odgovorni vozači motornih vozila“, podseća Velić.
Kao glavni razlog za stradanje biciklista Velić navodi infrastrukturu, jer nema biciklističkih staza.
„Novi Sad ima preko sto kilometara staza, Beograd oko sto, ostali gradovi jedva po deset-petnaest ili ih nema uopšte“, objasnio je nedavno Velić za “Vreme”.
Svi su na strani jačeg
Za ukupno loše stanje ovaj saobraćajni inženjer krivi svoje kolege.
„Oni sve projektuju za motorna vozila. Profesori, ljudi iz sekretarijata za saobraćaj ili MUP-a naprosto ne vide decu, pešake, bicikliste. Samo vide automobile. Imamo mnogo stručnjaka, ali oni su znanje podredili politici“, zaključio je Velić.
„Kao da su svi na strani jačeg, a to je automobil – tu su osiguravajuće kuće, naftne kompanije, kapital“, rekao je Velić.
Kaciga nije obavezna
Jedna od otežavajućih okolnosti za bezbednost biciklista u saobraćaju je što u Srbiji za njih nije obavezno nošenje kacige.
Prema podacima iz 2023. godine, u Srbiji je procenat upotrebe zaštitne kacige biciklista svega 15,7 odsto, dok je 84,3 odsto ne koristi. Procenat upotrebe kacige u 2021. godine iznosio je 3,7 odsto, a najviše se koristi u beogradskim opštinama.
Tuča između obezeđenja gradilišta u novobeogradskom Bloku 4 i građana koji ne dozvoljavaju izgradnju objekta koji će im „zazidati“ prozore samo je novi primer borbe Beograđana protiv investitorskog urbanizma
Tuča u Bloku 4, napad na profesorku, radnika obezbeđenja i studenta Pravnog fakulteta, pokušaj gaženja studenata u Nišu... „SNS nasiljem pokušava da demotiviše ljude da se uopšte pojave na protestima", kaže za "Vreme" bivši ministar policije Bože Prelević
Turistička sezona počinje, klima-uređaji rade punom snagom, pa hrvatski elektroenergetski sistem ulazi u najrizičniji deo godine. Sve je veći strah od blekauta, velikog pada energetskog sistema, koji se desio i prošle godine
Šta je uopšte vikend? Kako je nastao i donekle nestao? I da li predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poput Grinča, krade ljudima vikend
U toku je javni uvid Nacrta plana po kome će buduće stambeno naselje Beograda na vodi zameniti Beogradski sajam, i po kome će škola i vrtić biti na prostoru bez dovoljno sunca
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
