U Srbiji je sve projektovano za motorna vozila, kao da su svi na strani jačeg, rekao je za “Vreme” saobraćajni inženjer Igor Velić i dodao da je nedostatak biciklističkih staza glavni razlog stradanja biciklista
Proše godine poginulo je 46 biciklista, što čini devet odsto od ukupnog broja poginulih u saobraćaju, a 24 odsto više nego u 2022, saopštila je Agencija za bezbednost saobraćaja.
Godišnje u Srbiji prosečno život izgubi nešto manje od 50 biciklista, dok ih oko 1.400 bude povređeno, a ti podaci dobijaju na težini kada se zna da su biciklisti procentualno najmanje zastupljeni u saobraćaju, ukazuje Agencija za bezbednost saobraćaja.
Po načinu na koji stradaju biciklisti, u 65 odsto slučajeva poginu tako što ih vozilo “sustigne“. Podaci pokazuju da najveći broj biciklista pogine u vreme sumraka i prvog mraka, od 16 do 21 čas.
Nedovoljno biciklističkih staza
Saobraćajni inženjer Igor Velić iz udruženja „Sigurne staze“ učestvovao je u izradi predloga izmena zakona kako bi se poboljšao položaj biciklista u Srbiji. Ali, kako kaže, Ministarstvo saobraćaja sve ignoriše.
„Podaci kažu da su u većini slučajeva za smrt ili povrede biciklista odgovorni vozači motornih vozila“, podseća Velić.
Kao glavni razlog za stradanje biciklista Velić navodi infrastrukturu, jer nema biciklističkih staza.
„Novi Sad ima preko sto kilometara staza, Beograd oko sto, ostali gradovi jedva po deset-petnaest ili ih nema uopšte“, objasnio je nedavno Velić za “Vreme”.
Svi su na strani jačeg
Za ukupno loše stanje ovaj saobraćajni inženjer krivi svoje kolege.
„Oni sve projektuju za motorna vozila. Profesori, ljudi iz sekretarijata za saobraćaj ili MUP-a naprosto ne vide decu, pešake, bicikliste. Samo vide automobile. Imamo mnogo stručnjaka, ali oni su znanje podredili politici“, zaključio je Velić.
„Kao da su svi na strani jačeg, a to je automobil – tu su osiguravajuće kuće, naftne kompanije, kapital“, rekao je Velić.
Kaciga nije obavezna
Jedna od otežavajućih okolnosti za bezbednost biciklista u saobraćaju je što u Srbiji za njih nije obavezno nošenje kacige.
Prema podacima iz 2023. godine, u Srbiji je procenat upotrebe zaštitne kacige biciklista svega 15,7 odsto, dok je 84,3 odsto ne koristi. Procenat upotrebe kacige u 2021. godine iznosio je 3,7 odsto, a najviše se koristi u beogradskim opštinama.
Kada je u decembru ranije odsviran kraj prvog polugodišta, brojni prosvetni radnici odlučili su da nastavu obustave i ne vrate se u učionice početkom drugog polugodišta. Mnogi su u međuvremenu odustali, ali učiteljica Olivera Ljubojević iz Lazarevca ostala je do kraja. Mesecima zbog toga dobija samo nekoliko hiljada dinara zarade, ali nije se kolebala da odustane
Na gradilištu Beograda na vodi pronađena je avio-bomba iz Drugog svetskog rata. Biće uklonjena u subotu, 9. avgusta, u ranim jutarnjim satima
Šestoro ljudi privedemo je u Sinju uoči Tompsonovog koncerta zato što su preko razglasa puštali poesmu „Jasenovac i Gradiška Stara“. Prodato je oko 150.000 karata
Radovi na kružnom toku na Trgu Nikole Pašića kod Skupštine privode se kraju. Građani strahuju da ne nikne jedan i na Terazijama
„Oluja” se danas obeležava i kao progon i kao oslobođenje, dan za tugu i dan za slavlje. Sada kad više nisam ona mala Maja u Rumi koja nema ništa, znam vrednost vlastite istine
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
