Migavac umesto ruke: Da li će Srbija slediti primer Nemačke?

Nemačko Ministarstvo saobraćaja planira da i na klasičnim biciklima dopusti pokazivače pravca u narodu poznate kao migavce. Oni su sada zabranjeni, a biciklista dužan da rukom pokazuje kad menja pravac.

Kako kažu stručnjaci, elektronski migavci su bolja opcija jer pri često biciklisti gube stabilnost kad odvoje jednu ruku od volana. Takođe, daleko je lakše u mraku videti migavac nego ruku.

Berlin se na ovaj potez odlučio posebno zbog bicikala koji su podržani električnim motorom pa jure i po 45 kilometara na sat. Prema podacima za 2022. odinu, u Nemačkoj su na ulicama poginule 474 osobe.

U Srbiji se o migavcima za bicikle do sada nije raspravljalo, iako godišnje gine pedesetak vozača bicikla, a oko 1.500 bude lakše ili teže povređeno. Ta brojka je daleko viša od one u Nemačkoj ako se uporedi broj stanovnika, a posebno broj ljudi koji svakodnevno koriste bicikl.

„U Srbiji niko do sada nije predlagao migavce za bicikle“, kaže za „Vreme“ saobraćajni inženjer Igor Velić iz udruženja „Sigurne staze“.

„Vozači ne paze na bicikliste“

Srpski zakon navodi da bicikl mora biti tehnički ispravan – tu se misli na kočnice, svetla i drugo – a da se znak za skretanje daje rukom.

„Na svom biciklu imam migavce i koristim ih uz znak rukom, pošto baš često vozim“, nastavlja Velić. „Jer, ovde su vozači motornih vozila netolerantni – ignorišu bicikliste, neće da ih zaštite, ne paze kad obilaze ili su bahati iako biciklista ima prvenstvo prolaza.“

„Vidim da migavci imaju efekta pogotovo noću i kad je recimo magla. Vozači me bolje vide i razumeju“, tvrdi ovaj stručnjak.

Ostaje da se vidi da li će i Srbija jednog dana zvanično dopustiti da migavci zamene znak rukom. Ono što svakako nije zabranjeno je da ih biciklista koristi dodatno, uz davanje znaka rukom.

U prodaji ima mnogo varijanti migavaca za bicikl, mogu se naći već od petnaestak evra pa nadalje. Obično se sami pokazivači pravca montiraju iza sedla, a mala kontrolna tabla koja se sa njima povezana na volan.

Veći problem: Manjak biciklističkih staza

On je učestvovao u izradi predloga izmena zakona kako bi se poboljšao položaj biciklista u Srbiji. Ali, kako kaže, Ministarstvo saobraćaja sve ignoriše. Ipak, daleko od toga da je davanje znaka – rukom ili migavcem – najbitniji razlog što je u Srbiji rizično voziti bicikl.

„Podaci kažu da su u većini slučajeva za smrt ili povrede biciklista odgovorni vozači motornih vozila“, podseća Velić. „Glavni razlog stradanja je infrastruktura – nema biciklističkih staza. Novi Sad ima preko sto kilometara staza, Beograd oko sto, ostali gradovi jedva po deset-petnaest ili ih nema uopšte.“