Radnici postavljaju ogradu oko hotela „Jugoslavija“ što najavljuje rušenje ovog simbola Beograda i izgradnju luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa sa dve kule od po 155 metara
Počeli su pripremni radovi za rušenje jednog od simbola Beograda, hotela „Jugoslavija„. Ranije se govorilo o decembru kao o početku rušenja.
Na licu mesta nalaze se radnici koji postavljajući ogradu visine od dva metra, kojom ograđuju ceo prostor budućeg gradilišta za izgradnju luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa na njegovom mestu, u čijem sklopu je predviđena izgradnja dve kule od po 155 metara.
Radnici su, povišenim tonom, rekli reporteru FoNeta da je slikanje i snimanje zabranjeno, nakon čega je on pozvao patrolu područne policijske stanice, koja je izašla na teren i rekla radnicima da snimanje sa javne površine nije zabranjeno, posebno kad je u pitanju novinarski rad u cilju informisanja javnosti.
Inicijativa „Sačuvajmo Gardoš i Zemun“ održala je krajem avgusta protest i organizovala potpisivanje peticije protiv rušenja tog hotela.
Hotel „Jugoslavija“ prodat je 22. marta po ceni od 3.176.997.271 dinara, a kupac je MV Investment, u vlasništvu Milenijum tima.
Nacrt Plana detaljne regulacije (PDR) bloka 11 i dela bloka 10 u opštinama Novi Beograd i Zemun, dozvoljava „uklanjanje svih postojećih objekata u okviru urbanističke zone M4“.
Umesto hotela „Jugoslavija“, PDR predviđa izgradnju luksuznog hotela i dve kule od koji bi jedna trebalo da bude poslovna, a druga stambena. Kule su visoke 255 metara, a objekat je visok 48 metara.
Stručnjaci sve vreme upozoravaju da je taj novi PDR u potpunoj koliziji sa planom višeg reda – Planom generalne regulacije Beograda koji predviđa rekonstrukciju hotela „Jugoslavija“.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
