U Srbiji je sve projektovano za motorna vozila, kao da su svi na strani jačeg, rekao je za “Vreme” saobraćajni inženjer Igor Velić i dodao da je nedostatak biciklističkih staza glavni razlog stradanja biciklista
Proše godine poginulo je 46 biciklista, što čini devet odsto od ukupnog broja poginulih u saobraćaju, a 24 odsto više nego u 2022, saopštila je Agencija za bezbednost saobraćaja.
Godišnje u Srbiji prosečno život izgubi nešto manje od 50 biciklista, dok ih oko 1.400 bude povređeno, a ti podaci dobijaju na težini kada se zna da su biciklisti procentualno najmanje zastupljeni u saobraćaju, ukazuje Agencija za bezbednost saobraćaja.
Po načinu na koji stradaju biciklisti, u 65 odsto slučajeva poginu tako što ih vozilo “sustigne“. Podaci pokazuju da najveći broj biciklista pogine u vreme sumraka i prvog mraka, od 16 do 21 čas.
Nedovoljno biciklističkih staza
Saobraćajni inženjer Igor Velić iz udruženja „Sigurne staze“ učestvovao je u izradi predloga izmena zakona kako bi se poboljšao položaj biciklista u Srbiji. Ali, kako kaže, Ministarstvo saobraćaja sve ignoriše.
„Podaci kažu da su u većini slučajeva za smrt ili povrede biciklista odgovorni vozači motornih vozila“, podseća Velić.
Kao glavni razlog za stradanje biciklista Velić navodi infrastrukturu, jer nema biciklističkih staza.
„Novi Sad ima preko sto kilometara staza, Beograd oko sto, ostali gradovi jedva po deset-petnaest ili ih nema uopšte“, objasnio je nedavno Velić za “Vreme”.
Svi su na strani jačeg
Za ukupno loše stanje ovaj saobraćajni inženjer krivi svoje kolege.
„Oni sve projektuju za motorna vozila. Profesori, ljudi iz sekretarijata za saobraćaj ili MUP-a naprosto ne vide decu, pešake, bicikliste. Samo vide automobile. Imamo mnogo stručnjaka, ali oni su znanje podredili politici“, zaključio je Velić.
„Kao da su svi na strani jačeg, a to je automobil – tu su osiguravajuće kuće, naftne kompanije, kapital“, rekao je Velić.
Kaciga nije obavezna
Jedna od otežavajućih okolnosti za bezbednost biciklista u saobraćaju je što u Srbiji za njih nije obavezno nošenje kacige.
Prema podacima iz 2023. godine, u Srbiji je procenat upotrebe zaštitne kacige biciklista svega 15,7 odsto, dok je 84,3 odsto ne koristi. Procenat upotrebe kacige u 2021. godine iznosio je 3,7 odsto, a najviše se koristi u beogradskim opštinama.
Pod sloganom „Ne damo Petu“ održan je skup pred Petom beogradskom gimnazijom. Profesori traže hitnu reakciju nadležnih organa i inspekcije rada i zaštitu zaposlenih od diskriminacije i mobinga
Posle prijatnih temperatura, u narednim danima novi toplotni talas u Srbiji
Za srpske novinare na Kosovu i košarkaški turnir ili bezazleni festival postaju izazov. Svuda se mogu pojaviti duge cevi. I svi – uključujući i institucije – obraćaju se često samo na albanskom pa ko razume
Iz Amerike je stigla vest da je šesnaestogodišnji A. R. izvršio samoubistvo, a da njegovi roditelji za to krive ChatGPT. Sledi niz pitanja: kakva je uloga roditelja u svemu tome?; kako prevenirati takve situacije? Konačno, mogu li deca da naprave razliku da se iza ChatGPT-a krije tehnologija, a ne čovek?
Poslednjih dana se na ulazak i izlazak iz Srbije iz susednih zemalja čeka i po nekoliko sati. Gde su najveće gužve
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Šta znači kada Aleksandar Vučić na razgovor poziva teroriste, ustaše, izdajnike i ostale blokadere i obara cene hrane i kamate na kredite
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
